| |     ћирилица | english  
Naslovna
Срећни новогодишњи и божићни празници!!! / Srećni novogodišnji i božićni praznici!!! / Merry Christmas and Happy New Year!!!

Evergreen treeHappy Holidays! Evergreen treeJoyeuses fêtes! Evergreen treeVrolijke feesten!


 



16.12.2021. - Ambasador Marina Jovićević na oproštajnom sastanku sa Els van Hof, predsednicom Odbora za spolјne poslove parlamenta Kralјevine Belgije

16.12.2021. Tokom oproštajnog susreta ambasadora Marine Jovićević sa Els van Hof predsednicom Spolјnopolitičkog odbora Parlamenta Belgije, izraženo je zadovolјstvo stanjem parlamentarnih i bilateralnih odnosa dve zemlјe. Ambasador Jovićević je ovom prilikom izrazila očekivanja da će gđa Van Hof posetiti Republiku Srbiju u skorijoj budućnosti


 



16.12.2021. - Ambasador Marina Jovićević na oproštajnom sastanku sa Kunom Metsuom, poslanikom u Predstavničkom Domu parlamenta Kralјevine Belgije

Ambasador Marina Jovićević sastala se 16.12.2021. sa Kunom Metsuom, poslanikom u Predstavničkom domu Federalnog Parlamenta Kralјevine Belgije, predsednikom Odbora za bezbednost i predsedavajućim Poslaničke grupe prijatelјstva sa Srbijom. Na oproštajnom sastanku ambasador Jovićević zahvalila na saradnji i interesovanju za Srbiju, koje je Metsu iskazao  tokom njenog mandata. Kun Metsu se zahvalio na pozivu da poseti Srbiju i izrazio nadu da će do posete doći, čim epidemiološki uslovi dozvole. 


 


 



Oproštajni sastanak ambasadora Marine Jovićević sa predstavnicima srpskih udruženja u Belgiji i Luksemburgu

Pre odlaska sa dužnosti ambasador dr Marina Jovićević oprostila se sa predstavnicima srpskih udruženja u Belgiji i Luksemburgu, sa kojima je Ambasada Republike Srbije u Briselu ostvarila dobru saradnju tokom njenog mandata. Ambasador Jovićević se zahvalila predstavnicima Srpskog kluba „Krug“ iz Brisela, Srpskog kulturnog centra u Luksemburgu, učitelјicama dopunskih škola srpskog jezika u Belgiji i Luksemburgu i počasnom konzulu R. Srbije u Flandriji, na svim aktivnostima koje preduzimaju u cilјu promocije Republike Srbije u lokalnoj javnosti. 


 



Oproštajni sastanak ambasadora Marine Jovićević sa sveštenicima Srpske pravoslavne crkve u Briselu, Antverpenu i Luksemburgu

Pre odlaska sa dužnosti ambasador dr Marina Jovićević oprostila se sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve koja ima važnu ulogu u sabornosti srpskog naroda u rasejanju. Ambasador Jovićević se zahvalila sveštenicima Srpske pravoslavne crkve u Briselu, Antverpenu i Luksemburgu na saradnji tokom trajanja njenog mandata. 


 



15.12.2021. - Ambasador dr Marina Jovićević na oproštajnom sastanku sa generalnim sekretarom i generalnim direktorom za evropske poslove MIP Belgije Teodorom Gentis

Ambasador dr Marina Jovićević primlјena je 15. decembra u oproštajnu posetu od strane generalnog sekretara i generalnog direktora za evropska pitanja MIEP Belgije, Teodore Gentis. U razgovoru je izraženo obostrano zadovolјstvo razvojem bilateralne saradnje a razmotrena su i aktuelna evropska i regionalna pitanja.  Ambasador Jovićević je iznela očekivanje da će se u toku sledeće godine realizovati poseta MIEP Belgije Sofi Vilmes Srbiji.


Generalni sekretar MIEP Belgije Teodora Gentis se zahvalila ambasadoru Jovićević na dobroj ličnoj saradnji u prethodne četiri godine njenog mandata


 



14.12.2021. - Otvaranje Klastera 4 važna prekretnica za Srbiju

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlјa u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlјa veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlјa.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravlјanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravlјamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlјa ogromna motivacija za dalјe reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolјe, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Klaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Klastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovolјna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spolјnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavlјem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlјe svakako najskuplјe od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja.

Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolјe evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvalјujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine.

To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Klaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaklјučila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.


Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: Tanjug


 



12.12.2021. - Svečano obeležavanje početka rada dva odelјenja dopunske škole srpskog jezika u Luksemburgu, koja je u sklopu sistema dopunskog obrazovanja R. Srbije

U Luksemburgu je 12. decembra svečano obeležen početak rada dopunske škole srpskog jezika, koja je u sklopu sistema dopunskog obrazovanja R. Srbije. Dopunsku školu srpskog jezika u Luksemburgu pohađa 42 dece a nastava je organizovana je u dve grupe učenika, jedne pri Srpskom kulturnom centru i druge pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Svečanom obeležavanju početka nastave, pored pripadnika naše dijaspore, prisustvovali su ambasador dr Marina Jovićević, konzul Vesna Lalić, koordinator nastave Ministarstva prosvete R. Srbije Bilјana Bukinac, paroh Srpske pravoslavne crkve u Luksemburgu Zoran Radivojević, direktor UO Srpskog kulturnog centra Marko Katanić i drugi članovi navedenog udruženja.

Deca su u obe grupe pripremila kraći program (recitacije i citati velikih srpskih književnika) nakon čega su im uručeni prigodni pokloni – školski materijal i slatkiši proizvedeni u R. Srbiji.

Predsednik UO Srpskog kulturnog centra i paroh Srpske pravoslavne crkve zahvalili su se Ambasadi i Ministarstvu prosvete na angažovanju i pozitivnoj odluci o otvaranju dopunske škole srpskog jezika u Luksemburgu, koja je u sklopu sistema dopunskog obrazovanja R. Srbije i izneli očekivanja da će se broj učenika u narednim godinama i dalјe povećavati.

 



10.12.2021. - Ambasador dr Marina Jovićević na oproštajnom sastanku sa predsednicom Senata Kralјevine Belgije Stefani Doze

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 9. decembra sa predsednicom Senata Belgije Stefani Doze. U razgovoru je zaklјučeno da je u prethodne četiri godine, tokom mandata ambasadora Jovićević, došlo do značajnog unapređenja bilateralnih odnosa Srbije i Belgije, što se vidi i kroz realizaciju poseta na nivou predsednika vlada i ministra spolјnih poslova. Ambasador Jovićević se zahvalila na podršci Belgije evropskoj integraciji Srbije. Izraženo je zadovolјstvo što će do kraja ove godine pregovori sa EU biti nastavlјeni otvaranjem klastera 4. Ambasador Jovićević je ponovila poziv predsednici Senata Belgije da u toku sledeće godine poseti Srbiju, što bi predstavlјalo veliki podsticaj razvoju parlamentarne saradnje izmeću Srbije i Belgije.


Predsednica Senata Stefani Doze zahvalila se ambasadoru Jovićević na aktivnom pristupu i poželela uspeh u budućem radu.


 



09.12.2021. - Oproštajna poseta ambasadora dr Marine Jovićević Velikom vojvodi Luksemburga

Ambasador Marina Jovićević primlјena je 9. decembra u oproštajnu posetu kod Velikog vojvode Luksemburga. U razgovoru je izraženo zadovolјstvo razvojem bilateralnih odnosa i podrškom koju Luksemburg pruža Republici Srbiji u procesu evropske integracije. Razgovarano je i o aktivnostima srpske zajednice u Velikom Vojvodstvu Luksemburg. Ambasador Jovićević zahvalila se Velikom vojvodi i zvaničnicima Luksemburga na spremnosti za jačanje bilateralne saradnje u prethodnim godinama.


 



08.12.2021. - Ambasador dr Marina Jovićević na oproštajnom sastanku sa Skenderom Nasrom, spolјnopolitičkim savetnikom predsednika Vlade Kralјevine Belgije Aleksandra de Kroa

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 8. decembra sa Skenderom Nasrom, spolјnopolitičkim savetnikom predsednika Vlade Kralјevine Belgije Aleksandra de Kroa.


U razgovoru je izraženo obostrano zadovolјstvo razvojem bilateralne saradnje u prethodne četiri godine, tokom mandata ambasadora Jovićević. Izraženo je zadovolјstvo što do kraja ove godine pregovori sa EU biti nastavlјeni otvaranjem klastera 4.  Ambasador Jovićević se zahvalila g. Nasri na spremnosti za razmenu mišlјenja o procesu reformi u Republici Srbiji, regionalnim pitanjima i bilateralnoj saradnji Republike Srbije i Kralјevine Belgije.


 



30.11.2021. - Ambasador dr Marina Jovićević na oproštajnom sastanku sa generalnim sekretarom MIEP Luksemburga Silvi Lukas, direktorom Direkcije za evropske poslove Žanom Luijem Tilom i direktorom Protokola Beatrisom Kirš

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 30. novembra sa predstavnicima Ministarstva inostranih i evropskih poslova Luksemburga.


U razgovoru sa ambasadorom Silvi Lukas, generalnim sekretarom MIEP Luksemburga, ambasador Jovićević izrazila je zahvalnost Luksemburgu na podršci evropskoj integraciji Srbije i interesu koji je Luksemburg oduvek pokazivao za naš region. Zajednički je ocenjeno da je u prethodnom periodu došlo do značajnog unapređenja bilateralnih odnosa Srbije i Luksemburga.


Ambasador Žan Lui Til, direktor za evropske poslove u MIEP Luksemburga se zahvalio ambasadoru Jovićević na dobroj saradnji u prethodne četiri godine. U razgovoru je izraženo obostrano zadovolјstvo razvojem bilateralne saradnje, ali je ocenjeno da postoji prostor za dodatno produblјivanje i intenziviranje susreta na političkom nivou. Ambasador Jovićević je iznela očekivanje da će do kraja ove godine pregovori sa EU biti nastavlјeni otvaranjem klastera, kao i da će u toku sledeće godine biti realizovana poseta MIEP Luksemburga Žana Aselborna Srbiji.


Ambasador Jovićević se zahvalila ambasadoru Beatris Kirš, šefu Protokola MIEP Luksemburga na ostvarenoj saradnji i pomoći koju je Protokol pružio Ambasadi posebno u vezi sa realizacijom poseta na visokom političkom nivou i iznela očekivanje da će se takva saradnja nastaviti i u budućnosti. Beatris Kirš je istakla da je u prethodne četiri godine organizovano nekoliko poseta na visokom nivou, i da je to najbolјi dokaz o intenziviranju bilateralnih odnosa dve zemlјe.


 



04.12.2021. - REFERENDUM: GLASANJE U INOSTRANSTVU

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaklјučenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelјa birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlјi, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlјa nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlјi, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlјi, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlјa nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelјa.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlјi zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spolјnih poslova poziva državlјane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.



 



OBAVEŠTENЈE ZA BIRAČE KOJI IMAJU BORAVIŠTE U INOSTRANSTVU O OSTVARIVANЈU BIRAČKOG PRAVA NA REPUBLIČKOM REFERENDUMU

Na osnovu člana 16. stav 2. i člana 24. stav 3. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11) i tačke 8. Uputstva za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 15/12, 88/18, 67/20, 40/21 i 90/21), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

OBAVEŠTAVA BIRAČE KOJI IMAJU BORAVIŠTE U INOSTRANSTVU O OSTVARIVANјU BIRAČKOG PRAVA NA REPUBLIČKOM REFERENDUMU

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaklјučenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelјa birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlјi, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlјa nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlјi, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlјi, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlјa nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelјa.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlјi zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.



30.11.2021. - Ambasador dr Marina Jovićević na oproštajnom sastanku sa predsednikom Parlamenta Luksemburga Fernandom Etgenom

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 30. novembra sa predsednikom Parlamenta Luksemburga Fernandom Etgenom. U razgovoru je zaklјučeno da je u prethodne četiri godine, tokom mandata ambasadora Jovićević, došlo do značajnog unapređenja bilateralnih odnosa Srbije i Luksemburga, što se vidi i kroz realizaciju poseta na nivou predsednika vlada i ministra spolјnih poslova, kao i kroz uvođenje direktne linije Luksera do Beograda. Ambasador Jovićević se zahvalila na podršci Luksemburga evropskoj integraciji Srbije. Izneto je očekivanje da će do kraja ove godine pregovori sa EU biti nastavlјeni.

Ambasador Jovićević je ponovila poziv predsedniku Parlamenta Luksemburga da u toku sledeće godine, kada dve zemlјe obeležavaju 95 godina od uspostavlјanja diplomatskih odnosa, poseti Republiku Srbiju.

Predsednik Parlamenta Fernand Etgen zahvalio se ambasadoru Jovićević na aktivnom pristupu u radu u odnosu na Luksemburg, koji se pokriva na nerezidentnoj osnovi, a što je rezultiralo razvojem bilateralne saradnje dve zemlјe u brojnim oblastima.



25.11.2021 - Ambassador Marina Jovićević at a farewell meeting with the Political Director and Director General for Multilateral Affairs at FPS Foreign Affairs of Belgium, Mr. Axel Kenes

Ambassador dr Marina Jovićević met on November 25 with the Director General for Multilateral Affairs at FPS Foreign Affairs of Belgium, Mr. Axel Kenes. Mutual satisfaction was expressed with the development of bilateral relations, but it was assessed that there is a room for further strengthening of cooperation as well as for intensification of the meetings at the political level.

Director General Kenes thanked Ambassador Jovićević for the good personal cooperation in the previous four years of her mandate. Ambassador Jovićević expressed the gratitude as well. She also expressed the expectation that negotiations with the EU will continue until the end of this year with the opening of the cluster and that Belgium will provide support to Serbia's European integration. She thanked Belgium for providing training for civil servants engaged in the European integration process.


 



25.11.2021. - Film Nebesa, reditelјa Srđana Dragojevića na Festivalu Cinemamed u Briselu

Na ovogodišnjem izdanju Festivala mediteranskog filma Cinemamed u Briselu, biće prikazan srpski film Nebesa, autora Srđana Dragojevića.

Projekcija filma će se održati 7. decembra 2021. godine u Palace Cinema u Briselu. Više informacija je dostupno na zvaničnom sajtu Festivala - http://www.cinemamed.be/events/heavens-above/.



18.11.2021. - Selaković razgovarao sa Žiofreom i ambasadorima EU

Ministar spolјnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlјi.

Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spolјne politike i strateško opredelјenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.

Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spolјne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uklјuče u diskusiju o spolјnoj i bezbednosnoj politici.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spolјnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.

Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.

Kada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredelјena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.

Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalјu saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spolјnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.

"Zaista se nadamo da ćemo moći dalјe da razvijamo usklađivanje spolјne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.

Savet za spolјne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedelјak, politički dijalog o spolјnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelјa nakon objavlјivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.

"U Savetu za spolјne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i dalјem pridruživanju regiona u naše spolјnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišlјenja o tome danas, i radićemo na dalјoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaklјučio je ambasador.


 



16.11.2021. - Ambasador dr Marina Jovićević na oproštajnom sastanku sa savetnikom predsednika Vlade Luksemburga, Patrikom Hemerom

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 16. novembra sa savetnikom predsednika Vlade Luksemburga za spolјnu politiku, Patrikom Hemerom. U razgovoru je izraženo obostrano zadovolјstvo razvojem bilateralne saradnje u prethodne četiri godine, tokom mandata ambasadora Jovićević. Zaklјučeno je da je došlo do značajnog unapređenja bilateralnih odnosa Srbije i Luksemburga, što se vidi i kroz realizaciju poseta na nivou predsednika vlada i ministra spolјnih poslova, kao i kroz uvođenje direktne linije Luxaira do Beograda.

Izneto je očekivanje da će do kraja ove godine pregovori sa EU biti nastavlјeni otvaranjem klastera i podvučena je podrška Luksemburga evropskoj integraciji Srbije.

Savetnik Patrik Hemer zahvalio se ambasadoru Jovićević na aktivnom pristupu u radu u odnosu na Luksemburg, koji se pokriva na nerezidentnoj osnovi, zahvalјujući čemu su pravovremeno dobijali sve potrebne informacije o Srbiji, što je imalo za rezultat pobolјšanje bilateralne saradnje.


 



12.11.2021. - Srbija očekuje podršku za otvaranje klastera do kraja godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlјe za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Kipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlјe, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalјi napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Borelјom.

Bilo je zanimlјivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlјu i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.


Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs



 



12.11.2021. - Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Kosmetu

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulјa srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvalјujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerlјive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemelјenim u Povelјi UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.


Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs


 



11.10.2021. - Ceremonija obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, održanaj na groblju Robermon u Liježu

Ministar savetnik Robert Popović i izaslanik odbrane potpukovnik Draško Papić, učestvovali su na Ceremoniji obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu , održanoj 10. novembra, na groblјu Robermon u Liježu,  i položili vence na spomenik srpskim vojnicima poginulim na teritoriji Belgije i na Saveznički spomenik koji je posvećen svim oslobodilačkim snagama u Prvom svetskom ratu.

Pored predstavnika Ambasade R. Srbije, ceremoniji su prisustvovali i predstavnici Francuske, SAD, Rusije, Polјske, Belgije i SR Nemačke. Nakon polaganja venaca, svečano su podignute zastave Kralјevine Belgije i Evropske unije, uz intoniranje himni.

 


 



02.11.2021. - Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Nјenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavlјam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalјa koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavlјanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su klјučne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikuplјeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovlјivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravlјanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelјi, moji lјudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovlјivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilј. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlјe lјudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlјe i život svakog živog bića na Zemlјi zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlјe, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll


 



22.10.2021. - Kontinuirana komunikacija Srbije sa EU o dalјim reformama

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavlјivanju Izveštaja EK, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa dalјim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno to što je Evropska komisija jasno dala preporuku da je Srbija dostigla kriterijume neophodne za otvaranje dva klastera poglavlјa.

Danas smo u prilici da vama, kao predstavnicima EU i država članica Unije pružimo i dodatne informacije o usvajanju i sprovođenju svih neophodnih reformi, navela je predsednica Vlade.

Brnabić je naglasila da je zbog toga značajno to što se ovaj sastanak održava odmah nakon Izveštaja o napretku, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Predsednica Vlade je izrazila uverenje da će i ta dodatna pojašnjenja doprineti da Srbija dobije saglasnost za formalni nastavak pregovora do kraja ove godine.

Ona je, takođe, istakla da je preporuka Evropske komisije za dalјe otvaranje klastera politički veoma značajna, ne samo kao podsticaj Vladi da nastavi motivisano i odgovorno da realizuje svoje reformske planove, već i građanima Srbije, ali i svima u regionu, koji još jednom i na ovaj način dobijaju jasnu potvrdu o perspektivi članstva u EU.

Našim građanima posebno je važno što je postignut napredak u svim segmentima vladavine prava, kao i to što je taj napredak rezultat snažnijeg političkog liderstva i zajedničkog delovanja svih institucija države Srbije, predočila je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da se želi dodatni napredak u svim oblastima, a naročito u vladavini prava i da je upravo za to značajna kontinuirana komunikacija sa Delegacijom EU u Srbiji i svim državama članicama.

Joksimović je navela da Izveštaj obezbeđuje potrebnu ravnotežu u oceni svega što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu.

Prema njenim rečima, veoma je važno za dalјi reformski proces da je evidentirano da smo ispunili sve kriterijume za otvaranje svih 12 poglavlјa u dva klastera: klastera 3, koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost i klastera 4 - Zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost.

Takođe, kako je podvukla, u već otvorenom klasteru 1, koji se odnosi na osnove vladavine prava, konstatovan je napredak u svim oblastima – u reformi pravosuđa, slobode izražavanja i medija, borbe protiv korupcije, osnovnih lјudskih i manjinskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala.

Prema njenim rečima, u nekim segmentima sprovođenje reformi je brže, u drugim je ta dinamika nešto sporija, ali je napredak uočen u svim oblastima i zabeležen je i u samom izveštaju.

Ona je izrazila uverenje da će opšte ocene Evropske komisije, koje govore u prilog iskrenosti, posvećenosti i sposobnosti Vlade da u doba globalne pandemijske krize sprovodi politike od značaja za proces pristupanja, biti dovolјan orijentir državama članicama da se usaglase oko dalјeg otvaranja klastera.

Ambasador Žiofre je izrazio zahavalnost Vladi na tome što je sazvala ovaj sastanak sa ambasadorima država članica EU, ocenivši to kao pozitivan pokazatelј posvećenosti Srbije jačanju dijaloga o reformama radi rešavanja prioriteta i neophodnih aktivnosti identifikovanih u godišnjem Izveštaju EK.

On je podsetio na to da Izveštaj odražava povećan broj inicijativa Vlade za ispunjavanje kriterijuma EU poslednjih meseci, koje imaju potencijal da se pretoče u opiplјiv napredak kada se u potpunosti sprovedu.

Žiofre je podsetio na to da su EU i njene članice ranije ovog meseca, na Brdu kod Kranja, ponovo potvrdile posvećenost Unije evropskoj perspektivi Srbije i procesu pridruživanja.

Kako je istakao, novom metodologijom oni podstiču Srbiju da nastavi reforme i očekuju da Srbija ispuni svoje obaveze, posebno u oblasti vladavine prava.

Prema njegovim rečima, lideri EU su na Brdu izrazili očekivanje da će partneri na Zapadnom Balkanu, uklјučujući Srbiju, jasnom i doslednom javnom komunikacijom preneti prednosti pristupanja EU i podrške Unije i njenih investicija.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs


 



16.10.2021. - Luksmeburška premijera filma Strahinja Banović, reditelјa Stefana Arsenijevića

U saradnji Filmskog festivala centralne i jugoistočne Evrope Cineast u Luksemburgu, Ministarstva kulture i informisanja R. Srbije i Ambasade R. Srbije u Briselu, u subotu 16. o.m, u 19,00 časova, na 13. filmskom festivalu Cineast u Luksemburgu predstavlјen  je dugometražni igrani film Strahinja Banović (engleski naziv - As Far As I Can Walk), reditelјa Stefana Arsenijevića, po scenariju Stefana Arsenijevića, Bojana Vuletića i Nikole Dikrea.

Film je nastao u produkciji Miroslava Mogorovića ispred kuće Art & Popkorn, u saradnji sa Cinnamon filmom. Koproducenti su Les Films Fauves (Luksemburg), Surprise Alley (Francuska), Artbox Production House (Litvanija) i Chouchkov brothers (Bugarska). Film su podržali Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar,  Kreativna Evropa – MEDIA i Vlada Republike Srbije.

Režiser Stefan Arsenijević i producent Miroslav Mogorović bili su gosti Festivala i nakon projekcije filma odgovarali je na pitanja publike o filmu, razlozima za njegovo snimanje i dalјim planovima za njegovu promociju. Projekciji filma prisustvovali su ambasador R. Srbije u Belgiji i Luksemburgu  Marina Jovićević i konzul  Vesna Lalić.


 



15.10.2021. - Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja

Govor ministra spolјnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvalјujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s cilјem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žalјenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavlјaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlјa sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbilјno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilјe postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spolјnu politiku i bezbednost Žozep Borelј, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilј, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim cilјevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi lјudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbilјne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavlјenih isklјučivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavlјaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetlјive bezbednosne situacije na terenu. Cilј poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilј potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilјa i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka lјudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilјa, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatlјiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raselјenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priklјučile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja lјudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raselјenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raselјenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raselјenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvalјujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaklјučaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raselјenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatlјiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijatelјskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlјe. Pozdravlјamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavlјanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalјe ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalјe neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.


 



12.10.2021. - Značaj duha multilateralizma, međunarodne saradnje i solidarnosti

Ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Nikola Selaković poručio je danas, na zatvaranju samita povodom obeležavanja 60 godina od osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja, da je potrebna solidarnost i ukazao na slobodoljubivost članica Pokreta, koje poštuju vrednosti iz povelje Ujedinjenih nacija.

Selaković je izrazio zahvalnost učesnicima tog pokreta što su prisustvovali konferenciji u Beogradu i doprineli nečemu što pokazuje da je ovo jači deo sveta i čovečanstva.

Mi smo slobodoljubive nacije. Poštujemo vrednosti koje su definisane u povelji Ujedinjenih nacija i posvećeni smo principima iz Bandunga i Beogradskoj deklaraciji, koja je ozakonjena pre 60 godina, rekao je on.

Šef srpske diplomatije je ocenio da su učesnici tokom konferencije pokazali solidarnost, a to je, kako je naveo, ono što nam je i potrebno, pri čemu im je poručio da je Beograd njihov dom, jer je on mesto rađanja Pokreta.

On je ujedno učesnicima, njihovim porodicama i zemljama iz kojih dolaze poželeo da budu uspešni, da napreduju, jačaju i budu solidarni.

Mirna koegzistencija je bitna, to je ono što je povezalo osnivače pokreta – Nehrua, Nasera, Sukarna i Tita, zaključio je Selaković.

Jehun Bajramov, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana, koji predsedava Pokretom nesvrstanih, rezimirao je dvodnevni samit, ocenivši da su se učesnici prisetili plemenitih ciljeva osnivača Pokreta od pre 60 godina, kao što su promocija mirne koegzistencije i održiv razvoj zemalja u skladu sa principima iz Bandunga, a bez priklanjanja bilo kojem bloku.

Bajramov je istakao da su zemlje učesnice analizirale aktuelne krize u svetu i ukazale na značaj duha multilateralizma, međunarodne saradnje i solidarnosti kao rešenja problema.

Istovremeno, kako je rekao, na samitu je upućen poziv da se uklone „nepravedne prepreke“ koje ograničavaju izvoz vakcina u vreme pandemije koronavirusa.

Bajramov je istakao i da su učesnice osudile uvođenje jednostranih mera nekim državama i kršenje povelje Ujedinjenih nacija, kao i da su potvrdile spremnost da se pridržavaju principa iz Bandunga i da poštuju međunarodno pravo.


 



11.01.2021. - Razmatranje pitanja Kosmeta u SB UN od suštinskog značaja za Srbiju

Ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beogradu, na marginama skupa povodom 60-godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, sa pomoćnikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Evropu, Centralnu Aziju i Amerike Miroslavom Jenčom.

Sagovornici su izrazili zadovoljstvo zbog toga što se sreću na ovako značajnom skupu koji afirmiše vrednosti multilateralizma i međunarodne saradnje.

Selaković je istakao da su UN za Srbiju najznačajnija međunarodna organizacija, čija je uloga ključna za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje.

Prema njegovim rečima, Srbija se dosledno i u kontinuitetu zalaže za poštovanje principa međunarodnog prava, Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i statusne neutralnosti međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji.

Za Srbiju je kontinuirano razmatranje pitanja Kosova i Metohije u SB UN od suštinskog značaja, kako bi međunarodna zajednica bila redovno i transparentno informisana o događajima na terenu, posebno ako se u obzir uzmu stalna nastojanja Prištine da destabilizuje situaciju, objasnio je on.

Šef srpske diplomatije je sagovornika upoznao sa nedavnim dešavanjima na administrativnim prelazima na Kosmetu, naglasivši da ponašanje Prištine smatramo neprihvatljivim i opasnim po stabilnost regiona.

Od UN očekujemo blagovremene, adekvatne i vidljive reakcije na brojne incidente, provokacije i jednostrane akte Prištine kojima se krši Rezolucija 1244 i ugrožavaju prava i bezbednost Srba i drugog nealbanskog stanovništva, a od Kfora da ostane statusno neutralan i da proaktivno deluje u cilju sprečavanja bilo kakvog narušavanja bezbednosne situacije na terenu, podvukao je ministar.

On je dodao da Priština sada novim antidamping merama na uvoz srpskih proizvoda nastavlja da opstruira proces normalizacije odnosa, istakavši da Beograd nastavlja da konstruktivno doprinosi dijalogu sa Prištinom i da je posvećen iznalaženju kompromisnih rešenja, ali da je neophodno da odgovoran pristup sprovođenju preuzetih obaveza konačno vidimo i sa prištinske strane.


 



11.10.2021. - Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN garant mira i stabilnosti

Ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa predsednikom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Abdulom Šahidom.

Selaković je čestitao Šahidu na današnjem govoru na komemorativnom skupu povodom 60-godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih, primećujući da vrednosti i ciljevi nesvrstanih u velikoj meri koincidiraju sa prioritetima UN.

Srbija je, kako je rekao Selaković, saglasna sa ocenom da je neophodno jačanje multilateralizma i uloge UN u savremenom svetu, koji je suočen sa kompleksnim izazovima.

Ministar spoljnih poslova je sagovornika upoznao sa situacijom na Kosovu i Metohiji i položajem srpskog naroda u pokrajini, naglasivši da je tokom ove godine došlo do dramatičnog porasta etnički motivisanih incidenata prema Srbima.

On je podsetio da je stopa povratka na Kosovo i Metohiju, od približno 2 odsto, najniža u svim postkonfliktnim područjima na svetu.

Šef srpske diplomatije je ističući da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN garant mira i stabilnosti, rekao da su Ujedinjene nacije ključno mesto za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, kao i međunarodnog prava, u kojem naša zemlja nalazi uporište.

Srbija, kako je dodao Selaković, insistira i na važnosti nastavka angažmana UNMIK-a na Kosovu i Metohiji kao i kontinuiranog razmatranja situacije u našoj južnoj pokrajini pred Savetom bezbednosti UN.

Naša zemlja, kako je istakao Selaković, dosledno je opredeljena za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, ali i za zaštitu srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, i zato očekujemo da svi akteri koji čine međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji  deluju objektivno i statusno neutralno, doprinoseći stabilizaciji prilika.

Svoje opredeljenje za mir, dodao je Selaković, Srbija dokazuje i učešćem u pet mirovnih misija UN, sa ukupno 263 pripadnika, po čemu smo, u odnosu na broj stanovnika, najveći kontributor u regionu, i jedan od najvećih u Evropi.

Ministar je upoznao predsednika Generalne skupštine UN i sa aktivnostima i rezultatima Srbije na polju rodne ravnopravnosti, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.


 



11.10.2021. - Sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalјa

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalјa, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelјi, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom lјudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se, u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalјa je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilјa – mir i bezbednost, razvoj i lјudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatije za mir, a 24. aprila 2019. godine smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlјe osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalјa, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želјa da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalјe jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalјa", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalјa u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlјe, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije klјučeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovolјno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini put ka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalјa je bio i uvek ostaje simbol slobodolјubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove cilјeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okuplјenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelјe UN i međunarodnog prava, ali i neke od klјučnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalјa", zaklјučio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Beograd, 11. oktobar 2021. godine
Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll


 



10.10.2021. - Fudbalska utakmica Luksemburg – Srbija

Kolektiv Ambasade Republike Srbije u Briselu prisustvovao je 10. oktobra fudbalskoj utakmici Luksemburg – Srbija, u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2023. godine. Nakon utakmice, u kojoj reprezentacija Srbije odnela pobedu, ambasador Marina Jovićević i konzul Vesna Lalić su pozdravile naše reprezentativce i stručni štab i porazgovarale sa predsednikom Fudbalskog saveza Srbije g. Nenadom Bjekovićem, generalnim sekretarom g. Jovanom Šurbatovićem i selektorom g. Draganom Stojkovićem.


 



Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore

Na osnovu ovlašćenja ministra spolјnih poslova Republike Srbije, državni sekretar Nemanja Starović je doneo odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u objavlјene odluke o sufinansiranju projekata može da se ostvari na sledećim linkovima:

www.mfa.rs

www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



30.09.2021. - Predsednik Vučić prisustvovao ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelј EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolјi život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Koliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želјi da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.


„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolјa budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Gol


 



28.09.2021. - Ambasador Marina Jovićević u poseti Namuru

Ambasador Marina Jovićević boravila je 28. septembra u zvaničnoj poseti Namuru, glavnom gradu Valonije, tokom koje je razgovarala sa guvernerom Denisom Matenom.

Razgovarano je o predstavnicima srpske dijaspore koja živi u Namuru i u Valoniji. Kao zanimljivost je istaknuto da se jedan deo grada Namura zove Beograd.

U razgovoru je razmotreno pitanje ekonomske saradnje i mogućnosti za saradnju univerziteta.

Ambasador Jovićević i guverner Maten razgovarali su o i evropskoj integraciji Srbije i našeg regiona, o izazovima na tom putu, kao i o ekonomskim posledicama pandemije Covid-19 i procesu vakcinacije.



 



26.09.2021. - Telefonski razgovor predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valјda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.


Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbilјno, ali Srbija i dalјe pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želјi da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs


 



25.09.2021. - Selaković u Nјujorku sa 28 šefova diplomatije o ekonomskim uspesima Srbije i situaciji na KiM

Ministar spolјnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Nјujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spolјnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Nјujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i dalјih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalјe da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalјe kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Nјujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spolјnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbilјan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovolјstvo i ponos predstavlјati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalјa“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijatelјima.

„To je velika stvar i naša zemlјa će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemlјaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelјi UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa želјama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i bolјem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalјa doći i ministar spolјnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spolјnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produblјivanje saradnje sa Azerbejdžanom.


 



25.09.2021. - Priština ozbilјno ugrozila mir i regionalnu stabilnost

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbilјno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Nјujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredelјeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelјe do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravlјanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaklјučavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlјi, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najbolјih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelј ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo lјude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalјa.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državlјanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državlјane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlјe Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalјe to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli pobolјšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlјu bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih cilјeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita lјudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovolјavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raselјenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavlјam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uklјučuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iselјenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulјi blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlјa spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilјa koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelјe. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbilјno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredelјena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelјu UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelјi,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlјa, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidlјivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spolјnopolitički cilј. Ovaj cilј vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalјa koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijatelјima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalјe ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i dalјim integrisanjem našeg regiona.

U zaklјučku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade lјude, podstakli smo tehnološki bum i pobolјšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs


 



22.09.2021. - Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemlјama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvalјujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemlјama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državlјane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlјe Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve lјude i zemlјe kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava cilјeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaklјučila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs


 



16 September 2021 - Selaković: Belgian entrepreneurs want Serbia in the EU

The Minister of Foreign Affairs of Serbia, Nikola Selaković, participated in Brussels today at the round table which gathered representatives of Belgian companies which have business operations in Serbia and representatives of three business associations from Flanders, Wallonia and Brussels.

After the meeting, which was organized within the working visit of the Serbian Foreign Minister to the Kingdom of Belgium, Selaković stated that Belgian entrepreneurs were interested and wanted to see Serbia in the European Union and they had complimented on all our efforts with regards to European integrations.
 

Minister Selaković emphasized that there was a great interest of Belgian entrepreneurs for even greather investments in Serbia due to the advantages our country provides, such as numerous incentives as well as the advantages due to the fact that Serbia has the signed Free Trade Agreement with Eurasian Economic Union.


“It was a pleasure to listen to investors from Belgium who only praised what our country and the Government do”, said Selaković.

He added that during the conversation Belgian investors especially had complimented the Serbian development of road infrastructure.

“Two companies out of seven present here are operating at the territory of Požega municipality and expressed great satisfaction because of the construction of the Belgrade-Požega highway as well as Morava corridor which will connect them to Corridor 10”, highlighted the Serbian Foreign Minister.

Moreover, he said that the entrepreneurs had been delighted by the news that as of this year the system of dual education will start to be implemented at the university level.
 

Selaković said that the entrepreneurs applauded the initiative “Open Balkans”, adding that exactly the support coming from the sphere of economy was very important because it might influence political circles and passing of important political decisions.


 



17.09.2021. - Selaković: Premijer Luksemburga je iskreni i pravi prijatelј Srbije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković posetu Luksemburgu okončao je sastankom sa premijerom te zemlje Gzavijeom Betelom.

Nakon sastanka Selaković je izjavio da je premijer Betel izuzetan čovek, iskreni i pravi prijatelj naše zemlje i neko ko iskreno podržava evropski put Srbije.

„Premijer Betel nas smatra delom Evrope i želi i podržava da što pre budemo deo EU“, istakao je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je premijer Betel iskazao veliko interesovanje za sve što se dešava u Srbiji i našem regionu.

Ministar je posebno ukazao da podrška koju nam pruža Luksemburg nije samo principijelna, već je rezultat izuzetnih odnosa predsednika Vučića i premijerke Brnabić sa premijerom Betelom.

Selaković je rekao da je sastanak sa premijerom Betelom bila najbolja moguća završnica posete Velikom Vojvodstvu Luksemburg. Istakao je i da je susret sa luksemburškim premijerom bio malo neuobičajen, jer je, prema rečima ministra, premijer pre sastanka izašao ispred rezidencije i neplanirano i van protokola srpsku delegaciju proveo u obilazak grada, dva muzeja i nekoliko istorijskih mesta, gde su se sretali sa građanima i turistima.

„Danas sam, kao i uvek, bio potpuno ponosan predstavljajući Srbiju, ali je posebno zadovoljstvo kada se sretnete sa prijateljima koji vam iskreno žele dobro, koji su u stanju da vas posavetuju i pomognu u zajedničkom interesu“, ukazao je Selaković.

Selaković se osvrnuo i na veoma uspešne sastanke sa ministrom spoljnih poslova Luksemburga, kao i u Parlamentu Luksemburga gde se susreo sa predsednikom i članovima spoljnopolitičkog odbora. Istakao je da je sagovornike upoznao sa reformama koje se sprovode u Srbiji i stanjem u regionu, a parlamentarci su, prema rečima ministra, odali priznanje svim naporima koje činimo, ekonomskim reformama i postignutim rezultatima.



 



17.09.2021. - Selaković: Zajedničkim naporima unaprediti ukupnu saradnju Srbije i Luksemburga

Tokom posete Luksemburgu, ministar spolјnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa predsednikom Parlamenta Fernandom Etgenom i odvojeno sa predsedavajućim i članovima Odbora za spolјne, evropske poslove, migraciju i azil.


Ministar je podsetio da Srbija i Luksemburg baštine dugu tradiciju saradnje i da se naredne godine navršava 95 godina uspostavlјanja diplomatskih odnosa.
 

Konstatovao je da odnose dve zemlјe karakterišu razumevanje i raznovrsna saradnja i ocenio da zajedničkim naporima možemo učiniti da saradnja Srbije i Luksemburga dostigne još viši nivo.
 

Selaković se posebno dotakao ekonomske saradnje, ocenivši da ona nije na odgovarajućem nivou i u skladu s potencijalima, i iskazao čvrst interes Srbije za njeno unapređenje i povećanje robne razmene.
 

Ministar je rekao i da je potrebno unaprediti parlamentarnu saradnju i naglasio da bi, u tom smislu, poseta predsednika Parlamenta Fernanda Etgena Srbiji bila od velikog značaja.

Ministar je podvukao da je punopravno članstvo u EU strateški cilј Srbije i posebno ukazao da bi pomoć Luksemburga bila dragocena kako bi se ubrzao proces pristupanja.
 

Sagovornike je informisao o sveobuhvatnim reformama u Srbiji i ukazao na rezultate u sferi ekonomije koji, prema rečima ministra, pokazuju sa kakvom ozbilјnošću je naša zemlјa pristupila svim obavezama koje nas očekuju na evropskom putu.
 

Ministar je govorio i o značaju koji za našu zemlјu imaju regionalna saradnja, te jačanje dobrih odnosa sa susedima, i u tom kontekstu parlamentarce Luksemburga upoznao sa cilјevima inicijative „Otvoreni Balkan“.
 

Takođe, poručio je da Srbija izuzetno ceni napore Evropske komisije da u okviru Berlinskog procesa i drugih vodećih regionalnih inicijativa na Zapadnom Balkanu dodatno ohrabre region u celini da ostvari blisku saradnju, pre svega u oblastima infrastrukturnog povezivanja, ekonomskih odnosa i saradnje među mladima.


 



17.09.2021. - Selaković: Luksemburg čvrsto podržava pristupanje Srbije EU

Ministar spolјnih poslova Srbije Nikola Selaković posetu Luksemburgu započeo je sastankom sa ministrom inostranih i evropskih poslova Žanom Aselbornom.


Selaković je izjavio da je sastanak bio veoma uspešan i da su potvrđeni dobri i prijatelјski odnosi dve zemlјe. Dodao je da je dogovoren nastavak redovnih političkih konsultacija i da je razgovarano o poseti ministra Aselborna Srbiji početkom sledeće godine.
 

Takođe, ministri Selaković i Aselborn potpisali su Memorandum o razumevanju i saradnji dva ministarstva.

Selaković je rekao da je ministar Aselborn čvrsto privržen i podržava pristupanje Srbije i čitavog Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Istakao je da je luksemburški ministar izneo pohvale za ono što Srbija radi na društvenom i ekonomskom planu.

Ministar Selaković je naglasio da je s posebnom pažnjom razgovarano o dijalogu Beograda i Prištine i stanju i regionu.
„Ministar Aselborn je nekoliko puta istakao da je Srbija klјučni faktor stabilnosti u regionu, i da se samim tim očekuje da budemo i najodgovorniji“,  rekao je Selaković.

 

Šef srpske diplomatije je podvukao da je bila čast i zadovolјstvo razgovarati sa ministrom Aselbornom, doajenom diplomatije Evropske unije i čovekom koji je 17 godina na čelu ministarstva inostranih poslova zaklјučivši da u njemu imamo dobrog, iskrenog i principijelnog partnera.


 



16.09.2021. - Selaković: Belgijski privrednici žele Srbiju u EU

Ministar spolјnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Briselu na okruglom stolu koji je okupio predstavnike belgijskih kompanija koje posluju u Srbiji i predstavnike tri poslovne asocijacije iz Flandrije, Valonije i Brisela.


Nakon sastanka, koji je organizovan u okviru radne posete šefa srpske diplomatije Kralјevini Belgiji, Selaković je izjavio da su belgijski privrednici zainteresovani i žele da vide Srbiju u Evropskoj uniji i da su pozdravili sve naše napore kada su u pitanju evropske integracije.

Ministar Selaković je istakao da postoji veliko interesovanje belgijskih privrednika za još veće investiranje u Srbiji zbog prednosti koje naša zemlјa pruža, poput brojnih podsticajnih mera, kao i prednosti usled činjenice da Srbija ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

„Zadovolјstvo je bilo slušati investitore iz Belgije koji su imali samo reči hvale za ono što radi naša država i Vlada“, rekao je Selaković.

Dodao je da su prilikom razgovora belgijski investitori posebno pohvalili to što Srbija razvija svoju putnu infrastrukturu.

„Dve kompanije od sedam ovde prisutnih rade na teritoriji opštine Požega i izrazile su veliko zadovolјstvo što se gradi autoput Beograd-Požega, ali i Moravski koridor koji će ih povezati sa Koridorom 10“, naglasio je šef srpske diplomatije.

Takođe, rekao je da su se privrednici oduševili vešću da će od ove godine sistem dualnog obrazovanja početi da se primenjuje i na univerzitetskom nivou.
 

Selaković je kazao da su privrednici pohvali inicijativu „Otvoreni Balkan“, dodavši da je upravo podrška koja dolazi iz sfere privrede veoma važna, jer ona može uticati na političke krugove i donošenje važnih političkih odluka.


 



16.09.2021. - Selaković: Veoma važna poseta Belgiji za nastavak evropskih integracija Srbije

Ministar spolјnih poslova Srbije Nikola Selaković, tokom zvanične posete Kralјevini Belgiji, sastao se danas u Briselu sa potpredsednicom Vlade i ministarkom inostranih i evropskih poslova, spolјne trgovine i kulturnih institucija Belgije Sofi Vilmes i predsednicom Predstavničkog doma Federalnog parlamenta Elijan Tiliju.

Ministar Selaković izjavio je nakon sastanaka da njegova prva bilateralna poseta Belgiji ima poseban značaj s obzirom na činjenicu da ove godine naše dve zemlјe obeležavaju 135 godina uspostavlјanja diplomatskih odnosa.

Rekao je da je na sastanku sa ministarkom Vilmes razgovarano o ukupnim odnosima Srbije i Belgije i dogovoren nastavak komunikacije kada su u pitanju evropske integracije Srbije.

„Ovo je bila prilika da upoznamo ministarku Vilmes sa onim što Srbija radi na ispunjavanju kriterijuma i uslova na našem evropskom putu, ali i zamolimo za više razumevanja i bolјe vrednovanje rezultata koje u tom procesu postižemo“, istakao je ministar Selaković.


Šef srpske diplomatije istakao je da je ovo prva poseta srpskog ministra spolјnih poslova Belgiji nakon osam godina i dodao da je u razgovoru s ministarkom Vilmes dobio obećanje da će ona u narednom periodu posetiti Srbiju.

Ministar Selaković i ministarka Vilmes su nakon sastanka potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji dva ministarstva.

Ministar je kazao da je imao i veoma uspešan i produktivan sastanak sa predsednicom Predstavničkog doma Federalnog parlamenta Elijan Tiliju, sa kojom je razmotrio odnose i saradnju dve države i razgovarao o evropskom putu Srbije.

 



15.09.2021. - Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelјi,

Kralј Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavlјam nijedna, od tih zastava nije zaroblјena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.


To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalјe pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isklјučivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlјa ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlјe, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, poroblјeni. Slobodni lјudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve lјude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravlјali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelјi su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini bolјim, u radu, u velikim poduhvatima pravlјenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom volјom, zaboravlјa. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelј.

A temelј jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelј je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Blјesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"


Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll


 



17.11.2021. - Režim ulaska u Veliko Vojvodstvo Luksemburg

Državlјani Srbije mogu da uđu u zemlјu ukoliko su vakcinisani nekom od vakcina koje je priznala Evropska agencija za lekove (Fajzer, Astra Zeneka, Moderna i Jensen) i poseduju važeći sertifikat o vakcinaciji, kompatibilan sa EU sertifikatom.

Lica koja nisu vakcinisana ili lica koja su vakcinisana nekom od vakcina koje nije priznala Evropska agencija za lekove (Sinofarm, Sputnjik), mogu da uđu u zemlјu isklјučivo ukoliko imaju regulisan dugoročni boravak u Luksemburgu, regulisan boravak u skladu sa evropskom direktivom 2003/109/ES o rezidentima sa dugim boravkom ili dugoročnu nacionalnu vizu u nekoj od država članica EU i zemalјa povezanih sa šengenskim prostorom. Izuzeci se odnose na zdravstvene radnike, granične radnike, istraživače, lica koja se bave negom starijih lica, lica zaposlena u sektoru saobraćaja, lica koja putuju iz hitnih i uredno opravdanih porodičnih razloga, lica koja putuju za potrebe studija i visokokvalifikovane radnike ako je njihovo zapošlјavanje ekonomski neophodno i njihov rad se ne može odložiti ili obavlјati iz inostranstva. Ove osobe treba da podnesu zahtev Odelјenju za pasoše, vize i zakonodavstvo, kako bi dobili odgovarajući sertifikat za putovanje. Zahtev se podnosi putem elektronske pošte na service.visas@mae.etat.lu.

Ukoliko se putuje vazdušnim putem, svi putnici stariji od 12 godina prilikom ukrcavanja u obavezi su da prilože važeći sertifikat o vakcinaciji vakcinom odobrenom od strane EMA, kompatibilan sa EU sertifikatom, negativan PCR, TMA ili LAMP test (ne stariji od 72 sata) ili brzi antigenski test (ne stariji od 48 sati).  Rezultat mora biti preveden na jedan od službenih jezika Luksemburga ili na engleski jezik. Tranzit je dozvolјen bez posedovanja negativnog PCR testa.



 



08.09.2021. - Predstavnici Ambasade položili venac povodom Dana oslobođenja Liježa

Povodom obeležavanja 77. godišnjice oslobođenja grada Liježa u II svetskom ratu, ministar savetnik Robert Popović i izaslanik odbrane potpukovnik Draško Papić, položili su 08.09.2021. venac na mestu stradanja žrtava.


 



15.09.2021. - Režim ulaska u Kraljevinu Belgiju

 

Državljanima Republike Srbije koji nemaju regulisan boravak u Belgiji potreban je nužan razlog za putovanje u Belgiju.
Izuzetak su lica koja su vakcinisana nekom od vakcina priznatih od strane EMA (Fajzer, Astra Zeneka, Moderna i Jensen) ili vakcinom Kovišild.

Lica koja poseduju dokaz o vakcinaciji nekom od vakcina priznatih od strane EMA, treba da urade PCR ili brzi test pre dolaska u Belgiju, i da urade PCR test prvog i sedmog dana po dolasku u Belgiju. U obavezi su da budu u karantinu dok ne stigne rezultat PCR testa urađenog prvog dana po dolasku u Belgiju.

Ukoliko lice ne poseduje dokaz o vakcinaciji nekom od vakcina priznatih od strane EMA, može da doputuje u Belgiju samo uz potvrdu o nužnom putovanju, koju izdaje Ambasada Kraljevine Belgije u Beogradu. Lice treba pre polaska za Belgiju da uradi PCR ili brzi test. Nakon dolaska u Belgiju, mora da uradi PCR test prvog i sedmog dana i da bude u karantinu dok mu ne stigne rezultat PCR testa urađenog sedmog dana po dolasku u Belgiju.

Svi putnici koji ulaze u Belgiju imaju obavezu da popune Public Health Passenger Locator Form, 48 sati pre ulaska u K. Belgiju, osim putnika koji u Belgiju dolaze kopnenim putem i zadržaće se kraće od 48 sati. Putnici koji dolaze avionom ili brodom moraju da popune Public Health Passenger Locator Form, bez obzira na to koliko vremena će boraviti u Belgiji. Nakon popunjavanja formulara, putnik će dobiti SMS sa aktivacionim kodom.          

Tranzit automobilom bez posedovanja PCR testa je dozvoljen, uz obavezu popunjavanja Public Health Passenger Locator Form. PCR test nije potreban za tranzit vazdušnim saobraćajem, ako se ne napušta međunarodna tranzitna zona na aerodromu. Za ostale vidove transporta u tranzitu (voz, autobus…) potreban je PCR test, ukoliko je na snazi crveni kod, a lice nije vakcinisano jednom od gore navedenih vakcina.         

Više informacija je dostupno na  https://www.info-coronavirus.be/en/faq/#faq i na https://travel.info-coronavirus.be/, gde se može preuzeti i Public Health Passenger Locator Form.



02.09.2021. - Sastanak ambasadora Marine Jovićević sa predsednikom parlamenta Luksemburga, Fernandom Etgenom

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 2. septembra sa predsednikom Parlamenta Luksemburga, Fernandom Etgenom.


Razmotrena je situacija u vezi s pandemijom Covid-19, uklјučujući proces vakcinacije. Ambasador Jovićević informisala je sagovornika o aktuelnom statusu pregovora o pristupanju EU, procesu reformi koji Srbija sprovodi u kontekstu pristupnog procesa, pomacima u regionalnoj saradnji, posebno u vezi s inicijativom „Otvoreni Balkan“. Razgovarano je i o situaciji u regionu i o aktuelnim spolјno-političkim dešavanjima i izazovima.


Razmotren je napredak u prethodne dve godine, kao i naredni koraci u cilјu jačanja bilateralne saradnje između Srbije i Luksemburga, koja je ocenjena kao veoma dobra.

Photo: Copyright La Chambre des Députés du Grand-Duché du Luxembourg


 



05.08.2021. - Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hilјada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake lјudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da lјudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavlјano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, volјena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaklјučio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlјa i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs


 



Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Ministarstvo spolјnih poslova Republike Srbije raspisalo je 19. jula 2021. godine konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Konkursi su otvoreni do 6. avgusta 2021. godine.

Više informacija je dostupno na:

https://www.mfa.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/.



22.07.2021. - Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilј je EU, ali je Kina važan partner

Mi smo se odlučili - naš cilј jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlјa. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilј članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemlјama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolјu ponudu. Zbog toga kažem Evroplјanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlјi - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolјa od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlјa planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o lјudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvalјujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hilјada lјudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 lјudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalјe. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijatelјstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilј“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.


Izvor: Tanjug



 



20.07.2021. - Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Nјujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlјu koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polјu obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalјa u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavlјen kamen temelјac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlјa ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalјa u svetu na tehnološkom polјu, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlјa može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemlјama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlјe su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je lјudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemlјama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišlјaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišlјanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći lјudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs


 



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu


Због државног празника Краљевине Белгије,
Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити
21. јула 2021. године
За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.
***
En raison de conge officiel de l`Ètat du Royaume de Belgique,
l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée
le 21 Juillet 2021
En cas d`urgence, appeler le +3226498349.
***
Due to the state holiday of the Kingdom of Belgium,
The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work
July 21 2021
Number for the emergency is +3226498349.


 



16.07.2021. - Selaković: Srbija mislima uz Luksemburg

Ministar spolјnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je telegram ministru spolјnih i evropskih poslova Velikog Vojvodstva Luksemburg Žanu Aselbornu i poslao reči podrške građanima Luksemburga, povodom vremenskih nepogoda i velikih poplava koje su pogodile tu zemlјu i pričinile znatnu materijalnu štetu.

„Republika Srbija i njeni građani su srcem i mislima sa narodom Vaše zemlјe, spremni da u duhu prijatelјskih odnosa pruže podršku u okvirima raspoloživih mogućnosti. U ovom teškom trenutku, upućujemo izraze najdublјeg saosećanja Vama i građanima Velikog Vojvodstva Luksemburga, uz želјe da što pre prevaziđete sve posledice ove prirodne katastrofe“, navodi se u telegramu ministra.



 



16.07.2021. - Telegram saučešća ministarki spolјnih poslova Belgije

Ministar spolјnih poslova Nikola Selaković uputio je telegram saučešća potpredsednici Vlade i ministarki spolјnih poslova Kralјevine Belgije Sofi Vilmes povodom vremenskih neprilika i poplava koje su pogodile tu zemlјu i prilikom kojih je bilo nastradalih i pričinjena je znatna materijalna šteta.

„U ime Ministarstva spolјnih poslova Republike Srbije i u svoje ime, upućujem izraze najdublјeg saučešća Vama, građanima Kralјevine Belgije i porodicama koje su u ovoj prirodnoj katastrofi izgubile svoje bližnje“, navodi se u telegramu.

Ministar je u telegramu istakao da Srbija saoseća sa Belgijom u ovim teškim trenucima i da smo spremni da u duhu prijatelјskih odnosa pružimo podršku u okvirima raspoloživih mogućnosti.


 



29.06.2021. - Predsednik Vučić učestvovao na konferenciji „Mini Šengen“

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o dalјim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemlјama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlјe koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želјu da četiri evropske slobode – kretanje lјudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.


„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših lјudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaklјučaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplјu, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlјe vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.

„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalјe nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlјe uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemlјama širom regiona u cilјu podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovlјivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlјe imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovlјive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaklјučili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.


Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs


 



25.06.2021. - Ministar Selaković sa budućim izaslanicima odbrane Republike Srbije

Šef srpske diplomatije Nikola Selaković razgovarao je danas sa budućim izaslanicima odbrane, koji u Ministarstvu spolјnih poslova Srbije obavlјaju pripreme za odlazak u inostranstvo.

Ministar Selaković je poželeo budućim izaslanicima odbrane Republike Srbije uspeh u radu, istakavši da će u obavlјanju svog posla imati punu podršku Ministarstva spolјnih poslova i naše diplomatsko-konzularne mreže.

Selaković je grupu budućih izaslanika odbrane, koji će službovati u Crnoj Gori, Ujedinjenom Kralјevstvu, Nemačkoj, Hrvatskoj, Belgiji, Italiji i Rumuniji, upoznao sa prioritetima spolјne politike Srbije.

Posebnu pažnju ministar Selaković poklonio je objašnjavanju pravaca naše regionalne politike, ističući da su očuvanje regionalne stabilnosti i promovisanje ekonomske saradnje prioritetni cilјevi.



 



09.06.2021. - Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.


Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele lјudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državlјani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državlјanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državlјana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državlјane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelј) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivlјeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbilјno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelјi na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevolјnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkreplјen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelјi odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustuplјena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavlјivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državlјane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državlјane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalјe važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlјa koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimlјivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlјe regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublјe saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Blјesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimlјivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podelјena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaklјučim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima dalјeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlјa, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlјa sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijatelјima i drugim zemlјama nisu dobri, stabilni i bolјi. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marlјivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!


 



Ambasador Marina Jovićević razgovarala sa predsednikom Parlamenta Briselskog regiona Rašidom Madranom

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 7. juna sa predsednikom Parlamenta Briselskog regiona Rašidom Madranom. Posebna tema u razgovorima posvećena je borbi protiv Covid-19, u smislu balansiranog pristupa Vlade R. Srbije, usmerenog ka održavanju ekonomskih tokova sa jedne strane i očuvanju javnog zdravlјa. Sagovornik je upoznat sa postupkom vakcinacije u Republici Srbiji, gde je, do sada, dato preko 3,5 miliona doza vakcina protiv Covid-19, kako građanima R. Srbije i drugima iz našeg regiona. Ambasador je obavestila i o dobrim privrednim rezultatima Srbije postignutim u ekonomski izazovnom periodu svetske pandemije.

Razgovarano je i o procesu evropske integracije Srbije i izazovima na tom putu, kao i o dijalogu Beograda i Prištine. Istaknuta je naša spremnost da se dijalog, po pokrovitelјstvom EU, nastavi u što kraćem roku, kako bi se došlo do kompromisnog rešenja.

Obostrano je ukazano na značaj parlamentarne saradnje dve zemlјe, i dogovoreno da se, prilikom sledeće posete Briselu, organizuje sastanak narodnih poslanika Narodne skupštine R. Srbije, članova Grupe prijatelјstva sa K. Belgijom, sa predstavnicima Parlamenta Briselskog regiona.

 



Ženska košarkaška reprezentacija Srbije na Međunarodnom košarkaškom turniru u belgijskom gradu Kortrijku

Ambasador dr Marina Jovićević i konzul Vesna Lalić posetile su 27. maja 2021. godine žensku košarkašku reprezentaciju Srbije koja, u okviru priprema za Evropsko prvenstvo 2021. godine i Olimpijske igre u Tokiju, učestvuje na Međunarodnom košarkaškom turniru u Kortrijku, u Kraljevini Belgiji. Naše košarkašice će odmeriti snage sa reprezentacijama Belgije, Nigerije i Portorika. U srdačnom razgovoru sa selektorkom Marinom Malјević i stručnim štabom naše reprezentacije, ambasador Jovićević je poželela našem timu uspeh na predstojećem Evropskom prvenstvu i Olimpijskim igrama u Tokiju.



On-line aplikacija za izdavanje viza D-za zapošlјavanje

U Republici Srbiji počela je primena on-line aplikacije za izdavanje viza D-za zapošlјavanje. Viza D omogućava ulazak u Republiku Srbiju i boravak između 90 i 180 dana. Takođe omogućava regulisanje privremenog boravka u Srbiji.

Ako ste sigurni da ispunjavate uslove za vizu D – za zapošlјavanje i imate sve potrebne dokumente, možete podneti zahtev elektronskim putem, na sledećem linku: http://https://econsulate.gov.rs/.



20.05.2021. - Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“

U Beogradu je danas predstavlјena nova usluga Ministarstva spolјnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državlјanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spolјnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelјa dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbilјne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalјa da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlјa prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državlјane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlјa modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalјe procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedelјka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spolјnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošlјavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavlјanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavlјen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelј nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više lјudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaklјučio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državlјanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državlјanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nјu Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državlјanstva, srpsku vizu D za zapošlјavanje traže najviše državlјani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.


 



Projekat Akademske srpske asocijacije "Onlajn grupna nastava srpskog kao zavičajnog jezika"

U okviru projekta "Onlajn grupna nastava srpskog kao zavičajnog jezika" Akademska srpska asocijacija poziva pripadnike srpske dijaspore starosti od 14 do 20 godina da se prijave za besplatni grupni kurs srpskog kao zavičajnog jezika preko Skajpa.

Pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije već petu godinu zaredom nastavlјa se sa popularizacijom i dalјom realizacijom onlajn nastave, a po prvi put kroz grupni oblik nastave. Svi zainteresovani Srbi iz dijaspore starosti od 14 do 20 godina mogu se prijaviti do 13. 6. 2021. godine, dok će se onlajn kurs realizovati od 20. 6. do 31. 7. 2021. godine.

Više informacija o samom kursu možete naći na sajtu http://skr.rs/zar8


 



Ambasador Marina Jovićević položila venac povodom Dana pobede nad fašizmom u II svetskom ratu

Povodom obeležavanja 76. godišnjice od Dana pobede u II svetskom ratu, u organizaciji regiona i grada Liježa i vojske provincije Lijež, 10. maja 2021. održana je komemoracija civilnim žrtvama II svetskog rata i položeni su venci na Nacionalni spomenik pokreta otpora u Liježu. U ime Srbije venac je položila ambasador Srbije dr Marina Jovićević. Vence su položili i izaslanik kralјa Filipa, predstavnici provincije i grada Liježa, patriotskih organizacija iz regiona i predstavnici ambasada RF, SAD, Kanade, Francuske, UK, Holandije, Španije, Luksemburga, Nemačke i Italije.


 



08.05.2021. - Vučić: Evropu smatramo našom kućom

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlјa koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i lјude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.

„I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlјa koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolјe mesto za život”, rekao je Vučić.

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilј i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlјi donosi bolјitak.

Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.

„Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on.

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava.

„Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovolјno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on.

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalјa EU bilo zaposleno tri puta manje lјudi nego danas.

„To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da lјudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najbolјom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.

„Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on.

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.

„Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o dalјem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaklјučio je Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spolјnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.

Dan Evrope, ustanovlјen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelјe Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.


Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug



 



08.05.2021. - Selaković čestitao Dan Evrope Žozepu Borelu

Ministar spolјnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spolјne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalјe biti ideja vodilјa Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolјe mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlјi predstavlјa snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa cilјem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalјa ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlјa i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlјa visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.



 



29.04.2021. - Sastanak ambasadora dr Marine Jovićević sa ministrom predsednikom Vlade Flandrije Jan Jambonom

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 29. aprila sa ministrom predsednikom Vlade Flandrije, Janom Jambonom. Razgovarano je o procesu vakcinacije i borbi protiv Covid-19 u Srbiji i Kralјevini Belgiji i Flandriji. Ambasador Jovićević obavestila je sagovornika o sprovođenju masovne vakcinacije u Srbiji, procentu vakcinisanih, kao i o merama u okviru zdravstvenog sistema koje su preduzete kako bi se obezbedilo lečenje za obolele od Covid-19. Razgovarano i o ekonomskim i socijalnim posledicama zdravstvene krize.


Razmotrene su mogućnosti za pobolјšanje ekonomske saradnje i većeg prisustva kompanija iz Flandrije u Srbiji, kao i mogućnosti za saradnju privrednih komora.

Ambasador Jovićević upoznala je sagovornika sa napretkom u vladavini prava i iznela očekivanje da će Srbija nastaviti integraciju u EU i da se u okviru dijaloga dođe do kompromisnog rešenja.


 



27.04.2021. - Sastanak ambasadora Marine Jovićević sa predsednicom flamanskog parlamenta, Lizbet Homans

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 27. aprila sa predsednicom Parlamenta Flandrije, Lizbet Homans.
 

Razmotrene su aktuelne okolnosti u borbi protiv Covid-19 u Srbiji i Belgiji, s posebnim akcentom na proces vakcinacije. Ambasador Jovićević informisala je detalјno o procesu masovne vakcinacije u Srbiji, sa preko tri miliona datih doza vakcina od četiri različita proizvođača i solidarnosti koju je Srbija pokazala prema susedima i merama u okviru zdravstvenog sistema koje su preduzete kako bi se obezbedilo lečenje za obolele od Covid-19, kao i o ekonomskim i socijalnim posledicama zdravstvene krize.


 

Razgovarano je o procesu evropske integracije, u vezi s čim je ambasador Jovićević informisala sagovornicu o napretku u oblasti vladavine prava i očekivanju da se u okviru dijaloga dođe do kompromisnog rešenja.

Posebna pažnja posvećena je mogućnostima za jačanje parlamentarne, kao i privredne i ekonomske saradnje.

Photo Copyright: Flemish Parlament


 



22.04.2021. - Sastanak ambasadora Marine Jovićević sa Kunom Metsuom, predsedavajućim IPU za Srbiju Federalnog parlamenta Kralјevine Belgije

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 22. aprila sa belgijskim federalnim poslanikom Kunom Metsuom, predsedavajućim Interparamentarnom unijom za Srbiju Federalnog parlamenta Kralјevine Belgije.
 

U razgovoru je konstatovano da postoji veliki potencijal za dalјi razvoj bilateralne saradnje Kralјevine Belgije i Republike Srbije, posebno u oblasti ekonomskih odnosa i da parlamentarna saradnja može u značajnoj meri da doprinese pobolјšanju sveukupnih odnosa dve zemlјe.
 

Razgovarano je i o procesu evropske integracije Srbije kao i o izazovima sa kojima se Belgija i Srbija suočavaju u cilјu sprečavanja širenja epidemije Korona virusa. Ambasador Jovićević obavestila je procesu masovne vakcinacije u Srbiji, sa preko tri miliona datih doza vakcina od četiri različita proizvođača i solidarnosti koju je Srbija pokazala prema susedima i merama u okviru zdravstvenog sistema koje su preduzete kako bi se obezbedilo lečenje za obolele od Covid-19, kao i o ekonomskim i socijalnim posledicama zdravstvene krize.


 



23.04.2021. - Dan Vojske Srbije

 

U očuvanju nacionalnog identiteta i kontinuiteta državnosti srpskog naroda u trajanju dugom više od dva veka, 23. april je od posebnog značaja za Republiku Srbiju i Vojsku Srbije. Taj datum se proslavlјa u znak sećanja na dan kada je 1815. godine doneta odluka o početku Drugog srpskog ustanka za oslobođenje Srbije od otomanske imperije.


Sa državnog i vojnog aspekta, taj datum je prepoznat kao jedna od istorijskih prekretnica koja je dovela do stvaranja savremene srpske države i omogućila stvaranje efikasne i moderne srpske vojske.


I pored složenih uslova izazvanih pandemijom virusa COVID-19, Vojska Srbije je protekle godine nastavila sa profesionalnim izvršavanjem namenskih zadataka, sa posebnim akcentom na misiji pomoći civilnim vlastima u suprotstavlјanju pretnjama bezbednosti.


Povodom obeležavanja Dana Vojske Srbije, kratak video zapis o angažovanju Vojske Srbije na pomoći civilnim vlastima Srbije u borbi protiv pandemije Covid-19 možete pogledati na zvaničnom "YouTube" kanalu Vojske Srbije, na adresi:

https://youtu.be/DkaumKLwmgU


 



21.04.2021. - Sastanak ambasadora Marine Jovićević sa maršalom dvora Velikog vojvode Luksemburga, ambasadorom Juriko Bakes

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 21. aprila sa maršalom dvora Velikog vojvode Luksemburga, amb. Juriko Bakes.


U razgovoru je konstatovano da su tokom poslednje dve godine bilateralni odnosi Velikog Vojvodstva Luksemburg i Republike Srbije uznapredovali, da su razmenjene posete na nivou predsednika vlada i da je predsednik Republike Srbije, g. Aleksandar Vučić dodelio najviše odlikovanje Republike Srbije predsedniku Vlade Luksemburga Gzavijeu Betelu. Razmotrene su mogućnosti za realizaciju poseta i na drugim nivoima.
 

Razgovarano je i o procesu evropske integracije Srbije i izazovima na tom putu, u vezi s čim se ambasador zahvalila Luksemburgu za podršku koju u kontinuitetu pruža Srbiji.
 

Ambasador Jovićević obavestila je procesu masovne vakcinacije u Srbiji, sa preko tri miliona datih doza vakcina od četiri različita proizvođača i solidarnosti koju je Srbija pokazala prema susedima i merama u okviru zdravstvenog sistema koje su preduzete kako bi se obezbedilo lečenje za obolele od Covid-19, kao i o ekonomskim i socijalnim posledicama zdravstvene krize.


 



21.04.2021. - Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaklјučili da osnovni cilј Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlјe, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlјa da radi na dalјem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravlјanje krizom tokom pandemije.


„Srbija je ostvarila jedan od najbolјih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalјa kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlјe po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovolјan time što Srbija i dalјe, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilј ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u dalјem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalјe biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolјe klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs



 



20.04.2021. - Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlјi i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.


Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državlјanima i doniranjem vakcina drugim zemlјama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najbolјih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs


 



19.04.2021. - SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlјu veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvalјujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemlјama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovolјan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalјe sarađivati sa zemlјama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlјe na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.


Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs


 



13.04.2021. - Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači

Ministar spolјnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalјe odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaklјučio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka lјudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredelјena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavlјeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastuplјenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalјe oblast sa najmanjom stopom povratka raselјenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatlјiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavlјanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlјa u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isklјučivo na zaštitu javnog zdravlјa. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život lјudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s cilјem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okrilјem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju klјučnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilјu stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolјe privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlјa kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatlјivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.


U nastavku, integralna verzija govora ministra spolјnih poslova Nikole Selakovića:


Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatlјive i da predstavlјaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovolјstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s cilјem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolјi način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedlјivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredelјenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavlјeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastuplјenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlјa u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlјa, medicinskom osoblјu i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvalјuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isklјučivo na zaštitu javnog zdravlјa. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život lјudi na prvom mestu. Srbija je i dalјe spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.        

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volјe da se 212.995 raselјenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raselјenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlјa najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.   

Istovremeno, dok hapse interno raselјena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilј je potpuno onemogućavanje dalјeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su klјučni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raselјenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.         

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okrilјem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju klјučnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilјu stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolјe privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlјa kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatlјivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavlјaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isklјučivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživlјavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelјe čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uklјučujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatlјiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavlјanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,     

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uklјučujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapalјivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavlјaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Nјima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredelјeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalјe spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišlјenju Prištine, pretpostavlјa da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalјe odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka lјudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelјi Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.



 



13.04.2021. - Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu

Ministar spolјnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilјa na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilјa.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilјa u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilјa na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijatelјstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.



 



On-line aplikacija za podnošenje zahteva za izdavanje viza D

Izrada On-line aplikacije za podnošenje zahteva za izdavanje viza D nalazi se u završnoj fazi i nakon njenog puštanja u rad podnosioci zahteva za D vizu, po osnovu zapošljavanja, moći će da elektronskim putem popune zahtev i prilože potrebna dokumenta i dokaz o uplaćenoj taksi, što će strankama olakšati  proceduru podnošenja zahteva i doprineti efikasnosti samog postupka.



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu

Због државног празника Краљевине Белгије, Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити 05. априла 2021. године За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.

***

En raison de conge officiel de l`Ètat du Royaume de Belgique, l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée le 5 Avril 2021 En cas d`urgence, appeler le +3226498349.

***

      Due to the state holiday of the Kingdom of Belgium, The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work     on April 5th 2021 Number for the emergency is +3226498349.



25.03.2021. - Srbija opredelјena za intenzivniju saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa Grupom frankofonih ambasadora (GAF) u Srbiji, sa kojima je razgovarao o unapređenju saradnje Srbije i Međunarodne organizacije Frankofonije.

Selaković je ukazao da je Srbija posvećena vrednostima Frankofonije - unapređenju mira, demokratije, ljudskih prava, međukulturne saradnje, dijaloga i solidarnosti, i izrazio očekivanje da će saradnja biti suštinski unapređena konkretnim predlozima za promociju francuskog jezika i frankofone kulture.

Šef srpske diplomatije podsetio je da je Srbija pridruženi član Međunarodne organizacije Frankofonije (OIF) i poručio da naša zemlja nastavlja sa još intenzivnijom saradnjom kako bi ispunila uslove za punopravno članstvo. Ministar je uputio poziv generalnoj sekretarki Međunarodne organizacije Frankofonije Luizi Mušikivabo da poseti Srbiju i, s tim u vezi, napomenuo da bi poseta bila veoma značajna kako bi se zajednički razmotrila različita pitanja od interesa za OIF i Srbiju. Takođe, ministar je najavio da će učestvovati na Ministarskoj konferenciji OIF koja se krajem godine održava u Đerbi.

Selaković je pohvalio obeležavanje Meseca Frankofonije, programa koji je priredila ova grupa ambasadora, i naglasio da je Ministarstvo spoljnih poslova dalo svoj doprinos učešćem u prigodnim aktivnostima koje su tim povodom organizovane.

Ambasadori članovi GAF podržali su nastojanja Srbije da intenzivira svoje aktivnosti u okviru Međunarodne organizacije Frankofonije, i izrazili se pohvalno o inicijativama koje se preduzimaju kako bi se unapredila i popularisala upotreba francuskog jezika u Srbiji.

Današnjem sastanku prisustvovali su ambasadori Egipta, Maroka, Libana, Francuske, Tunisa, Švajcarske, Belgije, Albanije, Kipra, Poljske, Rumunije i Slovenije, kao i otpravnici poslova u ambasadama DR Konga i Gvineje. Takođe, na poziv ministra Selakovića, prisustvovao je predstavnik Frankofonije za Srednju i Istočnu Evropu, sa sedištem u Bukureštu, Erik Pop.

Beograd, 25. mart 2021. godine


 



24.03.2021. - Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je sa predsednikom Parlamenta Valonije, Jean-Claude Marcourt-om

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 24. marta sa predsednikom Parlamenta Valonije, Jean-Claude Marcourt-om.

U razgovoru je istaknuta spremnost da se uspostave konkretni kontakti između institucija Srbije i Valonije, kako bi se poboljšala parlamentarna, ekonomska, univerzitetska i kulturna saradnja. Imajući u vidu da u regionu Valonije tradicionalno živi značajan procenat srpskih građana, još od perioda između dva svetska rata, ukazano je na značaj srpske zajednice u ovoj sredini. Podvučena je spremnost za bolju saradnju univerziteta u Valoniji sa univerzitetima u Srbiji. Kada je reč o poslovnom sektoru, izdvojen je značaj biotehnologije, inovacija, istraživanja, poljoprivrede, obrade hrane i obrade kamena. Razmotrene su aktivnosti kompanija iz Valonije, koje posluju u Srbiji.

Razmotreno je i postupanje u kontekstu pandemije Covid-19, kao i proces vakcinacije. Ambasador Jovićević obavestila je procesu masovne vakcinacije u Srbiji, koji je zasnovan na zdravstvenim, a ne geopolitičkim osnovama, u okviru kog je vakcinisano preko dva miliona ljudi.

Potvrđena je podrška evropskom putu Srbije i značaj nastavka procesa evropske integracije u skladu s napretkom u ispunjavanju postavljenih kriterijuma.

Photo credit: Le Parlement de Wallonie


 



24.03.2021. - Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji

Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelјi, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavlјeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Milјana Milić, petnaest godina,

Vladimir Milić, dvanaest godina,

Miomir Mladenović, četrnaest godina,

Dragan Dimić, tri godine,

Julijana Brudar, deset godina,

Olivera Maksimović, dvanaest godina,

Miroslav Knežević, trinaest godina,

Dajana Pavlović, pet godina,

Stevan Pavlović, osam godina,

Marko Simić, dve godine,

Milica Rakić, tri godine,

Ivan Ivančić, sedam godina,

Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemlјom, nad njenim lјudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlјu, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovolјnog razloga koji bi predstavlјao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim cilјem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavlјene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i lјudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlјu, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlјe o tome, to su činjenice. A ta mala zemlјa, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i lјubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo lјude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlјe, zemlјe u raspadanju, izmrcvarene, oplјačkane, izranavlјene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlјe, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalјe mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalјe, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim cilјem da budemo najbolјi u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete. Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlјu, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavlјam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih lјudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomlјena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom volјom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podelјena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolјe nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodolјubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavlјamo. Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavlјaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaklјučim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokoloblјiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs


 



17.03.2021. - Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlјa gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlјa, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno lјudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišlјaj da se neki kraj, neka zemlјa, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolјi u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalјe, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaklјučio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol


 



17.03.2021. - Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu.

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.

Ambasador Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti da pruža punu solidarnost Srbiji. Evropska komisija je prošle nedelje najavila izdvajanje 12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU, što je još jedan pokazatelj podrške EU Srbiji od izbijanja pandemije. EU će nastaviti da radi na tome da obezbedi pravednu i globalnu distribucijy vakcina. U tom pogledu ambasador Fabrici je istakao važnost Kovaks programa. EU i Tim Evropa, kao pravi globalni donator, već su obećali više od dve milijarde evra za ovaj program. Ambasador se pozitivno osvrnuo na doprinos Srbije Kovaks programu i čestitao na rezultatima koje Srbija ostvaruje u procesu vakcinacije, kao i na pravovremenim i odlučnim merama koje su preduzete u borbi protiv korona virusa.

 

 

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija iskreno posvećena daljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

Ambasador Fabrici je istakao da uprkos aktuelnim izazovima prouzrokovanim pandemijom, EU drži pitanje proširenja vrlo visoko na svojoj agendi, s obzirom na novu metodologiju koju će predstaviti Evropska komisija.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija očekuje od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore, kao i da je naša zemlja spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata. S tim u vezi su razgovarali i o konkretnim zajedničkim infrastrukturnim projektima.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, uključujući ustavni proces, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici je posebno istakao potrebu za konkretnim unapređenjima kako bi se obezbedio pogodan ambijent u kom sloboda medija i uloga civilnog društva mogu da se realizuju nesmetano i bez pritiska.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da se zalaže da predstavnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije.

Beograd, 17. mart 2021. godine


 



17.03.2021. - Republika Srbija u Mesecu Frankofonije / La République de Serbie au Mois de la Francophonie

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je pripremilo bogat program, a Ambasada R.Srbije u Briselu vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku. Kliknite na sliku ispod.

 

 

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et L’Ambassade de la République de Serbie à Bruxelles vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français. cliquez sur l'image ci-dessus.


 



09.03.2021. - Selaković: Očekuje se povećanje priliva belgijskih investicija

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorom Kraljevine Belgije u Srbiji Kunradom Adamom.

Ministar Selaković ocenio je bilateralne odnose dveju zemalja kao dobre i ukazao da postoji prostor za njihovo dalje unapređenje.

 

Šef srpske diplomatije najavio je da će uskoro doći u zvaničnu posetu Briselu.

Selaković je rekao da je prisutan interes za ulaganjem većeg broja belgijskih kompanija u Srbiji i dodao da se očekuje povećanje priliva belgijskih investicija, kao i značajno veće interesovanje belgijskih investitora za našu zemlju.

 

 

Ministar je istakao da članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateško opredeljenje Srbije i jedan od njenih najznačajnijih spoljnopolitičkih ciljeva, dodavši da je naša zemlja prihvatila novu metodologiju pristupnih pregovora sa EU, uz nadu da će se tako ubrzati čitav proces.

Govoreći o dijalogu s Prištinom, šef srpske diplomatije naglasio je da je Srbija u potpunosti posvećena normalizaciji odnosa sa Prištinom i da za Beograd to znači postizanje kompromisnog rešenja koje će biti održivo, primenjivo i prihvatljivo za obe strane.

 

 

Selaković je ukazao da je Srbija opredeljena za dijalog, ali da ostaje skeptična prema obavezama koje preuzimaju zvaničnici u Prištini, imajući u vidu da će uskoro biti osam godina od potpisivanja Briselskog sporazuma i neformiranja Zajednice srpskih opština. S tim u vezi, ministar je istakao da očekuje veću aktivnost EU prema Prištini kada je u pitanju sprovođenje postignutih sporazuma.

Beograd, 09. mart 2021. godine


 



08.03.2021. - Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

 

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

 

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.


 



26.02.2021. - Održan prvi sastanak Radne grupe za saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije

U Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije danas je održan prvi sastanak interresorne Radne grupe za saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije, čiji je predsednik ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Odluka o obrazovanju Radne grupe je usvojena na sednici Vlade Republike Srbije, 18. februara 2021. godine, a cilj njenog osnivanja je određivanje ciljeva Srbije u okviru saradnje sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije, kao i njihovo efikasno i oročeno ispunjavanje.

Fokus Radne grupe je na unapređenju nastave i upotrebe francuskog jezika, posebno imajući u vidu da Republika Srbija ima nameru da postane punopravni član ove organizacije, kako je to rekao šef srpske diplomatije Nikola Selaković na Ministarskoj konferenciji Frankofonije, održanoj 25. novembra 2020. godine.

Ministar Selaković je, pozdravljajući učesnike današnjeg sastanka, istakao da je primarni cilj Radne grupe da dobra volja i spremnost Srbije za saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije bude pretočena u konkretne aktivnosti, kako bi naša zemlja što efikasnije i uz merljive rezultate nastavila put ka punopravnom članstvu.

Na sastanku je, između ostalog, razmatran i predlog mera za unapređenje saradnje Srbije sa Međunarodnom organizacijom frankofonije koje je formulisala Grupa frankofonih ambasadora u Srbiji.

U radnoj grupi su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva za evropske integracije i Nacionalne akademije za javnu upravu.

Beograd, 26. februar 2021. godine


 



16.02.2021. - Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je sa predsednicom Predstavničkog doma belgijskog Parlamenta, Eliane Tillieux

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 16. februara sa predsednicom Predstavničkog doma belgijskog Parlamenta, Eliane Tillieux.

U razgovoru je razmotreno aktuelno stanje bilateralnih odnosa Belgije i Srbije i ponovljen poziv g. Eliane Tillieux da nakon stabilizacije zdravstvene situacije poseti Srbiju. Razgovarano je i o procesu evropske integracije Srbije i izazovima na tom putu, u vezi s čim je ambasador iznela očekivanje da će Belgija podržati nastavak evropske integracije Srbije, u okviru nove metodologije i da će Srbija ove godine nastaviti u intenzivnijem tempu pregovore sa EU.

Razmotreno je i postupanje obe zemlje u kontekstu pandemije Covid-19, kao i proces vakcinacije. Ambasador Jovićević obavestila je procesu masovne vakcinacije u Srbiji, koji je zasnovan na zdravstvenim, a ne geopolitičkim osnovama, u okviru kog je u nepunih mesec dana vakcinisano skoro milion ljudi.

Razgovarano je i o pristupu lečenja Covid-19 i ekonomskim i socijalnim posledicama zdravstvene krize. U tom smislu, ambasador je obavestila o dobrim ekonomskim rezultatima Srbije u odnosu na Evrozonu, zahvaljujući balansiranom pristupu između ekonomskih i epidemioloških mera i izgradnji dve nove bolnice za lečenje obolelih od Covid-19.


 



18.02.2021. - Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja.

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Izvor: SPC


 



Ambasador Marina Jovićević razgovarala sa predsednicom Odbora za spoljne poslove Federalnog parlamenta Kraljevine Belgije Els Van Hof

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 8. februara sa predsednicom Odbora za spoljne poslove Federalnog parlamenta Kraljevine Belgije Els Van Hof.

Posebna tema u razgovorima posvećena je borbi protiv Korona virusa, u smislu balansiranog pristupa Vlade R. Srbije, usmerenog ka očuvanju zdravlja ljudi sa jedne strane i održavanju ekonomskih tokova sa druge. Sagovornica je upoznata i sa postupkom vakcinacije u Republici Srbiji, gde je, do sada, vakcinisano preko pola miliona stanovnika. Ambasador je obavestila i o dobrim ekonomskim rezultatima Srbije u odnosu na Evrozonu i izgradnji dve nove bolnice za lečenje obolelih od Covid-19.

Razgovarano je i o procesu evropske integracije Srbije i izazovima na tom putu i o dijalogu Beograda i Prištine. Ambasador je iznela očekivanje da će nova metodologija početi da se primenjuje i da će se ove godine R. Srbija nastaviti u intenzivnijem tempu pregovore sa EU, kao i da će Belgija pružiti podršku na tom putu. Istaknuta je naša spremnost da se dijalog, po pokroviteljstvom EU, nastavi nakon predstojećih izbora na KiM, uz očekivanje da će srpska zajednica, putem Srpske liste, ponovo dobiti legitimnog predstavnika koje se i prethodnih godina borio za interese srpskog i drugih naroda na KiM.


 



Dodela Ordena Republike Srbije na lenti premijeru Luksemburga Gvazijeu Betelu

Povodom 11. novembra - Dana primirja u Prvom svetskom ratu, Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić odlikovao je ordenom Republike Srbije na lenti predsednika Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburga Gzavijea Betela, za doprinos u razvijanju i jačanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa Luksemburga i Srbije. U obraćanju povodom proglašavanja Ukaza o odlikovanju, Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je istakao zahvalnost premijeru Luksemburga Gzavijeu Betelu, za isticanje uloge Republike Srbije u Prvom svetskom ratu i doprinosa Republike Srbije veličanstvenoj pobedi savezničkih snaga, kao i za podršku evropskom putu Srbije i njenom ekonomskom razvoju.

Orden Republike Srbije na lenti premijeru Luksemburga uručila je, 4. februara 2021. godine, lični izaslanik Predsednika Republike, Marina Jovicević, izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Kraljevini Belgiji i Velikom Vojvodstvu Luksemburga. U svom obraćanju na ceremoniji dodele ordena, ambasador Jovićević je istakla odlične bilateralne odnose Srbije i Luksemburga, uključujući i dve zvanične posete na nivou predsednika vlada, koje su realizovane 2019. godine i koje su otvorile vrata za dalje unapređenje saradnje, posebno u oblasti IT tehnologija, ekonomije, trgovine, kulture i obrazovanja.

Luksemburg, koji je duboko posvećen poštovanju vladavine prava, pruža konstantnu podršku evropskoj integraciji Srbije, uključujući i značajnu tehničku pomoć sa jačanje kapaciteta srpske administracije u implementaciji EU prava. Luksemburg je jedan od najznačajnijih investitora u Srbiji i odluka nacionalnog avio prevoznika Luksemburga Luksera da od juna 2021. godine uvede direktnu liniju za Beograd će dati dodatan podstrek daljem produbljivanju veza između dve države i dva naroda. Zahvalila se za podršku koju Luksemburg pruža srpskoj zajednici i Srpskom kulturnom centru i izrazila očekivanje da će naša zajednica nastavi da doprinosi luksemburškom društvu i ostane most između dve zemlje.

Zajedničko istorijsko nasleđe u Prvom i Drugom svetskom ratu postavili su temelje uspešne saradnje između Srbije i Luksemburga, koji ove godine obeležavaju 65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Srbija će uložiti sve napore da postane država članica EU i deo ujedinjene Evrope gde i pripada i uvereni smo da će Luksemburg nastaviti da bude naš saveznik na tom putu, budući da delimo zajedničke vrednosti i veru u to da sloboda ne treba da se olako shvata.

Premijer Luksemburga Gvazije Betel se zahvalio Predsedniku R. Srbije za priznanje koje mu izuzetno mnogo znači, jer su Srbija i Luksemburg kroz istoriju zajednički proslavljali mnoge značajne jubileje, i lepe i teške, i to je veoma bitno jer znamo da možemo jedni drugima da verujemo. Posebno se zahvalio Predsedniku R. Srbije i predsednici Vlade R. Srbije za prijateljstvo, jer se i kroz diplomatske i kroz istorijske odnose pokazalo da je prijateljstvo najjača karika koja povezuje dve zemlje. Istorijsko nasleđe je veoma bitno za Luksemburg i lično prisustvo predsednice Vlade Republike Srbije  na ceremoniji obeležavanja završetka Drugog svetskog rata, poslalo je jaku poruku da smo istorijski bili na istoj strani.

U oblasti bilateralne saradnje Luksemburga i Srbije dosta toga je već urađeno, posebno u po pitanju digitalizacije ali puno toga tek predstoji. Na istom smo kontinentu ali nas razdvaja 1500 kilometara, međutim, zbog odluke Luksera da uvede direktnu avio liniju za Beograd sada smo još bliže nego ranije. Istakao je i značaj predstojećeg početka saradnje učenika Srbije i Luksemburga kroz Erazmus projekat. Luksemburg je oduvek podržavao Srbiju na putu evropske integracije i svestan je da je taj put Srbiji veoma bitan. Srbiji je mesto u Evropskoj uniji i zajednički treba da radimo na ubrzanju koraka ka tom cilju, poglavlje po poglavlje.

Orden je dokaz prijateljstva ali i velika čast za narod Luksemburga, posebno jer su pripadnici srpske zajednice, kao i brojnih drugih sa prostora bivše SFRJ našli svoju budućnost u Luksemburgu. Okolnost da u Gradu Luksemburgu živi 70% stranaca je samo dodatni samo dokaz da različitosti ne čine Luksemburg slabim već jačim.



05.02.2021. - Instrukcije za vezi sa uplatom takse za izdavanje viza preko sistema "E-viza"

Instrukcije za uplatu takse za izdavanje viza preko sistema "E-viza" su sledeće:

Ime i adresa banke:

ING, Avenue Marnix 24, 1000 Bruxelles

Broj tekućeg računa Ambasade:

IBAN: BE52 3631 3817 3409         

BIC:BBRUBEBB

Komunikacija u vezi uplate takse

Zahtev za E-vizu: Prezime, ime i broj pasoša

Uplate vršiti isključivo u Evrima


 



07.02.2021. - Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.

„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd, 7. februar 2021. godine

 


 



05.02.2021. - Belgijske kompanije zainteresovane da posluju u Srbiji

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorom Kraljevine Belgije u Beogradu Kunradom Adamom o unapređenju saradnje i jačanju ekonomskih odnosa dveju zemalja.

Brnabić je istakla da su bilateralni odnosi dveju zemalja dobri, ali da ima dosta prostora za njihovo dalje unapređenje, ocenivši da bi intenziviranje dijaloga među visokim zvaničnicima tome značajno doprinelo.

Poseta novog premijera Belgije Aleksandra de Kroua bila bi važan korak u tom pravcu, ocenila je ona i ponovila da poziv za posetu, kada se za to steknu uslovi, ostaje otvoren.

Premijerka je, izrazivši zahvalnost Belgiji na saradnji u procesu pristupanja Srbije EU, upoznala ambasadora sa koracima koje Vlada Srbije preduzima u oblastima od ključnog značaja za dalji napredak na putu evrointegracija.

U skladu sa tim, Brnabić je naglasila da su reforme u oblasti vladavine prava, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, reforme pravosuđa i medijske slobode u vrhu prioriteta.

Adam je izrazio zadovoljstvo načinom na koji se Srbija bori sa epidemijom, posebno čestitajući na uspehu u nabavci vakcina i masovnoj imunizaciji stanovništva.

Sagovornici su izrazili zainteresovanost za povećanje obima ekonomske saradnje, a ambasador je potvrdio da su belgijske kompanije zainteresovane da investiraju i posluju u Srbiji, što bi ujedno doprinelo bržem ekonomskom oporavku zemlje od posledica pandemije.

Beograd, 5. februar 2021. godine

 


 



04.02.2021. - Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.

Šef Delegacije EU Sem Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbeđivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Fabrici je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom pandemije održi ekonomska stabilnost zemlje.

„Srbija je, zahvaljujući aktuelnim strukturnim reformama, u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu“, poručio je Sem Fabrici i naglasio da pandemija nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.

Ambasador Fabrici je predsedniku Vučiću predstavio i novog šefa Kancelacije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, koji je istakao da mu je velika čast da preuzme aktivnosti za region u trenutku kada se suočava sa ovako teškom krizom.

Evropska investiciona banka je uložila 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine, što je oko 50 odsto više nego u prethodnoj godini. Većina novca, odnosno 531 milion evra, u skladu je sa prioritetima Evropske unije za povećanje povezanosti i plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.

„Srbija će nastaviti izuzetnu saradnju sa EIB, budući da smo snažno opredeljeni da gradimo ekonomiju zasnovanu na zdravim i čvrstim osnovama, kao i na inovacijama i svim drugim projektima koje je do sada podržala EIB, a koji su nesumnjivo doprineli našim dobrim ekonomskim rezultatima u 2020. godini“, istakao je predsednik Vučić i dodao da dalje unapređenje zdravstvenog sistema u Srbiji, razvoj infrastrukturne mreže i realizacija zelene i digitalne agende, ostaju ključni prioriteti Srbije. Predsednik je takođe izrazio nadu da će uz podršku EIB, planirani projekti biti uspešno okončani.

„U skladu sa ovim opredeljenjem, Srbija je odlučna da napravi još povoljniju poslovnu klimu uz dodatne pakete subvencija za dolazak investitora iz EU u našu zemlju“, rekao je predsednik Vučić.

„Evropska unija i Evropska investiciona banka, uz pristup „Tima Evrope“, podržavaju strateške ciljeve Srbije, uključujući i u oblasti povezivanja, životne sredine i energetike i rade na prioritetnim projektima kao što su rekonstrukcija i izgradnja dodatne zgrade Kliničkog centra Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodina, zatim modernizacija železničke infrastrukture, gasnog interkonektora iz Bugarske, autoput Mira i koridor 10“, istakao je ambasador Fabrici i izrazio spremnost EU da nastavi sa ulaganjima koja će podstaći dalji ekonomski rast Srbije, a koja su u centru novog ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

On je rekao da Srbija mora da nastavi svoj evropski put, te da je veoma važna dalja podrška Unije u jačanju, usvajanju i primeni reformi, zarad boljitka građana.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici i predsednik Vučić potvrdili su važnost nastavka dijaloga sa Prištinom, posredstvom EU.

Beograd, 04. februar 2021. godine

 


 



01.02.2021. - AMBASADOR MARINA JOVIĆEVIĆ RAZGOVARALA SA PREDSEDNICOM SENATA BELGIJE STEPHANIE D’HOSE

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 1. februara preko video veze sa predsednicom Senata belgijskog Parlamenta, Stephanie D’Hose. Imajući u vidu aktuelne izazove u vezi s pandemijom Covid-19 i procesom vakcinacije, posebna pažnja posvećena je ovoj temi. Amb. Jovićević obavestila je predsednicu Senata o uspešnom početku masovne vakcinacije u Srbiji, u okviru kog je do sada vakcinisano preko pola miliona ljudi.

 

 

Razgovarano je i o pristupu lečenja Covid-19, ekonomskim posledicama zdravstvene krize. U tom smislu, ambasador je obavestila o dobrim ekonomskim rezultatima Srbije u odnosu na Evrozonu, zahvaljujući balansiranom pristupu između ekonomskih i epidemiloških mera i izgradnji dve nove bolnice za lečenje obolelih od Covid-19.

Razgovarano je i o procesu evropske integracije Srbije i izazovima na tom putu, u vezi s čim je ambasador iznela očekivanje da će nova metodologija početi da se primenjuje i da će Srbija ove godine nastaviti u intenzivnijem tempu pregovore sa EU.

Na kraju razgovora, ponovljen je interes za realizaciju susreta na bilateralnom parlamentarnom nivou, kada se za to steknu uslovi i epidemiološka situacija dozvoli.

 


 



27.01.2021. - SASTANAK AMBASADORA MARINE JOVIĆEVIĆ I PREDSEDNIKA ODBORA ZA SPOLJNE I EVROPSKE POSLOVE U PARLAMENTU LUKSEMBURGA

Ambasador dr Marina Jovićević sastala se u Luksemburgu sa predsednikom Odbora za spoljne i evropske poslove Parlamenta Luksemburga, poslanikom Ivom Kruhtenom.

U razgovoru je razmotrena aktuelna situacija u vezi s borbom protiv Covid-19 u obe zemlje. Ambasador Jovićević upoznala je sagovornika sa balansiranim pristupom srpskih vlasti koja se na odgovoran način nosi sa velikim izazovima koje je nametnula pandemija Covid-19, pre svega na ekonomskom i epidemiološkom planu. Posebna pažnja posvećena je procesu vakcinacije koji Srbija ubrzano sprovodi.

Pozdravljena je najava luksemburške avio kompanije Luxair da od juna 2021. uspostavi redovnu direktnu liniju od Luksemburga do Beograda dva puta nedeljno i izneto očekivanje da će linija još bolje povezati dva naroda.

Razgovarano je i o podršci Luksemburga evropskoj integraciji Srbije, intenziviranju bilateralnih odnosa u prethodnom periodu i dodeljivanju najvišeg odlikovanja Republike Srbije na lenti predsedniku Vlade Luksemburga, Gzavijeu Betelu.

Obe strane saglasile su se s potrebom jačanja parlamentarne saradnje i iznele očekivanje da će se po smirivanju pandemije steći uslovi za realizaciju susreta članova parlamentarne Grupe prijateljstva sa Luksemburgom u NSRS i Odbora za spoljne i evropske poslove Parlamenta Luksemburga.

 


 



26.1.2021. - Selaković i Gujon čestitali Savindan

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Izvor: Tanjug

 

 


 

 



26.01.2021. - Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.

Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

Izvor: Politika

 

 


 

 



12.01.2021. - Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala minus od 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto. Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.

Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.

"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd, 12. januar 2021. godine

 

 

 


 

 



22.01.2021. - Konkurs Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sektor za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije raspisalo je Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini.

Konkurs je otvoren do 9. marta 2021. godine. Više informacija o uslovima i načinu konkurisanja dostupno je na internet prezentaciji Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije - https://www.kultura.gov.rs/konkurs/sr/30/600690372a8d5

 


 



3.1.2021. - Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug

 

 

 



2.1.2021. - Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

Izvor: Tanjug

 

 

 



31.12.2020. - Novogodišnja video-čestitka Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije

Novogodišnju video-čestitku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije možete pogledati na adresi:

https://www.youtube.com/watch?v=pn7m-JUXf2A

 

 

 



29.12.2020. - Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

 

 

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra. Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save.

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.

 



24.12.2020. - Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Beograd, 

24. decembar 2020. godine

 



23.12.2020. - SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu.

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd, 23. decembar 2020.

 



17.12.2020. - Brnabić i Borelj: Politički i ekonomski aspekti pregovora

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.

Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.

U skladu sa tim, pozdravljena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varheji.

Borelj je ovom prilikom posebno iskazao zahvalnost na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada pridaje značaj Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije.

Sastanak je iskorišćen kako bi se razmotrili trenutni odnosi Srbije i Evropske unije, pre svega proces pristupanja Srbije EU, a razgovaralo se i o političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i o realizaciji pretpristupne pomoći EU.

Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama.

Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU.

Tokom sastanka bilo je i reči o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije COVID-19, kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprovođenje reformi.

Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni elementi procesa proširenja, i u skladu sa tim pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu. Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama, kao i učešće Srbije u borbenim grupama EU, naglasivši značaj daljeg produbljivanja saradnje po pitanjima spoljne politike. Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili na to da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020, daje sveobuhvatan okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU.

Beograd, 17. decembar 2020.

 



16.12.2020. - Selaković: Punopravno članstvo u EU ostaje prioritet nove Vlade

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.

Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu.

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u reformskom procesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti.

Ministar je podsetio da je naša zemlja od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlja, i da je u ovom trenutku spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlja.

Govoreći o razgovorima Beograda i Prištine, Selaković je napomenuo da je jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dijalog i kompromis.

Kako je objasnio, neophodno je da teme razgovora budu pitanja koja Priština već godinama ignoriše, a na koja se Briselskim sporazumom obavezala, kao što je uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Sem toga, kako je dodao, Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, i imajući u vidu da je važna zemlja regiona, koja želi da doprinese opštoj stabilnosti, naša strana je, između ostalog, svojim potezima značajno doprinela snižavanju tenzija sa Crnom Gorom.

Selaković je rekao i da je Srbija veoma zahvalna EU i državama članicama na finansijskoj pomoći, posebno u uslovima pandemije virusa korona.

Beograd, 16. decembar 2020. godine

 



11.12.2020. - Joksimović i Rot o pregovorima Srbije i novoj metodologiji

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.

„Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima. Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemljama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.

Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.

Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije.

On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.

Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlje koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.

Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.

Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlja još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje strateški značaj stabilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Kovid-19.

Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evropskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.

Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Kovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlje.

Izvor: Tanjug

 



10.12.2020. - SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.

 



Deseta konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u regionu

Udruženje novinara Srbije (UNS), pod podrškom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima i regionu Ministarstva spoljnih poslova, organizovaće, 29. decembra 2020. godine, Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu. Konferencija će, zbog pandemije Kovid 19, biti održana preko ZOOM aplikacije.

Tema Desete konferencije će biti rad medija, organizacija i rad udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom Kovid 19, te da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu.

U drugom delu Konferencije biće predstavljen UNS-ov sajt www.umrezavanje.rs pokrenut povodom Desete jubilarne Konferencije, sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.

Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs , do 17. decembra 2020. godine.



08.12.2020. - Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU

Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

 

 

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.

Beograd, 08. decembar 2020. godine



Predstavljanje murala „UP!“ srpske umetnice Jane Danilović u Briselu

U okviru programa festivala Balkan Trafik i u saradnji sa gradom Briselom , u petak 27. novembra 2020. godine, predstavljen je mural srpske umetnice Jane Danilović, pod nazivom „UP!”, koji je oslikan na fasadi nove stambene zgrade u centru Brisela, 132 rue Terre-Neuve.

Jana Danilović je beogradski ulični umetnik i muralista, nosilac doktorata umetnosti, teoretičarka ulične umetnosti i suosnivač Rekonstrukcije, najvećeg festivala ulične umetnosti u Beogradu. „UP!” je mural inspirisan i zasnovan na nekoliko univerzalno prepoznatljivih simbola i motiva. Generalna ideja ovog dizajna je da ilustruje osnažujuću poruku da, bez obzira koliko naizgled mali i krhki pojedinac bio, nema ograničenja šta se može postići.



Srpski filmovi na 20. Festivalu mediteranskih zemalja Sinemamed

Od 26. novembra do 5. decembra u Briselu će se održati 20. izdanje festivala mediteranskih zemalja Sinemamed, ove godine u on lajn izdanju, putem platforme SOONER. Pregled obuhvata četrdesetak fikcija, dokumentarnih i kratkometražnih filmova koji se mogu pogledati na veb stranici www.cinemamed.be.

Ove godine program uključuje i dve srpske produkcije - kratkometražni film Nikole Stojanovića DOG DAYS OF SUMMER (Drenjine) sa koscenaristom Nađom Petrović i uz učešće Jelene Tjapkin, Nikole Pavlovića, Marija Vreća i Miljane Kravić. i igrani film OTAC, srpsko-francusko-nemačko-hrvatska koprodukcija u režiji Srdana Golubovića, sa Goranom Bogdanom, Borisom Isakovićem, Nadom Šargin, Milicom Janevski.



Otvaranje knjige žalosti povodom upokojenja Njegove svetosti, Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog gospodina Irineja

Povodom upokojenja Njegove svetosti, Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog gospodina Irineja Ambasada Republike Srbije u Briselu otvorila je knjigu žalosti.

Knjiga žalosti biće otvorena u ponedeljak, 23. Novembra 2020. Godine, od 13 do 15 časova i u utorak, 24. novembra 2020. godine od 11 do 14 časova.

Usled kompleksne epidemiološke situacije i mera za sprečavanje širenja pandemije koje su na snazi u Kraljevini Belgiji, izjave i pisma saučešća mogu se poslati i elektronskim putem na adresu condolences.srb.brussels@mfa.rs .

 



Odlikovanje predsednika Vlade Luksemburga Nj.E. Gzavijea Betela ordenom Republike Srbije na lenti

Povodom 11. novembra - Dana primirja u Prvom svetskom ratu, Predsednik Republike Srbije Nj.E. Aleksandar Vučić odlikovao je ordenom Republike Srbije na lenti predsednik Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburga, Nj.E. Gzavijea Betela, za doprinos u razvijanju i jačanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa Luksemburga i Srbije.

U obraćanju Predsednika povodom proglašavanja Ukaza o odlikovanju, Nj.E. Aleksandar Vučić je istakao zahvalnost Nj. E. Gzavijeu Betelu, za isticanje uloge Republike Srbije u Prvom svetskom ratu i doprinosa Republike Srbije veličanstvenoj pobedi savezničkih snaga, kao i za podršku evropskom putu Srbije i njenom ekonomskom razvoju.



Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svjetskom ratu, konzul Vesna Lalić и izaslanik odbrane Ivan Zarić i položili su venac na spomenik poginulim srpskim vojnicima na teritoriji Belgije u Prvom svetskom ratu, koji se nalazi na vojnom groblju Robermon u Liježu.



Obeležavanje dana oslobođenja Liježa u II svetskom ratu

Na poziv guvernera Provincije Lijež i gradonačelnika Liježa, ambasador Marina Jovićević prisustvovala je 8. septembra obeležavanju 76. godišnjice oslobođenja Liježa i 75 godina od kraja II svetskog rata.

Ceremonija je održana na nacionalnom mestu stradanja podignutom u čast osoba koje su ubijene ili streljane u Liježu i regionu Liježa u II svetskom ratu, kojima je postavljeno 415 krstova. Većina njih bili su Belgijanci, ali je među stradalima bilo i Alžiraca, Amerikanaca, Španaca, Francuza, Italijana, Luksemburžana, Holanđana, Poljaka, Rusa i Srba.

U ime Ambasade Srbije ambasador Jovićević položila je venac na spomenik stradalima.

 

 



Projekat „Onlajn obuka predavača koji se bave očuvanjem srpskog jezika u dijaspori i regionu“ udruženja “Akademska srpska asocijacija”

U okviru projekta „Onlajn obuka predavača koji se bave očuvanjem srpskog jezika u dijaspori i regionu“ udruženje Akademska srpska asocijacija poziva sve predavače koji se bave očuvanjem srpskog jezika u dijaspori i regionu (bilo da su diplomirani filolozi ili predavači neke druge struke, a koji drže nastavu srpskog jezika u dijaspori i regionu) da se prijave na besplatnu jednomesečnu onlajn obuku srpskog kao zavičajnog jezika.

Pod pokroviteljstvom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije organizovaće se obuka za sve predavače srpskog jezika u dijaspori i regionu. 

Svi zainteresovani predavači mogu se prijaviti do 2. avgusta 2020. godine na besplatnu jednomesečnu onlajn obuku nastave srpskog kao zavičajnog jezika preko Skajpa, na kome će im mentori biti profesori Filozofskog fakulteta u Nišu (prof. dr Marina Janjić, prof. dr Jelisaveta Todorović i msr Aleksandar Novaković).

Početak obuke planiran je za 17. 8. 2020. godine, a završetak za 20. 9. 2020. godine. Nakon završetka obuke učesnici će dobiti potvrde o pohađanju obuke koje izdaje Akademska srpska asocijacija. Program obuke odobren je od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije.

Svi zainteresovani mogu da popune prijavu direktno na sajtu https://asasocijacija.com/prijava-za-predavace/ .



Kurs srpskog jezika u okviru projekta Akademske srpske asocijacije

U okviru projekta "Učenje srpskog jezika kao zavičajnog kroz onlajn kurs 2020", udruženje Akademska srpska asocijacija poziva pripadnike srpske dijaspore starosti od 15 do 19 godina da se prijave za besplatan individualni tromesečni kurs srpskog jezika preko Skajpa.

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije već četvrtu godinu zaredom nastavlja se sa popularizacijom i daljom realizacijom onlajn nastave.

Srbi iz dijaspore starosti od 15 do 19 godina mogu se prijaviti do 19. jula 2020. godine, dok će se onlajn nastava realizovati od 10. avgusta do 31. oktobra 2020. godine.

Uslov za prijavu je da učenici dosad nisu prošli obuku učenja srpskog jezika kao zavičajnog preko Skajpa i da imaju minimalno znanje engleskog jezika. Više informacija dostupno je na sajtu http://skr.rs/9RX.



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu

Због државног празника Краљевине Белгије,

Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити

21. јула 2020. године.

За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.

***

En raison de conge officiel de l`Ètat du Royaume de Belgique

l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée

le 21 juillet 2020.

En cas d`urgence, appeler le +3226498349.

***

Due to the state holiday of the Kingdom of Belgium,

The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work

July 21, 2020.

Emergency number for the Emergency is +3226498349.



Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Obaveštavamo da je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije donelo Odluke o sufinansiranju projekta koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Odluke možete preuzeti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-dijaspora-2020-potpisana.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-region-2020-potpisana.pdf



Ponovljeni konkursi Ministarstva spoljnih poslova, Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisalo je ponovljene konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, koji su otvoreni od 18. maja 2020. godine do 1. juna 2020. godine. Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja dostupne su na linku https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/.



Prestanak važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju

Na osnovu Odluke Vlade R. Srbije o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbije i Odluke o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, koje su stupile na snagu 22. maja 2020. godine, otvoreni su svi granični prelazi Republike Srbije i od 22. maja funkcionišu u uobičajenom režimu.

Ukinuta je zabrana ulaska u Republiku Srbiju kao i epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana, odnosno više nije potrebna saglasnost/dozvola ni za ulazak domaćih ni za ulazak svih kategorija stranih državljana.

Svim licima koja ulaze u Republiku Srbiju, umesto ranijih mera izolacije i obaveze posedovanja negativnog PCR testa, prilikom pasoške kontrole uručuje se samo pismeno obaveštenje o merama kojih treba da se pridržavaju radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19.



VAŽNO UPOZORENJE MINISTARSTVA DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE – LAŽAN SAJT ZA PRIJAVU ZA GLASANJE IZ INOSTRANSTVA

Nijedan organ države ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.

Posebno je važno upozoriti javnost i sve građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije koji te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podatka u birački spisak da će birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.

Građani moraju biti oprezni kome ostavljaju svoje podatke budući da postoji mogućnost zloupotrebe istih.



Prijava birača za glasanje u inostranstvu

Predsednik Republike Srbije je, 10. maja 2020. godine, doneo Odluku o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike, kojom je kao datum održavanja izbora određen 21. juni 2020. godine.

Ambasada Republike Srbije u Briselu obaveštava državljane Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji koji žele da svoje biračko pravo na predstojećim izborima za narodne poslanike, raspisanim za 21. juni 2020. godine, iskoriste u inostranstvu da do 30. maja 2020. godine mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev se može podneti lično u Ambasadi Republike Srbije u Briselu, Boulevard du Regent 53, 1000 Brussels, poštom, e-mailom: konzularno.brisel@mfa.rs ili faksom +32 2 647 29 41. Uz čitko popunjen obrazac, štampanim slovima, potrebno je dostaviti i čitljivu kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.

Mole se birači da pre prijavljivanja izvrše uvid u Jedinstveni birački spisak na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije - www.mduls.gov.rs/registri/jedinstveni-biracki-spisak i provere da li su upisani u JBS. Ukoliko lice nije upisano, potrebno je podneti i zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak.

Ukoliko bude dovoljno prijavljenih birača, Republička izborna komisija će doneti odluku o otvaranju biračkog mesta u Belgiji i Luksemburgu.

Obrazac prijave za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu možete da preuzmete na sledećem linku : http://www.brussels.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/prijava_inostranstvo.doc

Obrazac prijave za upis u Jedinstveni birački spisak (za lica koja se ne nalaze u JBS) možete da preuzmete na sledećem linku: http://www.brussels.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Prijava_JBS.doc .



KORONA VIRUS – VAŽNO OBAVEŠTENJE

Obaveštavamo građane da Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije, u skladu sa preporukama za suzbijanje zarazne bolesti COVID 19, prima stranke isključivo putem zakazivanja na telefon broj 02 649 83 49. Prilikom dolaska obavezno je nošenje zaštitne maske.

Prijem zahteva za izdavanje viza takodje se vrši putem zakazivanja.



Obavestenje Er Srbije o letovima za povratak u R. Srbiju

Poštovani/a,

Želimo ovim putem da Vas obavestimo da će Er Srbija pokrenuti repatrijacione letove, koje će samostalno organizovati. Reč je o specijalnim letovima koji će biti organizovani na ad hoc bazi u cilju vraćanja naših državljana u Republiku Srbiju. Za razliku od dosadašnjih evakuacionih letova koje je organizovala Vlada Republike Srbije i kada je putnicima povratak u Srbiju bio obezbeđen o trošku države, repatrijacioni letovi koje će organizovati Er Srbija podrazumevaće prevoz do Beograda uz plaćanje nadoknade.

S tim u vezi, Er Srbija je na svom veb-sajtu otvorila posebnu stranicu REPATRIJACIJE na kojoj zainteresovani putnici mogu dobiti više informacija o datumima letova, cenama i uslovima putovanja.

Trenutno, u planu su letovi iz Pariza, Frankfurta, Beča i Ciriha ka Beogradu, prema sledećem rasporedu:

PARIZ 11MAY JU4310 BEG 1000 CDG 1240 11MAY JU4311 CDG 1330 BEG 1550

FRANKFURT 12MAY JU4330 BEG1000 FRA 1205 12MAY JU4331 FRA 1255 BEG 1450

BEČ 13MAY JU4600 BEG1000 VIE 1110 13MAY JU4601 VIE 1200 BEG 1300

FRANKFURT 14MAY JU4330 BEG1000 FRA 1205 14MAY JU4331 FRA 1255 BEG 1450

CIRIH 15MAY JU4370 BEG1000 ZRH1155 15MAY JU4371 ZRH 1245 BEG 1425

CENE KARATA U JEDNOM PRAVCU ZA OVE LETOVE IZNOSE:

• PARIZ (CDG) – BEOGRAD (BEG) – 295 EUR

• FRANKFURT (FRA) – BEOGRAD (BEG) – 255 EUR

• BEČ (VIE) – BEOGRAD (BEG) – 155 EUR

• CIRIH (ZRH) – BEOGRAD (BEG) – 225 EUR

U navedene cene su uključene sve pripadajuće takse.

Zainteresovani putnici mogu da se prijave slanjem popunjenog formulara i skenirane prve stranice pasoša na adresu repatriation@airserbia.com . Registracioni formular se može pronaći na linku www.airserbia.com/informacije/letovi/repatrijacije .

Važno je naglasiti da nije reč o letovima u okviru redovnog saobraćaja kompanije, već o specijalnim letovima za koje važe posebni uslovi prevoza:

• Er Srbija zadržava pravo da let pomeri za najviše 48h od planiranog datuma putovanja da bi se prijavio dovoljan broj putnika.

• Putnici će najkasnije 24h pre započinjanja putovanja biti obavešteni o tačnom vremenu leta

• Uplaćena sredstva su nerefundabilna. Refundacija uplaćenih sredstava je moguća jedino u slučaju da se let ne realizuje planiranog datuma, odnosno najkasnije 48h od planirano datuma putovanja.

• Prema trenutnim informacijama, u Republiku Srbiju dozvoljen je ulazak državljanima Republike Srbije, kao i stranim državljanima sa stalnim ili privremenim boravkom u Republici Srbiji. Napominjemo da se putnici sami moraju informisati o merama zdravstvene zaštite koje se primenjuju po dolasku u Republiku Srbiju.

• Putnici imaju mogućnost da sa sobom ponesu jedan ručni prtljag do 8kg i jedan predati prtljag do 23kg. Dodatni prtljag do 23kg se naplaćuje 50 EUR.

• Kupovina karata se vrši nakon slanja registracionog formulara i prve strane pasoša, isključivo preko Kontakt centra Er Srbije.

• Na ovom letu se ne mogu koristiti neiskorišćene karte za otkazane letove iz redovnog saobraćaja, koje su otkazane zbog razloga u vezi sa COVID-19.

• Svi putnici će pred let dobiti zaštitne maske koje će obezbediti Er Srbija. Putnici maske moraju nositi tokom leta u cilju zdravstvene zaštite.

Za sve dodatne informacije putnici se mogu javiti na sledeće brojeve telefona:

• Za pozive iz Francuske: +33 1 78900459

• Za pozive iz Nemačke: +49 69 20756

• Za pozive iz Austrije: +43 720 775338

• Za pozive iz Srbije: na 0800 111 528 ili +381 11 3112 123

Za zainteresovane putnike, koji žele da iz Beograda putuju do gore navedenih destinacija, važe iste cene i uslovi. Napominjemo da se putnici moraju sami upoznati sa mogućnošću ulaska u pomenute zemlje kao i uslovima zdravstvene zaštite koji se primenjuju po dolasku.

S poštovanjem, AIR SERBIA



KORONA VIRUS: PREPORUKA DRŽAVLJANIMA SRBIJE U INOSTRANSTVU

U skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje državljanima Republike Srbije koji borave u inostranstvu da sva putovanja u Republiku Srbiju koja nisu neophodna odlože do daljeg, naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19.



Simboli Beograda u bojama zastave Belgije

U znak solidarnosti i podrške narodu Belgije zbog epidemije virusa korona, simboli Beograda svetleli su sinoć u bojama belgijske zastave. Tako su Palata Albanija, fontana na Slaviji, Brankov i Most na Adi bili osvetljeni u bojama zastave Belgije.

                                                                                                                                               Foto: Tanjug

                                                                                                                                              Foto: Tanjug



Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore

Ambasada Republike Srbije u Briselu obaveštava zainteresovane da su, na osnovu odluke Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu poništeni a novi će biti raspisani nakon prestanka vanrednog stanja u R. Srbiji.



Donatorski račun za pomoć u borbi protiv epidemije bolesti COVID-19

Globalna pretnja izazvana pandemijom virusa COVID-19 pokazala je neophodnost solidarnosti i zajedničke borbe u cilju sprečavanja i kontrole daljeg širenja virusa. Imajući u vidu navedeno, obaveštavamo sve zainteresovane fondacije, pravna i fizička lica da, ukoliko žele, mogu izvršiti transfer finansijskih sredstava preko centralnog namenskog računa za prikupljanje donacija u cilju suzbijanja posledica epidemije u Republici Srbiji. Donacije se mogu izvršiti u evrima, dolarima i švajcarskim francima.

Svrha donacija je pomoć u borbi protiv epidemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

Račun u valuti EUR:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE 93500502010200721925

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Račun u valuti USD:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE 44500502010254022561

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Račun u valuti CHF:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE 92500502010254022570

SWIFT/BIC: HELADEF1822



KORONA VIRUS - Produženje boravka u Luksemburgu

Nadležni organi Luksemburga su obavestili da se državljanima trećih zemalja koji, po bilo kom osnovu borave na teritoriji Luksemburga, počev od 01.03.2020. boravak automatski produžava, kao i da se probijanje roka od 90 dana za državljane zemalja kojima nije potrebna viza za turistički boravak u Luksemburgu, takođe neće sankcionisati, odnosno da će se njihov boravak smatrati legalnim do završetka krize izazvane epidemijom Korona virusa.

Navedena produženja se vrše po automatizmu i lica ne treba da podnose bilo kakvu vrstu zahteva, niti će se izdavati odgovarajuće potvrde odobrenja boravka.



KORONA VIRUS - Podnošenje zahteva za produženje boravka u K. Belgiji

Državljani R. Srbije koji su sprečeni da napuste Belgiju iz razloga više sile (karantin, otkazivanje leta, zatvaranje granice, itd.) mogu da zatraže odobrenje za produženje boravka u K. Belgiji.

Da bi se ograničilo putovanje i kontakti, ovaj zahtev se može poslati opštinskoj administraciji prema mestu boravka u K. Belgiji putem elektrinske pošte.

Podnosilac prijave mora priložiti sledeće informacije i dokumente:

- kopiju pasoša (broj i rok važenja, lični podaci, korišćene stranice);

- kopiju deklaracije o dolasku (prilog 3 Kraljevske uredbe od 10.10.1981.) - ukoliko ste je dobili prilikom ulaska;

- pismo koje objašnjava zašto ne može da napusti teritoriju Šengena pre određenog datuma;

- dokumenti koji potvrđuju prepreku - potvrda Ambasade koju možete preuzeti na sledećim linkovima

http://www.brussels.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/potvrda_francuski.pdf;

http://www.brussels.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/potvrda_holandski.pdf

- putno zdravstveno osiguranje koje važi tokom trajanja produžetka boravka;

- adresu boravišta u Belgiji;

- adresa e-pošte za kontakt.

Ukoliko niste u mogućnosti da kontaktirate lokalnu administraciju, ili Vam ne odgovaraju, molimo da se obratite direktno Upravi za imigraciju K. Belgije na sledece e-mail adrese:

kv.opvolging@ibz.fgov.be - holandsko govorno područje

cs.suivi@ibz.fgov.be - francusko govorno područje

Ured za imigraciju K. Belgije će svoju odluku podnosiocu prijave poslati, e-poštom.



KORONA VIRUS – MERE ZA SUZBIJANJE ŠIRENJA EPIDEMIJE

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković doneli su 15. marta 2020. godine u skladu sa Ustavom, Odluku o uvođenju vanrednog stanja.

Obaveštavamo da su granice Republike Srbije zatvorene za sve strane državljane, sa izuzetkom diplomata akreditovanih u Srbiji i stranaca sa boravišnom dozvolom u Srbiji.

Svi građani Republike Srbije, kao i akreditovane diplomate i strani državljani koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji ulaze u Republiku Srbiju, u obavezi su da budu u samoizolaciji od najmanje 14 dana, pod krivičnom odgovornošću. Ova mera će biti striktno kontrolisana i njeno kršenje biće najstrože sankcionisano.

Kada je reč o građanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji dolaze iz visoko zaraženih područja određuje se izolacija u trajanju od 28 dana.

Sve informacije o zemljama koje su visoko rizične i promenama režima ulaska u Republiku Srbiju mogu se preuzeti na internet prezentaciji Vlade Republike Srbije – www.srbija.gov.rs , u rubrici Vesti.

Promenjen je režim rada graničnih prelaza – informacije se mogu preuzeti na internet prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije – www.mup.gov.rs.

Informacije o merama protiv širenja Korona virusa mogu se preuzeti na internet prezentaciji Ministarstva zdravlja Republike Srbije – www.covid19.rs.



Digitalna solidarnost - Digitalni sadržaji u oblasti kulture

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, zbog sprečenosti obavljanja programskih aktivnosti usled epidemije Korona virusa, omogućilo je građanima pristup digitalnim sadržajima u oblasti kulture i Pretraživaču kulturnog nasleđa Republike Srbije, koji su dostupni na sledećim linkovima:

http://www.kultura.gov.rs/lat/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje-

https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/

https://kultura.rs/



OBAVEŠTENЈE ZA UPIS U BIRAČKI SPISAK PODATKA O TOME DA ĆE BIRAČ GLASATI U INOSTRANSTVU

OBAVEŠTENЈE ZA UPIS U BIRAČKI SPISAK PODATKA O TOME DA ĆE BIRAČ GLASATI U INOSTRANSTVU

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (04. aprila 2020. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu na propisani način dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Nadležna opštinska, odnosno gradska uprava rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati na isti način i po istom postupku dostavlja diplomatsko-konzularnom predstavništvu koje je prosledilo zahtev, radi obaveštavanja birača.

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave www.mduls.gov.rs/registri/jedinstveni-biracki-spisak unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.



Obeležavanje Dana državnosti Republike Srbije

Povodom Dana državnosti R. Srbije, Ambasada Republike Srbije u Briselu organizovala je 3. marta 2020. godine, prijem za pripadnike naše dijaspore u Belgiji i Luksemburgu. Na početku prijema, pijanistkinja Selena Trifunović izvela je na klaviru himne Srbije, Belgije i Odu radosti, nakon čega se prisutnima obratila ambasador Marina Jovićević. Ambasador Jovićević se osvrnula na značaj Sretenja za istoriju srpskog naroda i formiranje moderne srpske države i pozvala sve prisutne da, imajući u vidu njihov položaj u belgijskom i luksemburškom društvu, kroz svoj rad i poslovne i lične kontakte nastoje da utiču na poboljšanje percepcije R. Srbije u ovdašnjem društvu, jer je to najbolji način da slika Srbije u K. Belgiji kvalitetno promeni. U tom smislu, ocenila je posebno korisnom okolnost da je tokom 2019. godine došlo do intenziviranja aktivnosti pripadnika srpske dijaspore u Belgiji, na planu udruživanja i zajedničkog delovanja na promociji R. Srbije i njenih ekonomskih, turističkih, kulturnih i naučno-obrazovnih potencijala u ovdašnjoj sredini. Nakon govora, pijanistkinja Selena Trifunović je izvela prigodan muzički program. Tokom prijema, emitovani propagandni kulturno-turistički filmovi o Srbiji. Prijem je protekao u veoma srdačnoj atmosferi i bio je veoma dobra prilika da se sa prisutnima razmotre konkretne teme i aktivnosti sa ciljem dalje promocije R. Srbije u Belgiji i Luksemburgu.

 



Predstavljanje Srpskog kulturnog centra na 37. Sajmu migracija, kultura i državljanstava u Luksemburgu

Od 29. februara do 01. marta 2020. godine, u Luksemburgu održan je tradicionalni 37. Festival migracija, kultura i državljanstava. Srpski kulturni centar u Luksemburgu je i ove godine učestvovao na sajmu i predstavio tradicionalnu srpsku hranu – ćevape, pljeskavice, punjene paprike, ajvar, kajmak, domaće pite i kolače, kao domaće rakije – šljivovicu, dunju i orahovaču, kao i vina renomiranih srpskih proizvođača. Pored toga, na štandu su se nalazile i vunene čarape i kape, kao i promotivni materijal posvećen Republici Srbiji. Štand je bio ukrašen našim zastavama i balonima u boji zastave. Deo predstavnika srpske zajednice koji su posluživali na štandu SKC bio je obučen u srpske narodne nošnje. Na Festivalu su predstavljene mnogobrojne nacije iz Afrike, Latinske Amerike i Evrope. Na svečanom otvaranju govorila je Korin Kaen, ministar za porodičnu zaštitu i integraciju, Mark Krošet, predsednik Agencije za volontere, Amelija Konte, član izvršnog odbora Komiteta za vezu sa stranim zajednicama i Snežana Balešević, član Upravnog odbora Srpskog kulturnog centra u Luksemburgu. Ispred Ambasade R. Srbije, svečanom otvaranju prisustvovale su ambasador Marina Jovićević i konzul Vesna Lalić, koje su posetile i štand Srpskog kulturnog centra, koji je izazvao veliko interesovanje posetilaca.



Oblačenje statue Maneken Pisa u srpsku narodnu nošnju - proslava Dana državnosti Republike Srbije

U sklopu obeležavanja Sretenja - Dana državnosti Republike Srbije, 15. februara 2020. godine, Ambasada Republike Srbije u Briselu, u saradnji sa Odeljenjem za kulturu grada Brisela i Redom prijatelja Maneken Pisa, organizovala je ceremoniju oblačenja statue Maneken Pisa u srpsku narodnu nošnju. Prisutnima su se obratili E. Vandenhaut, predsednik Reda prijatelja Maneken Pisa i M. Guebel, PR Reda prijatelja Maneken Pisa. Ispred Ambasade obratila se V. Lalić, šef Konzularnog odeljenja, koja prisutne upoznala sa istorijatom proslave Sretenja, kao dana otpočinjanja Prvog srpskog ustanka 1804. godine i usvajanja Sretenjskog ustava 1835. godine, kao jednog od najmodernijih i najliberalnijih ustava svoga doba, koji je delimično izrađen i po modelu belgijskog ustava iz 1831. godine. Zahvalila se Gradu Briselu i Redu prijatelja Maneken Pisa što je i ove godine Ambasada R. Srbije u Briselu imala priliku da građanima Brisela i njihovim gostima prikaže jedan deo viševekovne srpske tradicije. Na kraju svečanosti, okupljeni su posluženi domaćom pogačom, pitama i rakijom, simbolima srpskog gostoprimstva.



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu

Због државног празника Републике Србије, Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити 17. фебруара 2020.   За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.

***

En raison de conge officiel de la République de Serbie, l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée le 17 février 2020. En cas d`urgence, appeler le +3226498349.

***

Due to the state holiday of the Republic of Serbia, The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work February 17th, 2020. Emergency number is +3226498349.



Konkursi Ministarstva spoljnih poslova, Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, koji su otvoreni od 20. januara 2020. godine do 10. februara 2020. godine. Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja dostupne su na linku www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi



Konkursi Ministarstva kulture Republike Srbije

Ministarstvo kulture Republike Srbije raspisalo je 31. januara 2020. godine dva konkursa :

1. Konkurs za sufinansiranje projekata prevodjenja reprezentativnih dela srpske knjizevnosti u inostranstvu u 2020. i

2. Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini.

Konkursi su otvoreni do 16. marta 2020. godine. Sve informacije o konkursu i proceduri prijavljivanja dostupne su na linku www.kultura.gov.rs.



Obeležavanje Svetog Save u Briselu

Srpska pravoslavna crkva Sveti Sava u Briselu, 26. januara 2020. godine, svečano je obeležila crkvenu slavu Sveti Sava. Svetu liturgiju su služili gost slave episkop Zapadnoamerički g. Maksim i sveštenik Milan Živanović iz Antverpena. Nakon besede koju je održao episkop, deca iz Dopunske škole Ivo Andrić u Briselu su imala priredbu na kojoj su podeljeni i simbolični pokloni mališanima. Gostima je poslužen i svečani ručak. Ovom događaju prisustvovao je veliki broj naših građana koji žive u Kraljevini Belgiji, posebno u Briselu. Dopunska škola srpskog jezika Ivo Andrić u Briselu obeležila je školsku slavu i priredbom koja je održana u prostorijama koje koristi škola, 1. februara 2020. Priredba je organizovana u saradnji Dopunske škole i novoosnovanog srpskog udruženja Krug iz Brisela i okupila je veliki broj pripadnika naše dijaspore u Belgiji.



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu

Због државних празника Републике Србије и Краљевине Белгије,

Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити

25. и 26. децембра 2019. године

1. и 2. јануара 2020. године

и 7. јануара 2020. године

За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.

***

En raison des conges officiels de la République de Serbie et l`Ètat du Royaume de Belgique,

l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée

les 25 et 26 décembre 2019

les 1 et 2 janvier 2020

et le 7 janvier 2020.

En cas d`urgence, appeler le +3226498349.

***

Due to the state holidays of the Republic of Serbia and the Kingdom of Belgium,

The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work

December 25 and 26, 2019

January 1 and 2 2020

and January 7 2020.

Emergency number for the Emergency is +3226498349.



Finansijski vodič za povratnike Narodne banke Srbije

Narodna banka Srbije je u cilju informisanja građana Republike Srbije koji žele da se vrate u Republiku Srbiju u vezi sa pitanjima iz oblasti deviznog poslovanja koja su značajna za njihov povratak, kako bi se stvorili uslovi za lakši povratak i bržu integraciju izradila Finansijski vodič za povratnike kome se može pristupiti preko sledećeg linka: https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf



Novinarska nagrada za srpski film Šavovi na 19. Festivalu mediteranskog filma u Briselu

Na 19. Festivalu mediteranskog filma u Briselu, Unija belgijskih filmskih medija i Unija filmskih kritičara dodelila je novinarsku nagradu srpskom filmu Šavovi reditelja Miroslava Terzića, po scenariju Elme Tataragić sa Snežanom Bogdanović u glavnoj ulozi.



Osnivanje Srpskog kluba „Krug“ u Briselu

U Briselu je, 7. decembra 2019. godine, održan prvi skup predstavnika srpske zajednice sa idejom da se pokrene aktivni klub koji bi se bavio raznim aktivnostima od interesa za Srbe i lokalnu zajednicu. Organizatori su izneli svoje namere da se u okviru SK „Krug“ organizuju tematski skupovi, radionice za decu, biblioteka, baza podataka za razmenu usluga i servisa, promocije srpskih filmova, organizacija izložni naših autora, promocije knjiga, koncerti, kvizovi, sportska takmičenja. Sledeći sastanak je najavljen za 11. januar 2020. godine. Prvom sastanku su ispred Ambasade Republike Srbije u Briselu prisustvovali ambasador dr Marina Jovićević i šef Konzularnog odeljenja Vesna Lalić.



Obeležavanje 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Briselu

U organizaciji Eparhije Zapadnoevropske SPC i Parohije Sveti Sava u Briselu, 1. decembra 2019. godine, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Briselu svečano je obeležen jubilej 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Nakon liturgije kojoj prisustvovali preko 100 ljudi, prisutnima su se obratili sveštenik Milan Živanović iz Antverpena i ambasador Marina Jovićević, koja je u svom govoru ukazala da je osnivanje samostalne Srpske arhiepiskopije, do čega je došlo tokom 1219. godine, prvenstvenim zalaganjem njenog utemeljivača i prvog poglavara - arhiepiskopa Svetog Save i njegovog brata kralja Stefana Prvovenčanog predstavljalo prvorazredno značajan istorijski događaj čije se pozitivne posledice osećaju u svim do danas minulim vekovima. Istakla je zadovoljstvo što se ovaj značajan jubilej Srpske pravoslavne crkve, pored obeležavanja u Republici Srbiji, u manastiru Žiča i na svečanoj akademiji „Zavet Svetoga Save“ pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije, obeležava i u crkvi Svetog Save u Briselu. Nakon uvodnih izlaganja, prof. dr Radomir Popović, teolog i profesor istorije hrišćanstva na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu održao je predavanje o ulozi i značaju Svetog Save za osamostaljenje srpske crkve. U umetničkom programu nastupio je folklorni ansambl iz Antverpena i pijanistkinja Selena Trifunović, koja je izvela splet pesama sa Kosova i Metohije, nakon čega je za sve prisutne upriličen i svečani koktel.



Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ambasador Republike Srbije u Kraljevini Belgiji, Marina Jovićević, konzul Vesna Lalić i izaslanik odbrane Ivan Zarić položili su vence na spomenik srpskim vojnicima poginulim na teritoriji Belgije i na Saveznički spomenik koji je posvećen svim oslobodilačkim snagama u Prvom svetskom ratu, koji se nalaze na vojnom groblju Robermon u Liježu. Komemoraciji, koja je održana 12. novembra 2019. godine, su prisustvovali predstavnici grada Liježa, predstavnici provincije Lijež, federalne vlade, vojnih struktura, udruženja veterana, kao i ambasadori i predstavnici ambasada Francuske, Nemačke, Poljske, Italije, SAD, Ruske federacije, Poljske.

   
    
    
    


 

 



Obaveštenje o ukidanju viza za ulazak u R. Srbiju za državljane Republike Jermenije, nosioce običnih pasoša

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 24. oktobra 2019. godine, donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Jermenije, nosioce običniha pasoša, prema kojoj državljani ove države mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do 90 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od 180 dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 15. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS broj 76/2019 od 25. oktobra 2019. godine i stupa na snagu 02. novembra 2019. godine.



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu

Због државних празника Републике Србије и Краљевине Белгије,
Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити
1. новембра 2019. године и
11. новембра 2019. године.
За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.

***
En raison des conges officiels de la République de Serbie et l`Ètat du Royaume de Belgique,
l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée
le 1 novembre decembre 2019 et
le 11 novembre 2019.
En cas d`urgence, appeler le +3226498349.

***
Due to the state holidays of the Republic of Serbia and the Kingdom of Belgium,
The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work
November 1, 2019 and
November 11, 2019.
Emergency number for the Emergency is +3226498349.



Predstavljanje Republike Srbije na filmskom festivalu Cineast u Luksemburgu
U saradnji Filmskog festivala centralne i jugoistočne Evrope Cineast u Luksemburgu, Srpskog kulturnog centra u Luksemburgu i Ambasade R. Srbije u Briselu, 4. septembra 2019. godine, na 12. filmskom festivalu Cineast u Luksemburgu predstavljen  je dugometražni igrani film Ajvar, reditelja Ane Marije Rosi, po scenariju Maje Todorović i Ane Marije Rosi, rađen u produkciji filmske kuće Biberče. U ovom filmskom ostvarenju glavne uloge tumače Nataša Ninković i Sergej Trifunović, a ostalu glumačku ekipu čine Miodrag Krstović, Pavle Pekić, Gordan Kičić, Igor Borojević, Aleksandra Janković, Vesna Čipčić, Ivana Šćepanović, Paulina Manov, Branka Petrić, Srđan Miletić, Mirko Vlahović i drugi.
 
Režiser Ana Marija Rosi je bila gost Festivala i nakon projekcije filma odgovarala je na pitanja publike o filmu i o srpskim običajima koji su u njemu prikazani. Luksemburška publika je pokazala veliko interesovanje za film Ajvar, i po rečima organizatora, bioskopska sala Kinepolisa u Luksemburgu je bila premala da primi sve ljude koji su došli sa željom da pogledaju film.
 
Nakon projekcije filma, Srpski kulturni centar u Luksemburgu je u foajeu Kinepolisa organizovao srpsko veče, na kojoj su gosti imali priliku da probaju domaći ajvar i tradicionalnu srpsku hranu, koju su pripremili članovi SKC i vina renomiranih srpskih proizvođača koja je obezbedila Ambasada R. Srbije u Briselu.

 

 


25/09/2019 Počasni konzul Republike Srbije u Flandriji odlikovan najvišim belgijskim kraljevskim ordenom Leopolda

Počasnom konzulu Republike Srbije u Flandriji, Aleksandru Davidoviću na osnovu dekreta belgijskog kralja Filipa od 22. aprila 2019. godine, na svečanoj ceremoniji održanoj 25. septembra 2019. u Kontiču, Antverpen, uručen je orden Leopolda. Reč je o najvišem belgijskom odlikovanju za zasluge u zbližavanju naroda i institucija Kraljevine Belgije i Republike Srbije, čime je počasni konzul Aleksandar Davidović postao prvi Srbin kome je dodeljeno odlikovanje iz reda vitezova Leopolda. Orden je uručio prof. dr Ir. Derrick Gosselin, savetnik belgijskog kralja, počasni šef Kabineta predsednika Vlade Flandrije i profesor na Oksfordu. O angažovanju Aleksandra Davidovića i njegovoj posvećenosti saradnji dve zemlje i ubrzanju evropske integracije Republike Srbije govorio je Kun Metsu, poslanik u belgijskom Parlamentu, koopredsedavajući Odbora za unutrašnja pitanja i gradonačelnik Edegema. Počasnom konzulu uručena je i sablja, koja simbolizuje red vitezova Leopolda. Ceremoniji je, uz brojne visoke zvanice, prisustvovala i ambasador Republike Srbije u Kraljevini Belgiji, dr Marina Jovićević.

***



12/09/2019 Poseta odbojkaškoj reprezentaciji Republike Srbije

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Belgiji, dr Marina Jovićević i konzul Vesna Lalić posetile su u hotelu Van Der Valk u Briselu članove i stručni tim reprezentacije Republike Srbije u odbojci. Tokom posete, u srdačnom razgovoru, tim menadžer naše reprezentacije g. Slobodan Boškan uručio je predstavnicima Ambasade zastavicu sa potpisima članova reprezentacije i stručnog tima. Ambasador je poželela našim reprezentativcima puno uspeha u toku kvalifikacija, koje će se održati u Belgiji – u Briselu i Antverpenu i odlazak u Pariz i uspeh u borbi za najvišu medalju.

***



11/09/2019 Predsednica Vlade Republike Srbije, gđa Ana Brnabić u zvaničnoj poseti Velikom Vojvodstvu Luksemburg, 9-10. septembra 2019.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić boravila je u zvaničnoj poseti Velikom Vojvodstvu Luksemburg 9. i 10. septembra, na poziv predsednika Vlade Luksemburga Gzavijea Betela. Do posete PV Ane Brnabić došlo je samo tri meseca nakon zvanične posete PV Gzavijea Betela Srbiji, koja je realizovana 30-31. maja 2019. godine. Na početku posete i svečanog dočeka sa vojnim počastima, PV Ana Brnabić i PV Gzavije Betel razgovarali su o daljem razvoju odličnih bilateralnih odnosa i o konkretnim oblastima saradnje, započetim tokom posete luksemburškog premijera Beogradu. Važna tema razgovora bile su i evropska integracija Republike Srbije i odnos između Evropske unije i zapadnog Balkana. Predsednik Vlade Luksemburga upriličio je i zvaničan ručak za PV A. Brnabić i članove delegacije Srbije. Predsednica Vlade Srbije g. Ana Brnabić sastala se sa velikim vojvodom Anrijem, s kojim je takođe razgovarala o daljem razvoju bilateralne saradnje, pristupanju Srbije EU i situaciji u regionu. Dvoje predsednika vlada g. Ana Brnabić i g. Gzavije Betel imali su uvodna izlaganja na seminaru koji je održan u Startap centru Privredne komore Luksemburga, o investicionim potencijalima Srbije, na kome su digitalizacija i razmena iskustva u oblasti IKT-a bile jedna od tema u fokusu. Na marginama seminara potpisan je Memorandum o razumevanju između Privredne komore Luksemburga i Privredne komore Srbije. Predsednica Vlade g. Ana Brnabić sastala se i sa i predsednikom Parlamenta Fernandom Etšenom, kao i sa članovima Biroa i Odbora za spoljne i evropske poslove, saradnju, azil i migraciju, s kojima je razgovarano o reformama koje se sprovode u Srbiji, pristupnom procesu, situaciji u regionu zapadnog Balkana i izazovima pred kojima se nalazi EU. Predsednica Vlade Ana Brnabić kao jedini strani zvaničnik prisustvovala je svečanoj ceremoniji povodom 75 godina od oslobođenja Luksemburga u Drugom svetskom ratu. Predsednica Vlade zajedno sa gradonačelnicom Luksemburga, Lidi Polfer, obišla je Srpski kulturni centar i razgovarala sa članovima UO SKC. Predsednica Vlade obišla je i kompaniju Jiway koja posluje u Luksemburgu, Srbiji i Švajcarskoj i koja je u saradnji luksemburških i srpskih timova razvila platformu „MozaIK2020“. Dvoje predsednika Vlada zajedno su pratili fudbalsku utakmicu reprezentacija Srbije i Luksemburga u kvalifikacijama za Evro 2020.

Fotografije - izvor: Slobodan Miljević/Vlada Republike Srbije/Tanjug

***



30/08/2019 Poseta ambasadora Marine Jovićević predsedniku Predstavničkog doma Luksemburga Fernandu Etgenu

Ambasador Marina Jovićević susrela se 30. avgusta 2019. godine sa predsednikom Predstavničkog doma Luksemburga Fernandom Etgenom. Tokom kurtoazne posete predsedniku Predstavničkog doma Velikog vojvodstva bilo je reči o bilateralnim odnosima, parlamentarnoj saradnji, aktuelnoj situaciji u Srbiji, evropskim integracijama, dijalogu Beograda i Prištine, regionalnoj stabilnoisti i saradnji. Posebna pažnja posvećena je pripremama predstojeće posete predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić Luksemburgu tokom koje će se sresti i sa poslanicima luksemburškog Parlamenta.



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu

Због државног празника Краљевине Белгије,
Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити
15. августа 2019. године
За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.
***
En raison de conge officiel de l`Ètat du Royaume de Belgique,
l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée
le 15 Août 2019
En cas d`urgence, appeler le +3226498349.
***
Due to the state holiday of the Kingdom of Belgium,
The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work
August 15th 2019
Number for the emergency is +3226498349.

 



Kandidatura Republike Srbije za reizbor u Izvršni savet UNESCO

 



Podnošenje zahteva za pasoše u Ambasadi R. Srbije u Briselu i sredom od 15:00 do 18:00 časova, uz zakazivanje

Ambasada R. Srbije u Briselu, počev od 1. jula 2019. godine, primaće zahteve za izdavanje pasoša i vršiti uručivanje pasoša i sredom od 15:00 do 18:00, uz zakazivanje.

Termin za sredu od 15:00 do 18:00 časova možete zakazati na telefon 02/649-83-49.

Mole se stranke koje zakažu termine da dođu najmanje 15 minuta ranije. Stranke koje ne mogu da dođu u zakazanom terminu se mole  da to blagovremeno jave Ambasadi.



Srpsko veče u Briselu - Balkan trafik festival

U organizaciji Balkan trafik festivala i uz podršku Ambasade R. Srbije u Briselu, na otvorenoj pozornici u Kraljevom parku u Briselu, na Vidovdan, 28.06.o.g, organizovano je Srpsko veče.

Na navedenom događaju, prvom u nizu predstavljanja zemalja iz našeg regiona, nastupilo je Kulturno-umetničko društvo Izvor iz Pariza, koje je, nakon kratke radionice,  izvelo celovečernji koncert koji je sastojao iz spleta igara i pesama iz cele Srbije. Nakon koncerta, prikazan je dokumentarni film „Obećanje“, autora Dušana Gajića i reditelja Željka Mirkovića, koji je do sada već osvojio 9 međunarodnih nagrada za dokumentarni film na festivalima u Srbiji, Francuskoj, SAD i Italiji. Obećanje je film o neobičnom poduhvatu jedne francuske porodice koja se nastanila u selu Rogljevu kod Negotina, kako bi zajedno sa meštanima proizvodila organsko vino za međunarodno tržište.

Posetioci su imali priliku i da pogledaju deo izložbe „Ivo Andrić – pisac i diplomata“, koji prate život i radni vek Ive Andića kao diplomate, koju priredio je Muzej grada Beograda, uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja. Autor izložbe je gospođa Tatjana Korićanac, direktor Muzeja grada Beograda i kustos Muzeja Ive Andrića. Takođe, na Srpskoj večeri je distribuiran materijal koji se odnosi na program “Study in Serbia” kao i prezentacije Novog Sada, evropske prestonice mladih 2019 i evropske prestonice kulture 2021.

Prisutnima se ispred Ambasade obratila Vesna Lalić, šef Konzularnog odeljenja u Ambasadi, i pored opštih informacija o Srbiji ukazala na značaj platfome Srbija stvara, pod kojim logoom je i predstavljena Srbija na navedenom događaju i programa “Study in Serbia”, koji se realizuje u saranji Ministarstva prosvete i Fondacije Tempus.

 

 

 


Dodela Superior Taste Award za proizvođače iz Srbije
Međunarodni institut za ukus (International Taste Institute), vodeća organizacija za ocenu i sertifikaciju ukusa, dodelio je nagrade za prvoklasan ukus (Superior Taste Award) za pet premijum proizvoda iz Srbije. Tradicionalni, srpski visokokvalitetni proizvodi - suve šljive, namaz od malina, hladno ceđeno ulje od semena bundeve, sirovi med sa liofilizovanom šljivom u prahu i ajvar dobili su najpoznatiji, nezavisni svetski sertifikat iz oblasti prehrambenih proizvoda široke potrošnje. Nagrađene su kompanije Agranela iz Valjeva, Real Red Raspberry iz Bečeja, Ekovital iz Bikić Dola, Happy Honey iz Beograda/Kučeva i Strela iz Leskovca.
 
Navedenim povodom, a na osnovu predloga USAID Projekta za konkurentnu privredu, koji je podržao srpske proizvođače i predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija R. Srbije, u Ambasadi R. Srbije u Briselu i Misiji R. Srbije pri EU organizovana je prezentacija navedenih proizvoda i prigodan koktel za predstavnike federalnih i lokalnih vlasti K. Belgije i EU institucija, kao i za privredne subjekte i predstavnike više privrednih komora iz belgijskih regiona. Prezentaciji je prisustvovalo oko 70 ljudi.
 
Prisutnima su se obratile dr M. Jovićević, ambasador R. Srbije u K. Belgiji, koja je ukazala na značaj navedene nagrade za dalji razvoj prehrambene industrije Srbije i promociju srpske industrije visokokvalitetne hrane u inostranstvu i Jasmina Debeljak Marković iz USAID, koja je ukazala da najveći maloprodajni lanci širom sveta sve više prepoznaju sertifikat „Superior Taste Award“ kao potvrdu visokog kvaliteta, a proizvođači nagrađenih proizvoda stiču značajnu prednost u odnosu na domaću i međunarodnu konkurenciju jer ih sertifikat preporučuje potrošačima.
 

 

 


12/06/2019 - KVALIFIKACIJE ZA EURO 2020 U RUKOMETU, UTAKMICA IZMEĐU REPREZENTACIJA SRBIJE I BELGIJE U LUVENU

Rukometna reprezentacija Republike Srbije, pod vođstvom selektora Nenada Peruničića, ostvarila je pobedu u petom kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u rukometu 2020, protiv rukometne reprezentacije Kraljevine Belgije, 12. juna u Luvenu, sa rezultatom 37:26. U prethodnom susretu, u oktobru 2018. u Zrenjaninu, dve reprezentacije igrale su nerešeno – 27:27. Naše rukometaše u Luvenu bodrili su brojni srpski građani koji žive i rade u Kraljevini Belgiji i u susednim zemljama, kao i ambasador Marina Jovićević i članovi kolektiva Ambasade i Misije Srbije pri EU.



19/06/2019 - Odluke o sufinansiranju projekata

Obaveštavao da su u MSP 19. juna o.g. donete Odluke o sufinansiranju projekta koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Odluke možete preuzeti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019.pdf



11/06/2019 Predstavljanje koncepta 53. Bitef-a, konferencija za novinare u Briselu

U KC „Kunstenpunt“ u Briselu, 11. juna 2019. održana je konferencija za novinare na kojoj je predstavljen koncept 53. Bitef-a povodom učešća dve belgijske predstave na festivalu „Orest u Mosulu“ Mila Raua i „Pozvani“Sepe Bejensa. Umetnički direktor festivala Ivan Medenica je, na konferenciji za štampu, objasnio da glavni program Bitefa obuhvata predstave koje tematizuju raspad prevashodno političke zajednice (ali i porodice i partnerskih odnosa) do onih koje pokušavaju da ponude alternativu kroz obnovu humanističkih vrednosti: slobodu, jednakost, solidarnost, kolektivni rad i zalaganje, poverenje. Noseća predstava Bitefa je „Orest u Mosulu“ čuvenog režisera Mila Raua, rađena po Eshilovoj Orestiji, postavljena u grad Mosul u Iraku, razoren terorom ISIS i napadima američke avijacije protiv islamista. Još jedna umetnička linija koja je, uz tematsku, uvek noseća osovina glavnog programa, na 53. Bitefu biće tzv. „imerzivno pozorište“ u kojem se brišu razlike između scene i gledališta, izvođača i gledalaca, u kojima publika „uranja“ u svet scene. U tom delu programa noseća je predstava „Pozvani“ Sepe Bajensa u produkciji čuvene kompanije Ultima vez, iz Brisela. Autor, koreograf Sepe Bajens, koji je učestvovao na konferenciji, objasnio je da se na njegovim predstavama na bini ponekad nađe i 150 ljudi iako izvođača, zapravo ima samo 15, starosti od 12 do 95 godina. Cilj mu je da izbriše razdaljinu između izvođača i publike, „da postepeno grade zajednicu“ i u krajnjem da se „pozorište vrati ljudima“. Za 52 godine Bitefa, od 1967. do 2018, odigrano je više od 700 predstava, od toga 18 belgijskih. Predstave iz Belgije poslednjih godina su, sudeći prema oceni publike i stručne javnosti, ali i po interesovanju medija, bile među najzapaženijima, kao npr. “Olimp: U slavu kulta tragedije” Jana Fabra, koja je osvojila Gran pri 2017. godine, “Svita br. 3 'Evropa'” reditelja Žorisa Lakosta, kojom je 52. Bitef svečano otvoren i “Rekvijem za L.” Alana Platela, koja je dobila ovacije publike 2018. godine u Sava centru i osvojila specijalnu nagradu. Konferenciji su, pored novinara, prisustvovali i predstavnici evropskih pozorišnih mreža Međunarodne mreže za savremene izvođačke umetnosti (IETM) i Evropske asocijacije festivala (EFA).



09/06/2019 - IZLOŽBA SRPSKOG SLIKARA NEBOJŠE BOGDANOVIĆA U ANTVERPENU

Na kolektivnoj izložbi u Antverpenu, koja je otvorena 9. juna 2019. godine, po prvi put su u Kraljevini Belgiji izloženi radovi akademskog slikara Nebojše Bogdanovića, koji 13 godina živi i radi u Firenci. Naš autor izlagao je sa još troje autora u Galeriji Verbek-Van Dik, na temu “Davidisdead”. Izložbi je prisustvovao veći broj ljubitelja umetnosti iz Antverpena i iz Brisela, a izložbu je otvorio Ernest Van Buynder, dugogodišnji predsednik Flamanske komisije za vizuelnu umetnost i Muzeja savremene umetnosti u Antverpenu (MuHKA), koji trenutno predsedava grupom prijatelja MuHKA, Umetničkim komitetom i Komitetom za kulturnu politiku Univerziteta Antverpen. Otvaranju izložbe prisustvovala je ambasador Marina Jovićević. Izložba će biti otvorena do 7. jula 2019.



30.-31. maj 2019. - ZVANIČNA POSETA PREDSEDNIKA VLADE VELIKOG VOJVODSTVA LUKSEMBURG GZAVIJERA BETELA REPUBLICI SRBIJI

Predsednik Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburg, g. Gzavijer Betel, na poziv predsednika Republike g. Aleksandra Vučića i predsednice Vlade g. Ane Brnabić boravio je u zvaničnoj poseti Republici Srbiji 30. i 31. maja 2019. godine. Tokom posete, u razgovorima sa predsednikom i predsednicom Vlade Republike Srbije razmotreni su bilateralni odnosi dve zemlje, koji su u usponu i zaključeno je da postoji značajan prostor za jačanje saradnje u brojnim oblastima. Posebno je izdvojena saradnja u oblasti digitalizacije i ICT sektora, koji su veoma razvijeni u obe zemlje. Prilikom posete, PV Luksemburga i Srbije obišli su ICTHub, čiji je rad podržan sredstvima koje je kroz EBRD opredelio Luksemburg. U razgovorima je potvrđena podrška Luksemburga pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Osim bilateralnih, predmet razgovora bile su i regionalne teme. Zaključeno je da je potrebno intenzivirati dinamiku poseta na visokom i najvišem nivou, jer je prethodna poseta predsednika Vlade Luksemburga Srbiji bila pre 16 godina, a predsednika Vlade Srbije Luksemburgu pre 10 godina.

Izvor: Tanjug

  Izvor: Tanjug

Izvor: Tanjug/Kabinet predsednice vlade Srbije/Slobodan Miljević

Izvor: Tanjug/Kabinet predsednice vlade Srbije/Slobodan Miljević

Izvor: Tanjug/Kabinet predsednice vlade Srbije/Slobodan Miljević



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu


Због државног празника Краљевине Белгије,
Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити
10. јуна 2019. године
За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.
***
En raison de conge officiel de l`Ètat du Royaume de Belgique,
l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée
le 10 juin 2019
En cas d`urgence, appeler le +3226498349.
***
Due to the state holiday of the Kingdom of Belgium,
The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work
June 10th 2019
Number for the emergency is +3226498349.



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu

Због државног празника Краљевине Белгије,
Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити
30. маја 2019. године
За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.
***
En raison de conge officiel de l`Ètat du Royaume de Belgique,
l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée
le 30 mai 2019
En cas d`urgence, appeler le +3226498349.
***
Due to the state holiday of the Kingdom of Belgium,
The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work
May 30th 2019
Number for the emergency is +3226498349.



Obeležavanje Dana pobede u Drugom svetskom ratu u Liježu

Povodom obeležavanja Dana pobede u Drugom svetskom ratu, u organizaciji regiona i grada Liježa i vojske provincije Lijež, 8 maja 2019. godine, organizovana je komemoracija civilnim žrtvama Drugog svetskog rata i položeni su venci na Nacionalni spomenik pokreta otpora u Liježu. Vence su položili izaslanik kralja Filipa, predstavnici provincije i grada Liježa, patriotskih organizacija iz regiona i predstavnici ambasada Ruske Federacije, Španije, Italije, SAD, Poljske kao i brojni vojni izaslanici akreditovani u K. Belgiji. Ispred Ambasade R. Srbije, venac su položili Vesna Lalić, šef Konzularnog odeljenja Ambasade i Ivan Zarić, izaslanik odbrane.



Protokol izmedju Vlade Republike Srbije u Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izmenama i dopunama Sporazuma o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih/specijalnih pasoša

Protokol izmedju Vlade Republike Srbije u Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izmenama i dopunama Sporazuma o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih/specijalnih pasoša stupio je na snagu 6. maja 2019. godine. Na osnovu ovog Protokola, državljani obe države, nosioci diplomatskih, službenih, specijalnih, običnih i uslužnih pasoša imaju pravo na ulazak, izlazak, tranzit, i boravak na teritoriji druge strane bez vize, u trajanju najduže do devedeset dana, preko graničnih prelaza za medjunarodni putnički saobraćaj. 



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu

Због државних празника Републике Србије и Краљевине Белгије,
Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити
22, 26. и 29. априла 2019. године и
1. и 2. маја 2019. године

За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.
***
En raison des conges officiels de la République de Serbie et l`Ètat du Royaume de Belgique,
l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée
les 22, 26 et 29 avril 2019 et
les 1 et 2 mai 2019.

En cas d`urgence, appeler le +3226498349.
***
Due to the state holidays of the Republic of Serbia and the Kingdom of Belgium,
The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work on
April 22th, 26th and 29th 2019 and
May 1st and 2nd 2019.

Emergency number for the Emergency is +3226498349.



Konkurs Ministarstva spoljnih poslova, Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu za sufinansiranje projekata za dijasporu

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 13. marta do 01. aprila 2019. godine. Sve informacije o komkursu i proceduri prijavljivanja dostupne su na linku www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi. 



Sastanak Mreže žena ambasadora u Ambasadi R. Srbije u Briselu sa Zigfridom Brakeom, predsednikom Predstavničkog doma belgijskog Parlamenta

U okviru susreta Mreže žena ambasadora u Briselu, u Ambasadi R. Srbije, na poziv ambasadora Marine Jovićević, 19. marta 2019. godine, organizovan je sastanak na kome je predsednik Predstavničkog doma federalnog parlamenta Belgije, Zigfrid Brake predstavio specifičnosti belgijskog društveno političkog modela i stavove stranke iz koje dolazi Nove flamanske alijanse (N-VA) o aktuelnom modelu. Na skupu su učestvovale ambasadorke Albanije, Andore, Bahreina, Bugarske, Grčke, Indije, Izraela, Italije, Irske, Norveške, Ugande, Jamajke i Litvanije, kao i o.p.a.i. BiH.

Gosti su se, nakon diskusije, poslužili tradicionalnom srpskom hranom koju je pripremio deo kolektiva Ambasade Republike Srbije, uz pomoć koleginice iz Misije Republike Srbije pri EU, kao i vinima i rakijama renomiranih srpskih proizvođača.

 

 


28/2/2019 Vizantijsko veče u Cercle Royal Gaulois, prezentacija vina iz regiona

Udruženje enologa u Kraljevini Belgiji, na ovogodišnjoj tradicionalnoj gala večeri u prestižnom klubu Cercle Royal Gaulois, koja je održana 27. februara, organizovalo je prezentaciju „vizantijskih“ vina, na kome je, pored tri vina iz Grčke, jednog iz Bugarske i jednog iz Rumunije, predstavljeno i srpsko crveno vino Aurelius 2011 barrique, sorte kaberne sovinjon i merlo, koje proizvodi Vinarija Kovačević. Reprezentativna vina su izabrana od strane somelijea Marka Vekmansa, specijaliste za vina jugoistočne Evrope, koji je tokom večeri najavljivao vina i prisutnima objašnjavao njihove karakteristike. Preneo da je Aurelius 2011 barrique izabrao između osam vina iz R. Srbije, kao najbolje. Vino je služeno uz glavno jelo.

Večeri je prisustvovala amb. M. Jovićević.

Na molbu organizatora. Ambasada R. Srbije u Briselu je organizovala i nastup srpske pevačice Mirjane Kostić, koja živi i radi u Belgiji i koja je na gala večeri izvela tri stare duhovne pesme.

Organizatorima je dostavljen i propagandni materijal Turističke organizacije Srbije o vinskom putu R. Srbije i najrenomiranijim vinogradarima i proizvođačima vina u R. Srbiji. U sklopu ovog skupa, u Cercle Royal Gaulois postavljena je i izložba ikona, od kojih su većina bile ruske i grčke ikone, a izložena je i ikona Svetog Save, iz lične kolekcije profesora na KU Luven, Teodorosa Kutrubasa, koju je dobio na poklon od pok. patrijarha srpskog, g. Pavla.



Proslava Dana državnosti Republike Srbije u Briselu

Ambasada Republike Srbije u Briselu, Misija Republike Srbije pri EU i Misija Republike Srbije pri NATO organizovali su, 20. februara 2019. godine, svečani prijem povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, čiji moto je bio «Srbija stvara».

Prijemu su prisustvovali brojni predstavnici federalnih i regionalnih vlasti Kraljevine Belgije, vojnih i bezbednosnih struktura, kao i predstavnici univerziteta, institucija kulture, poslovnog sektora i drugih institucija, uključujući i medije i nevladin sektor. Prijemu je prisustvovao i veći broj pripradnika srpske dijaspore u Kraljevini Belgiji. Na prijemu su se, nakon intoniranja himni Republike Srbije, Kraljevine Belgije i EU, prigodnim govorima obratila sva tri ambasadora.

Ambasador Marina Jovićević je u svom govoru prisutnima objasnila značaj Sretenja za srpski narod i istakla veze Srbije i Belgije na ekonomskom i političkom planu. Ukazala je i na potrebu rešavanja statusa KiM i na potrebu ukidanja taksi na robu iz centralne Srbije od 100% koje je Priština uvela u CEFTA, kao i na posledice po stabilnost regiona. Istakla je značaj R SBUN 1244 i čestitala je Belgiji na izboru za nestalnu članicu SBUN 2019-20. Podvukla je da su bilateralni odnosi intenzivirani od 2018, što je manifestovano i kroz posete i razgovore najviših zvaničnika, počevši od zvanične posete PV Belgije Srbiji, preko posete PPV/MUP Srbije Belgiji i razgovora PR Srbije sa PPV/MIP Belgije. Dala je kratak osvrt na belgijske investicije (treća najveća investicija ikad od skoro milijardu evra), spoljno-trgovinske odnose i najavu daljih ulaganja. Izrazila je zahvalnost za podršku evropskoj integraciji Srbije i obuku iz oblasti evropskih poslova. Spomenula je i dobru saradnju u oblasti unutrašnjih poslova, migracije i bezbednosti, kao i potencijal za dalje jačanje saradnje u oblasti odbrane. Izrazila je zahvalnost na zajedničkoj komemoraciji 100 godina od okončanja Prvog svetskog rata, u kome su dve zemlje izuzetno stradale. Poslednji deo govora upućen Srbima u Belgiji i njihovoj ulozi u ovdašnjem društvu.

Gosti su imali priliku da uživaju u tradicionalnoj srpskoj trpezi i vinima renomiranih srpskih proizvođača. Organizovanje prijema su pomogli Naftna industrija Srbije i kompanija Filip Moris.




 












 



15/2/2019 Oblačenje statue Maneken Pisa u srpsku narodnu nošnju - proslava Dana državnosti Republike Srbije

I ove godine, u okviru obeležavanja Dana državnosti, 15. februara,  Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Belgiji, u saradnji sa Odeljenjem za kulturu grada Brisela i redom prijatelja Maneken Pisa, organizovala je ceremoniju oblačenja statue Maneken Pisa u srpsku narodnu nošnju. Ispred grada Brisela prisutne je pozdravio Žan-Mari Amand, savetnik u kabinetu gradonačelnika Brisela, a ispred Ambasade otpravnik poslova a. i. Irena Banovčanin, koja је objasnila da se 15. februara obeležava pokretanje Prvog srpskog ustanka 1804. u Orašcu i usvajanje Sretenjskog ustava 1835. Ukazala je na značaj prvog srpskog ustava, kao jednog od najmodernijih i najdemokratskijih ustava svoga doba, koji je ukinuo feudalizam u tadašnjoj Kneževini Srbiji. Na kraju svečanosti okupljeni su posluženi pogačom, pitama i rakijom, simbolima srpskog gostoprimstva.



13/02/2019 Poseta ambasadora R. Srbije M. Jovićević predsedniku Senata Parlamenta K. Belgije Ž. Bročiju

Ambasador Marina Jovićević,  sastala se 13. februara 2019, sa novoizabranim predsednikom Senata Parlamenta Kraljevine Belgije Žakom Bročijem. Tokom sastanka razgovarano je o parlamentarnoj i bilateralnoj saradnji, podršci Kraljevine Belgije  Srbiji na putu EU integracija, dijalogu Beograda i Prištine, regionalnoj i evropskoj stabilnosti.



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu

Због државног празника Републике Србије,
Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити
15. фебруара 2019. године.
За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.
***
En raison de conge officiel de la Republique de Serbie,
l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée
le 15 fevrier 2019
En cas d`urgence, appeler le +3226498349.
***
Due to the state holiday of the Republic of Serbia,
The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work
February 15th, 2019.
Emergency number for the Emergency is +3226498349



Odluka Vlade Republike Srbije o ukidanju viza za ulazak u R. Srbiju za državljane Federacije Sv. Kits i Nevis i Republike Palau

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 18. januara 2019. godine, donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Federacije Sv.Kits i Nevis i Republike Palau, nosioce svih vrsta pasoša, prema kojoj ovi državljani mogu da ulaze, tranzitiraju  i borave na teritoriji R. Srbije do 90 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od 180 dana. Odluka je objavljena u "Službenom glasniku RS" broj 3/2019 od 18. januara 2019. godine i stupila je na snagu 25. januara 2019. godine.



Konkurs Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2019. godini

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sektor za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije raspisalo je Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2019. godini.

Konkurs je otvoren do 1. marta 2019. godine. Više informacija o uslovima i načinu konkurisanja dostupno je na internet prezentaciji Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije - http://www.kultura.gov.rs/cyr/konkursi/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-u-oblasti-prevodjenja-reprezentativnih-dela-srpske-knjizevnosti-u-inostranstvu--u-2019--godini



Konkurs Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2019. godini

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Odeljenje za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije objavilo je Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu za 2019. godinu.

Konkurs je otvoren do 1. marta 2019. godine. Više informacija o uslovima konkursa dostupno je na internet prezentaciji Ministarstva kulture i informisanja - http://www.kultura.gov.rs/cyr/konkursi/konkurs-za-finansiranje-ili-sufinansiranje-projekata-u-oblasti-kulturnih-delatnosti-srba-u-inostranstvu-u-2019--godini

 



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu

Због државних празника Републике Србије и Краљевине Белгије,
Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити
25. и  26. децембра 2018. године
1. и 2. јануара 2019. године и
7. јануара 2019. године
За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.
***
En raison des conges officiels de la République de Serbie et l`Ètat du Royaume de Belgique,
l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée
les 25 et 26 decembre 2018
les 1 et 2 janvier 2019 et
le 7 janvier 2019.
En cas d`urgence, appeler le +3226498349.
***
Due to the state holidays of the Republic of Serbia and the Kingdom of Belgium,
The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work
December 25 and 26, 2018
January 1 and 2 2019 and
January 7 2019.
Emergency number for the Emergency is +3226498349.



Obeležavanje stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata u Srpskom kulturnom centru u Luksemburgu

U organizaciji Srpskog kulturnog centra (SKC) u Luksemburgu u petak, 30. novembra 2018. godine u prostorijama SKC održanо je prigodno veče kojim je obeležena stogodišnjica od završetka Prvog svetskog rata. Skup je otvorio predsednik SKC, Marko Katanić i u kratkim crtama prošao kroz siže filma "Srbija u Velikom ratu", koji je prikazan nakon uvodnih govora. Istakao je velike gubitke Srbije u Prvom svetskom ratu i ukupan doprinos na strani pobednika. Potom je prisutne pozdravila ambassador dr Marina Jovićević. U govoru se posebno osvrnula na ogromne žrtve koje je Srbija podnela u Prvom svetskom ratu i navela statističke podatke o broju stradalih muškaraca u radnom i reproduktivnom dobu, broju stradalih građana, ukupnim gubicima koji su u odnosu broj stanovnika bili najveći od svih zemalja koje su u Prvom svetskom ratu učestvovale. Ukazala je da su upravo pobede srpske vojske na Balkanskom frontu dovele do toga da ventralne sile potpišu primirje 11. novembra 1918. Objasnila je važnost cveta Natalijina ramonda, koji simbolizuje i Srbiju, koja se nakon oba svetska rata dizala iz pepela I iznova gradila, uz ogromne gubitke, koji su u Drugom svetskom ratu iznosili polovinu ukupnog stanovništva.
Na kraju večeri, priređen je koktel na kome su služena srpska grana I piće, koji su pripremili pripadnici srpske zajednice u Lukesmburgu.



Promocija antologije "Mnogo lica 1918" na Institutu Pjer Verner u Luksemburgu

Na Institutu Pjer Verner u Luksemburgu, 20. novembra 2018. godine, održana je promocija antologije "Mnogo lica 1918: pad, novi početak, oslobađanje, pauza u evropskom građanskom ratu", projekta na čijoj je realizaciji u protekle dve godine sarađivao sedamnaest država učesnica. Republiku Srbiju je u projektu predstavljao Aleksandar Gatalica sa odlomkom iz romana "Veliki rat". Aleksandar Gatalica je govorio o inspiraciji za roman "Veliki rat", iz kog je odlomak "Vreme kada su i satovi ubijali" ušao u antologiju, istakavši da je u ovom ratu, Srbija izgubila trećinu stanovništva. Upoznao je publiku i sa drugim autorima iz Srbije koji su u svojim delima opisali Veliki rat. Na kraju je predložio da, na osnovu nacionalnih baze podataka, izradi jedinstvena baza podataka svih žrtvava Prvog svetskog rata.



Obeležavanje stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata u saradnji sa Kraljevskim institutom za ratno nasleđe u Briselu

Ambasada Republike Srbije, u saradnji sa Institutom za ratnо nasleđe Kraljevine Belgije, 19. novembara 2018. godine, organizovala je obeležavalje stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata u Kraljevskom muzeju oružanih snaga i vojne istorije. Skup je, prigodnim govorom, otvorila je ambasador dr Marina Jovićević. U govoru je posebno osvrnula na ogromne žrtve koje je Srbija podnela u Prvom svetskom ratu i navela sve statističke podatke o broju stradalih muškaraca u radonom i reproduktivnom dobu, broj stradalih građana, ukupnim gubicima koji su, u odnosu na broj stavovnika bili najveći od svih zemalja koje su učestvovake u Prvom svetskom ratu, broju ranjenih i siročadi. U ime Instituta, obratio se general u penziji Ože Poše, koji je ukazao na značaj ove zajedničke komemoracije.

Nakon uvodnih izlaganja, prikazani su reprezentativni odlomci iz filma "Dugo putovanje u rat" Milana Škundrića, koji posebno oslikavaju stanje na Balkanu I u Evropi nekoliko godina uoči izbijanja Prvog svetskog rata, a zatim je pisac Aleksandar Gatalica govorio o svom romanu "Veliki rat" , kao i o drugim autorima u Srbiji koji su pisali o Velikom ratu.

Na kraju večeri, priređen je koktel na kome su služena srpska hrana I pica, koji je pripremio deo zaposlenih u Ambasadi.



Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svjetskom ratu, ambasador Republike Srbije u Kraljevini Belgiji, Marina Jovićević, vojni ataše Ivan Zarić i konzul Vesna Lalić položili su vence na spomenik poginulim srpskim vojnicima na teritoriji Belgije i na Saveznički spomenik koji je posvećen svim oslobodilačkim snagama u Prvom svetskom ratu, koji se nalaze na vojnom groblju Robermon u Liježu.
Komemoraciji, koja je održana 9. novembra 2018. godine, prisustvovali su predsednica Senata,  gradonačelnik i predstavnici grada Liježa, guverner i predstavnici provincije Lijež, federalne vlade, vojnih struktura, udruženja veterana, kao i ambasadori i predstavnici ambasada Francuske, Nemačke, Poljske, Italije, SAD, Ruske Federacije, Poljske.



Otvaranje izložbe "Ivo Andrić - između pisca i diplomate", Antverpen, 7. novembar 2018.

U Univerzitetskoj biblioteci Univerziteta u Antverpenu, 7. novembra 2018. godine, u saradnji Ambasade Republike Srbije u Briselu, počasnog konzula Republike Srbije u Antrevepenu Aleksandra Davidovića, Univerziteta u Antverpenu i regionalne kancelarije Autonomne oblasti Friuli Venezia Giulia, otvorena je izložba "Ivo Andrić-između pisca i diplomate".
Izložbu, koja se sastoji od 20 panela koja prate život i radni vek Ive Andića kao diplomate, priredio je Muzej grada Beograda, uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Autor izložbe je gospođa Tatjana Korijanac, direktor Muzeja grada Beograda i kustosa Muzeja Ive Andrića.

Izložbu u Antverpenu otvorila je ambasador Marina Jovićević, koja je prisustnima predstavila diplomatsku karijeru Ive Andrića a govorili su i rektor Univerziteta u Antverpenu Herman Van Hutem i profesor Slobodanka Moravčević sa Univerziteta u Gentu, koja je predstavila književni opus Ive Andrića.
Otvaranju izložbe prisustvovali su profesori i studenti Univerziteta u Antverpenu i Univerziteta u Gentu kao i pripadnici srpske dijaspore iz Antverpena. Nakon otvaranja izložbe prisutni su se poslužili srpskim vinima i rakijom, kao i domaćim zakuskom, u organizaciji Ambasade Republike Srbije.



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu

Због државног празника Републике Србије,
Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити
12. новембра 2018. године.
За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.
***
En raison de conge officiel de la Republique de Serbie,
l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée
le 12 novembre 2018.
En cas d`urgence, appeler le +3226498349.
***
Due to the state holiday of the Republic of Serbia,
The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work
November 12, 2018.
Emergency number for the Emergency is +3226498349.

 



23.10.2018 - BILATERALNE KONSULTACIJE SA VELIKIM VOJVODSTVOM LUKSEMBURG

U Luksemburgu su 23. oktobra 2018. godine održane bilateralne političke konsultacije između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Luksemburga. Konsultacije su održane na nivou političkih direktora. Delegaciju Srbije predvodio je politički direktor, ambasador Zoran Vujić, a delegaciju Luksemburga politički direktor, ambasador Olivije Mas. Tokom konsultacija razmotrene su brojne teme, kao što su: multilateralna pitanja, bezbednosna i globalna pitanja, regionalna pitanja, uključujući i regionalnu saradnju, proces evropske integracije Republike Srbije, odnosi Srbije i Luksemburga na bilateralnom planu, uključujući i ekonomsku i saradnju u oblasti digitalizacije, kao i druga pitanja od zajedničkog interesa.



18.10.2018 - BILATERALNE KONSULTACIJE SA KRALJEVINOM BELGIJOM

U Briselu su 18. oktobra 2018. godine održane bilateralne političke konsultacije između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Belgije. Konsultacije su održane na nivou političkih direktora. Delegaciju Srbije predvodio je politički direktor, ambasador Zoran Vujić, a delegaciju Belgije politički direktor i generalni direktor za multilateralna pitanja, ambasador Aksel Kenes. Tokom konsultacija razmotrene su brojne teme, kao što su: multilateralna pitanja, prioritete obe zemlje u okviru SBUN, s obzirom da je Belgija u periodu 2019-20 izabrana za nestalnu članicu, bezbednosna i globalna pitanja, proces evropske integracije Republike Srbije, odnosi Srbije i Belgije na bilateralnom planu, uključujući i ekonomsku saradnju, mogućnost saradnje u trećim zemljama, regionalna saradnja, kao i druga pitanja od zajedničkog interesa.



Ukinute vize za državljane Antigve i Barbude, Grenade, Komonvelt Dominike i Trinidada i Tobaga

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 25. oktobra 2018. godine, donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Antigve i Barbude, Grenade, Komonvelt Dominike i Trinidada i Tobaga, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do devedeset (90) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 15. Zakona o strancima.

Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije" br. 81/2018 od 26. oktobra 2018. godine, a stupila je na snagu danom objavljivanja za državljane Antigve i Barbude, Grenade i Komonvelt Dominike. Za državljane Trinidada i Tobaga Odluka je stupila na snagu 03. novembra 2018. godine.

Državljani navedenih država, nosioci svih pasoša, koji žele da uđu i borave na teritoriji R. Srbije u periodu koji je duži od 90 dana, ili da se školuju, žive, zaposle se, bave se medijskom delatnošću ili nekim drugim aktivnostima, dužni su da podnesu zahtev za vizu pre ulaska na teritoriju R. Srbije.

 



Нерадни дани у Амбасади Р. Србије у Бриселу/Neradni dani u Ambasadi R. Srbije u Briselu

Због државних празника Краљевине Белгије,
Амбасада Републике Србије у Бриселу неће радити
01. и  02. новембра 2018. године.
За хитне случајеве дежурни број Амбасаде је +3226498349.
***
En raison des conges officiels de l`Ètat du Royaume de Belgique,
l'Аmbassade de la République de Serbie à Bruxelles sera fermée
les 1 et 2 novembre 2018.
En cas d`urgence, appeler le +3226498349.
***
Due to the state holidays of the Kingdom of Belgium,
The Embassy of the Republic of Serbia in Brussels will not work
November 1 and 2, 2018.
In case of emergency, call +3226498349.



Ivo Andric a writer and/or a diplomat, Antwerp, 7.11.2018, 17:00



23.10.2018 - Obaveštenje o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u IR Iran za državljane Republike Srbije, nosioce običnih pasoša

Obaveštavamo da je Vlada IR Iran donela Odluku o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u IR Iran za državljane Republike Srbije, nosioce običnih pasoša.

Odluka stupa na snagu 25.10.2018. godine i od tog datuma, državljanima R. Srbije, nosiocima običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji IR Iran, viza je potrebna.



10.10.2018 - Obaveštenje o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane IR Iran, nosioce običnih pasoša

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u R. Srbiju za državljane Islamske Republike Iran, nosioce običnih pasoša.

Odluka je objavljena u "Službenom glasniku RS" broj 75/48 od 09.10.2018.i stupa na snagu 17.10.2018. godine. Od tog datuma,državljanima IR Iran, nosiocima običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji R.Srbije, viza je potrebna.



14.08.2018. Obaveštenje o neradnom danu

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE U BRISELU NEĆE RADITI 15. AVGUSTA 2018. GODINE ZBOG PRAZNIKA

* * * * *



02/07/2018 Sastanak ambasadora Marine Jovićević sa predstavnicima nemačke govorne zajednice u Kraljevini Belgiji

Ambasador Marina Jovićević sastala se 02. jula o.g. sa predstavnicima nemačke govorne zajednice, Oliverom Pašom, predsednikom Vlade i Aleksandrom Mizenom, predsednikom Parlamenta ove zajednice.

Nemačka zajednica predstavlja treći, ravnopravni entitet u K. Belgiji i ima svoja kulturnu i političku ulogu. Broji oko 77.000 stanovnika.

U razgovoru ambasadora M. Jovićević i predstavnika nemačke zajednice najviše se govorilo o obrazovanju i saradnji, uticaju migrantske krize i njenim posledicama na Srbiju i na nemačku zajednicu u Belgiji, putu Srbije ka EU, ekonomskoj situaciji, a prikazan je i kratak film o razvoju ovog regiona u Belgiji.

Ambasador Marina Jovićević se upisala u knjigu utisaka, a domaćini su joj poklonili buket cveća u bojma zastave Republike Srbije.

Foto galerija >>>

* * *



Dana 10. juna o.g. Ambasador Marina Jovićević je prisustvovala komemoracija žrtvama Drugog svetskog rata

Dana 10. juna o.g. Ambasador Marina Jovićević je prisustvovala komemoracija žrtvama Drugog svetskog rata, koju su organizovali predstavnici flamanskog grada Menen i Komiteta za sećanje na političke zarobljenike i ostale žrtve stradale u ratu. Ceremoniju je pratilo donošenje baklje iz tadašnjeg nemačkog logora u Flosenburgu i polaganje venaca na spomenik žrtvama Drugog svetskog rata u Belgiji. U pomenutom logoru u Flosenburgu je bilo 296 zarobljenika srpske nacionalnosti od kojih je 39 umrlo u logoru. Iz bivše SFRJ, od strane organizatora obavešteni smo da je u logoru bilo i 1773 pripadnika slovenačke nacionalnosti – stradalo 371, 639 hrvatske – stradalo 236, 16 bosanske – stradalo 4 i 5 pripadnika crnogorske nacionalnosti – stradalo 2.

Pored najviših predstavnika grada Menen, komemoraciji su prisustvovali i brojni predstavnici ambasada u Kraljevini Belgiji    ( SAD, UK, Ukrajine i dr.)

* * *



Predaja akreditivnih pisama Velikom Vojvodi Luksemburga Anriju

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Belgiji, Marina Jovićević 30. maja 2018. godine predala je akreditivna pisma Velikom vojvodi Luksemburga Anriju. To je bila prilika da se razmene mišljenja o bilateralnim odnosima i evropskoj integraciji Republike Srbije.

copyright notice: ©2018 Grand-Ducal Court / All rights reserved

* * *

 



4/06/2018 FIFA događaj na ulicama briselskog predgrađa Vilvorda povodom svetskog prvenstva u fudbalu u Rusiji – pobeda razreda koji je predstavljao Srbiju

 

U susret predstojećem 21. svetskom prvenstvu u fudbalu u Ruskoj Federaciji (14. juna-15. jula 2018.), na ulicama briselskog predgrađa Vilvorda, 4. juna, održan je događaj „Svetski kup na ulici“. Deca iz 32 razreda (700 dece) predstavila su zemlje učesnice svetskog kupa u fudbalu.

Razred koji je predstavljao R. Srbiju osvojio je prvo mesto po originalnosti kostima, nastupa, poznavanja zemlje koju predstavlja, predstojećeg sportskog događaja i motivisanosti. Deca su izradila krila belih orlova, koja su nosila preko crvenih dresova i našminkala se tako da liče na „orliće“. Izveli su više koreografskih tačaka, mahali srpskim zastavama i skandirali „Srbija“.

Ambasada je, na molbu člana flamanskog parlamenta, zamenika gradonačelnika za obrazovanje, finansije i prevenciju Jo De Roa, obezbedila brošure o prirodnim i kulturnim bogatstvima, sportskim aktivnostima, kulinarskim specijalitetima (dobijene od Turističke organizacije Srbije), kao i zastave Republike Srbije.

Na samom događaju služene su pite, kao tradicionalno srpsko jelo i podeljeni slatkiši proizvođača iz Srbije. Ispred Ambasade R. Srbije na događaju je učestvovala ministar savetnik Irena Banovčanin, koja se nakon druženja i zajedničkog nastupa, zahvalila organizatorima i deci koja su tako uspešno predstavljala Srbiju i pokazala veliki entuzijazam za fudbal, igru koja spaja sve narode sveta.

Galerija slika >>>

* * *



1/06/2018 Odluka o ukidanju viza za državljane Republike Burundi, nosioce svih pasoša

U subotu, 02. juna 2018. godine, stupila je na snagu Odluka o ukidanju viza za državljane Republike Burundi, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana u periodu od godinu dana od datuma ulaska u R. Srbiju.

Državljani ove države, nosioci svih pasoša, koji žele da uđu i borave na teritoriji R. Srbije u periodu dužem od 30 dana, ili da se školuju, žive, zaposle se, bave se medijskom delatnošću ili nekim drugim aktivnostima, dužni su da podnesu zahtev za vizu pre ulaska na teritoriju R. Srbije. Ukoliko žele da uđu u R. Srbiju, a već su boravili 30 dana bez vize, od dana ulaska u R. Srbiju u periodu od godinu dana, u skladu sa Odlukom Vlade, za sledeći ulazak u R. Srbiju treba da podnesu zahtev za vizu.

Odluka je doneta na sednici Vlade R. Srbije, održanoj 24. maja 2018. godine.

* * *



1/06/2018 Odluka o ukidanju viza za državljane Republike Azerbejdžan, nosioce običnih pasoša

U subotu, 02. juna 2018. godine, stupila je na snagu Odluka o ukidanju viza za državljane Republike Azerbejdžan, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 90 dana u periodu od 180 dana od datuma ulaska u R. Srbiju. Odluka je doneta na sednici Vlade R. Srbije, održanoj 24. maja 2018. godine.

* * *



ОBAVEŠTENJE O NERADNOM DANU

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE U BRISELU, NEĆE RADITI 21. MAJA 2018. GODINE ZBOG PRAZNIKA.

* * *



Zvanična poseta premijera Kraljevine Belgije Šarla Mišela Republici Srbiji

Premijer Kraljevine Belgije Šarl Mišel boravio je u zvaničnoj poseti Republici Srbiji 23. i 24. aprila 2018. godine. To je prva poseta belgijskog premijera Republici Srbiji nakon osam godina. Tokom posete Beogradu, premijer Belgije sastao se sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, sa kojima je razgovarao o evrointegraciji Republike Srbije, dijalogu Beograda i Prištine, regionalnoj saradnji, kao i bilateralnoj saradnji Srbije i Belgije. Poseta je protekla u prijateljskoj i otvorenoj atmosferi.

* * *



10/05/2018 OGLAS ZA TEKUĆE ODRŽAVANJE ZGRADE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BRISELU

Otvoren je postupak za radove na tekućem održavanju zgrade Ambasade Republike Srbije u Briselu:

- poziv za podnošenje ponuda

- tehnička specifikacija

Rok za podnošenje ponuda je 18.05.2018. u 13.00 časova.

______________

* * *



9/05/2018 Polaganje cveća na groblju u Briselu povodom obeležavanja Dana pobede

 

Povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, 9. maja 2018. godine, otpravnik poslova a. i. Ambasade Republike Srbije Irena Banovčanin i vojni ataše R. Srbije u Kraljevini Belgiji Boban Ranđelović prisustvovali su komemoraciji na briselskom groblju u Everu, gde su položili cveće na spomenike stradalim vojnicima bivšeg SSSR i na belgijski spomenik pripadnicima pokreta otpora.

Foto galerija >>>



09/05/2018 ОBAVEŠTENJE O NERADNOM DANU

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE U BRISELU, NEĆE RADITI 10. MAJA 2018. GODINE ZBOG PRAZNIKA.

* * *



OBAVEŠTENJE O NERADNIM DANAIMA ZA VREME USKRŠNJIH PRAZNIKA

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE NEĆE RADITI ZA VREME USKRŠNJIH PRAZNIKA I TO

 2., 6. I 9. APRILA 2018. GODINE

*

L’AMBASSADE DE LA EPUBLIQUE DE SERBIE SERA FERMEE LES

LUNDI 2, VENDREDI 6 et LUNDI 9 AVRIL 2018

*

DE AMBASSDE VAN DE REPUBLIEK SERVIE ZAL OP

MAANDAG 2, VRIJDAG 6 en MAANDAG 9 APRIL 2018 GESLOTEN ZIJN

 

* * * * *



12/03/2018 KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA KOJI DOPRINOSE OČUVANJU I JAČANJU VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU

Objavljeni konkurs koji je u toku raspisuje se jednom godišnje, a ove godine će trajati do 30. marta. Informacije, uslovi i način realizacije Konkursa mogu se naći na sledećim linkovima, i to:

Za dijasporu:

http://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-finansiranje-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-dijaspore/

i Za Srbe u regionu:

http://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-finansiranje-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-regiona/

* * * * *



16/03/2018 Odluka Vlade Kolumbije o ukidanju viza za državljane Republike Srbije

Vlada Republike Kolumbije donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Srbije, nosioce svih pasoša, za ulazak i boravak na teritoriji Republike Kolumbije, do 90 dana, uz mogućnost produžetka dodatnih 90 dana, u periodu od 180 dana u jednoj kalendarskoj godini.

Odluka je stupila na snagu 14. februara 2018. godine.

*  *  *



16/03/2018 Odluka Vlade Sent Vinsenta i Grenadina o ukidanju viza za državljane Republike Srbije

Vlada Sent Vinsenta i Grenadina donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Srbije, nosioce svih pasoša, za ulazak i boravak na teritoriji St. Vinsenta i Grenadina, do 30 dana, u periodu od godinu dana.

Odluka je stupila na snagu 21. februara 2018. godine.

*  *  *



16/03/2018 Odluka o ukidanju viza za državljane četiri države regiona Kariba i dve države regiona Latinske Amerike

U četvrtak, 15. februara 2018. godine, stupila je na snagu Odluka o ukidanju viza za državljane Komonvelta Bahami, Barbadosa, Jamajke, Svetog Vinsenta i Grenadina, Republike Paragvaj i Republike Kolumbija, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana u periodu od godinu dana od datuma ulaska u R. Srbiju.

Odluka je doneta na sednici Vlade R. Srbije, održanoj 06. februara 2018. godine.

*  *  *



16/03/2018 Odluka o ukidanju viza za državljane Gruzije, nosioce običnih pasoša

U petak, 09. marta 2018. godine, stupa na snagu Odluka o ukidanju viza za državljane Gruzije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana u periodu od godinu dana od datuma ulaska u R. Srbiju.

Odluka je doneta na sednici Vlade R. Srbije, održanoj 08. marta 2018. godine.

*  *  *



6/03/2018 SUSRET AMBASADORA MARINE JOVIĆEVIĆ SA MINISTROM-PREDSEDNIKOM VALONIJE VILIJEM BORSUOM

Ambasador Marina Jovićević se, u okviru upoznavanja sa predstavnicima različitih nivoa vlasti u Belgiji, sastala 6. marta, u Namiru, sa Vilijem Borsuom, ministrom-predsednikom Vlade Regiona Valonija. Tom prilikom bilo je reči o bilateralnoj saradnji, u nadležnosti regiona su ekonomska, kulturna i naučno-prosvetna saradnja. G. Borsu je izrazio zadovoljstvo što u Srbiji, među pedesetak belgijskih firmi, posluju i firme iz Valonije Kermez u Jelen Dolu i multinacionalna kompanija Šreder i izrazio spremnost da pomogne u daljem produbljivanju ekonomske saradnje.

Foto galerija >>>

* * *



01/03/2018 Ambasador Marina Jovićević razgovarala je sa ministrom-predsednikom regiona glavnog grada Brisela, g. Rudijem Vervortom

Ambasador Marina Jovićević razgovarala je sa ministrom-predsednikom regiona glavnog grada Brisela, g. Rudijem Vervortom. Posebna pažnja posvećena je mogućnostima saradnje na planu turizma, sporta, obrazovanja, kao i kulture. Ambasador Jovićević upoznala je sa turističkim potencijalima Srbije i dosadašnjim aktivnostima koje su održane između opština gradova Brisela i Beograda. Izražen je interes da se na zgradi u Briselu, u kojoj je živeo srpski nobelovac Ivo Andrić 1929. godine postavi spomen ploča.

* * * * *



28/02/2018 U Univerzitetskoj biblioteci u Gentu, ambasador Marina Jovićević otvorila je izložbu „Ivo Andrić-između pisca i diplomate“

U Univerzitetskoj biblioteci u Gentu, ambasador Marina Jovićević otvorila je izložbu „Ivo Andrić-između pisca i diplomate“, koju je priredio Muzej grada Beograda, uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Izložba je postavljena u saradnji sa regionalnom kancelarijom Autonomne pokrajine Friuli Venezia Giulia u Briselu i sa asocijacijom Circle of Brussels of Associtione Guiliani nei Mondo.

Pomoć u realizaciji izložbe pružio je Odsek za slavistiku Fakulteta za umetnost i filozofiju Univerziteta u Gentu, a u okviru kog deluje Grupa za srpski jezik i lektor Slobodanka Moravčević. Izložba je postavljena u Univerzitetskoj biblioteci u Gentu, u delu u kome je zastupljena evropska književnost, kojoj pripada i Ivo Andrić. Osim 20 panoa, koji prate život i radni vek Ive Andrića kao diplomate, u biblioteci su bile izložene i knjige našeg nobelovca koje biblioteka ima u svom fondu.

Pored većeg broja studenata koji uče na Grupi za srpski jezik, otvaranju izložbe je prisustvovao i dekan Fakulteta umetnosti i filozofije u Gentu, Mark Bone, kao i predstavnici Rektorata, Internacionalnog odeljenja i Odseka za slavistiku.

Nakon otvaranja izložbe, organizovan je manji koktel, na kome su se prisutni se poslužili srpskim vinima i rakijom, kao i pitama, u organizaciji Ambasade Republike Srbije.

* * * * *



22/02/2018 Povodom Sretenja – dana državnosti Republike Srbije, 22.02.2018. godine, u Ambasadi Republike Srbije u Briselu, priređen je prijem

Povodom Sretenja – dana državnosti Republike Srbije, 22.02.2018. godine, u Ambasadi Republike Srbije u Briselu, priređen je prijem za pripadnike dijaspore, uz nacionalne specijalitete pripremljene od strane zaposlenih sva tri DKP i članova njihovih porodica. Tom prilikom, prisutni su imali priliku da degustiraju i domaću rakiju i vina iz Srbije.

Prijem za članove dijaspore uveličala je pevačica Mirjana Kostić, izvođenjem himne Republike Srbije, Bože pravde.

Prisutne je, u ime sva tri DKP Republike Srbije, pozdravila ambasador Marina Jovićević i, u toplom obraćanju, ukazala na značaj njihovog rada i boravka u Belgiji, koji često ima suštinsku važnost za jačanje odnosa dve zemlje. Zamolila ih je da daju predloge i inicijative za dalji razvoj odnosa dijaspore i Ambasade, kao i predloge za integraciju članova dijaspore u zemlju prijema.

Foto galerija >>>

* * * * *



20/2/2018 Obeležavanje Dana državnosti Republike Srbije u Briselu

Povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, 20.02.2018. godine, u Gradskoj kući Brisela, na Grand placu, u samom centru Brisela, organizvan je prijem za predstavnike diplomatskog kora, belgijskih i evropskih institucija, predstavnike NATO, poslovnog sektora, akademije, medija, kome je prisustvovalo preko 300 gostiju.

Organizovanje svečanog prijema, posle četiri godine pauze, pomogli su NIS-Gazpromnjeft, generalni sponzor i kompanija Filip Moris. Prijemu su doprinele i gradske vlasti Brisela, koje su ustupile korišćenje dve svečane sale Gradske kuće pod povoljnim uslovima. Goste su pozdravili ambasador Republike Srbije u Briselu, Marina Jovićević, koja je, u prigodnom govoru, objasnila značaj Sretenja, kao datuma kada je započeto oslobođenje Srba i uspostavljanje osnova moderne srpske države i usvajanja prvog Ustava Srbije. Prisutne su pozdravili i ambasador Misije Republike Srbije pri EU, Ana Hrustanović i ambasador Misije Republike Srbije pri NATO, Miomir Udovički.

Prijem su svojim nastupom uveličali članovi KUD „Moravac“ iz Diseldorfa, koji su gostima izveli splet narodnih igara iz Srbije.

Prijem je protekao u veoma srdačnoj i toploj atmosferi, a gostima su, osim internacionalnog menija, služeni i nacionalni specijaliteti, kao i širok asortiman srpskih rakija i vina.

* * * * *



20/02/2018 Ambasador Marina Jovićević razgovarala je sa predsednikom Parlamenta Valonije, g. Filipom Kurardom

Ambasador Marina Jovićević razgovarala je sa predsednikom Parlamenta Valonije, g. Filipom Kurardom o mogućnostima poboljšanja bilateralne saradnje, posebno na parlamentarnom planu. Izražen je interes da tokom narednih poseta poslanika iz Skupštine Srbije bude realizovan i sastanak sa predstavnicima Parlamenta Valonije. Posebno su razmotrene mogućnosti na jačanju saradnje u oblasti ekonomije, kao i na kulturnom planu. Deo razgovora posvećen je i procesu pristupnih pregovora Srbije o članstvu u EU, kao i regionalnoj saradnji.

Galerija slika >>>

* * * * *



20/02/2018 Odavanje počasti Kralju Albertu I i preminulim članovima belgijske kraljevske porodice u Liježu

U organizaciji grada Liježa i udruženja „Kralj Albert Prvi“, u Liježu je održana komemoracija u sećanje na kralja Alberta I i ostale preminule članove belgijske kraljevske porodice. Ceremoniji polaganja venaca na Esplanadi kralja Alberta I u Liježu, ispred Ambasade Republike Srbije u Kraljevini Belgiji prisustvovala je Ana Kosovac, konzul. Polaganju venaca prisustvovali su i predstavnici ambasada SAD, Nemačke, Francuske, Italije, Velike Britanije i Rumunije.

Nakon polaganja venaca, svečano su intonirane himne Kraljevine Belgije i Evropske unije, a deca iz lokalnog obdaništa i škole otpevala su pesmu posvećenu kralju Albertu I.

* * * * *



15/2/2018 Oblačenje statue Maneken Pis u Srpsku narodnu nošnju

U četvrtak, 15.02.2018. godine, u 12 časova, povodom Dana državnosti Republike Srbije, Sretenja, Ambasada Republike Srbije, u saradnji sa gradom Briselom i Redom prijatelja Manekena Pisa, organizovala je tradicionalno oblačenje statue Maneken Pis u srpsku narodnu nošnju. Prvo oblačenje ove statue održano je 2012. godine, a svečana predaja srpske nošnje Muzeju Manekena Pisa održana je 2011. godine.

* * * * *



14/02/2018 KONKURS ZA SUFINANSIRANjE PROJEKATA U OBLASTI PREVOĐENjA REPREZENTATIVNIH DELA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI U 2018. GODINI

Konkurs koji je u toku prvenstveno je namenjen stranim izdavačima zainteresovanim za srpsku književnost i kulturu.

Rok za podnošenje prijava je 16. mart 2018. godine.

Tekst konkursa, obrasci za prijavljivanje i ostala dokumentacija mogu se naći na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije:

http://www.kultura.gov.rs/cyr/konkursi/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-u-oblasti-prevodjenja-reprezentativnih-dela-srpske-knjizevnosti-u-inostranstvu--u-2018--godini-



02/02/2018 Ambasador Marina Jovićević razgovarala je sa državnim sekretarom za azil i migracije g. Teo Frankenom

Ambasador Marina Jovićević razgovarala je sa državnim sekretarom za azil i migracije g. Teo Frankenom o dosadašnjoj saradnji dve zemlje u ovoj oblasti. Ocenjeno je da je broj migranata iz Srbije značajno smanjen, ra razliku od nekih drugih zemalja. Pozitivno je ocenjena uloga Srbije u okviru migrantske krize s kojom se EU poslednjih godina suočava. Tokom razgovora, pažnja je posvećena i procesu evropskih integracija Srbije, kao i izazovima na političkom planu u regionalnom kontekstu.

* * * * *



30/01/2018 Ambasador Marina Jovićević razgovarala je sa g. Gvidom Volfom, ministrom pokrajine Baden Virtemberg za evropske poslove i pravdu

Ambasador Marina Jovićević razgovarala je sa g. Gvidom Volfom, ministrom pokrajine Baden Virtemberg za evropske poslove i pravdu. Razgovoru su prisustvovali predstavnici Misije Republike Srbije pri EU i regionalnog predstavništva AP Vojvodine u Briselu. Tokom razgovora, razmotren je napredak u dosadašnjoj saradnji između Baden Virtemberga i Srbije, kao i sprovođenje aktivnosti u okviru Evropske strategije za dunavski region. Posebna pažnja posvećena je pregovorima Srbije o pristupanju EU, izazovima s kojima se Srbija suočava na političkom planu, kao i uslovima koje je neophodno ispuniti pre prijema. Izražena je namera da se dodatno intenziviraju ekonomski i politički kontakti.

* * * * *



18/01/2018 Poseta ambasadora R. Srbije gradonačelniku Brisela

Ambasador Marina Jovićević, u okviru upoznavanja sa nadležnim organima K. Belgije, sastala se sa gradonačelnikom Brisela, Filipom Klosom.

Na sastanku, u Gradskoj kući na Grand plasu, razgovarano je o podršci Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana na putu EU integracija, regionalnoj i evropskoj stabilnosti, kao i zajedničkoj evropskoj istoriji. Razgovarno je i o mogućnostima saradnje na kulturnom planu (filmski festivali, izložbe, promocije knjiga, pozorišne predstave).

* * * * *



17/01/2018 POZIV ZA PODNOŠENJE PONUDA ZA LIZING AUTOMOBILA SREDNJE KLASE

Otvoren je postupak za podnošenje ponuda za lizing automobila srednje klase za potrebe Ambasade R. Srbije u Briselu.

- Poziv za podnošenje ponude

Rok za dostavljanje ponuda je 29.01.2018. u 13.00 časova.

* * * * *

 



15/01/2018 Poseta ambasadora R. Srbije predsedniku Vlade Flandrije

Ambasador Marina Jovićević, u okviru upoznavanja sa nadležnim organima K. Belgije, sastala se sa predsednikom Vlade Flandrije, Gertom Buržuaom. Na sastanku je razgovarano o daljoj saradnji, posebno ekonomskoj, jer u Srbiji posluje veći broj kompanija iz Flandrije i postoji interesovanje za povećanje trgovinske razmene. Najavljeno je da će 19-23. marta u organizaciji Flanders Investment & Trade biti realizovana poseta Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Razgovarano je i o podršci Srbiji na putu EU integracija, izazovima na tom putu i regionalnoj i evropskoj stabilnosti. Ambasador M. Jovićević prenela je poziv predsedniku Vlade Flandrije, G. Buržua da poseti Srbiju.

* * * * *



29/12/2017 Pobeda ženske reprezentacije na međunarodnom košarkaškom turniru u Kortrijku

U belgijskom gradu Kortrijku, od 27. do 29. decembra 2017. godine, održan je međunarodni košarkaški turnir na kome su učestvovale ženska i muška selekcija Košarkaškog saveza Beograda. Šef delegacije i vođa puta bio je Nenad Pujaz, član predsedništva Košarkaškog saveza Beograda.

Ženska selekcija uzrasta do 17 godina osvojila je prvo mesto, a muška uzrasta do 19 godina deveto (od 20).

Finalnoj utakmici sa belgijskim timom DB Waregem prisustvovala je ministar savetnik Irena Banovčanin, koja je uručila zlatne medalje i pehar pobednicama turnira.

U poluvremenu finalne utakmice organizatori su uručili maskotu turnira bratu Dejana Dimitrijevića, bivšeg predsednika Košarkaškog saveza Beograda, preminulog u julu 2017. godine, sa kojim su imali dugogodišnju uspešnu saradnju.

* * *



21/12/2017 OBAVEŠTENJE O NERADNIM DANIMA

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE NEĆE RADITI ZA VREME PRAZNIKA I TO:

25. И 26. DECEMBRA 2017. GODINE

И

1.И 2. JANUARA 2018. GODINE

*

L’AMBASSADE DE LA EPUBLIQUE DE SERBIE SERA FERMEE LES

25. ET 26. DECEMBRE 2017

ET

1. ET 2. JANVIER 2018.

*

DE AMBASSDE VAN DE REPUBLIEK SERVIE ZAL OP

25 EN 26 DECEMBER 2017

EN

1 AN 2 JANUARI 2018.

GESLOTEN ZIJN

* * *



12/12/2017 Ambasador Marina Jovićević razgovarala je sa potpredsednikom Vlade Belgije i Ministrom unutrašnjih poslova i bezbednosti Jan Jambonom

Ambasador Marina Jovićević razgovarala je sa potpredsednikom Vlade Belgije i Ministrom unutrašnjih poslova i bezbednosti Jan Jambonom. Razgovoru je prisustvovala i oficir za vezu MUP Srbije Zorana Lazarov. Tokom razgovora, razmotrena je dosadašnja saradnja dva resora, pre svega u borbi protiv terorizma, koja se odvija na osnovu Sporazuma koji je potpisan tokom posete ministra Janbona Srbiji u januaru 2017. godine. Ocenjeno je da postoji dodatni potencijal za jačanje saradnje, koja će se sprovoditi na bazi Akcionog plana čija je izrada u toku. Razmotrena je i situacija oko migrantskih kretanja, a razgovarano je i o putu Srbije u EU.

 * * * * *



29/11/2017 Ambasador Marina Jovićević posetila je kompaniju iz Metes Dilsem-Stokema

Ambasador Marina Jovićević posetila je kompaniju iz Metes Dilsem-Stokema i tom prilikom razgovarala sa sa CEO Metesa, Eduardom Rutenom i sa Ketrin Dresen, direktorom za međunarodnu trgovinu i inovacije VOKA Limburg. Glavna tema razgovora bila je podizanje svesti belgijskih poslovnih krugova u vezi sa ekonomskim potencijalima i predstavljanje investicionih mogućnosti Srbije. Razgovarano je i o razvojnom putu kompanije Metech u Srbiji, koji traje više od 10 godina, osnivanju i radu Slobodne zone Smederevo, interesu drugih belgijskih kompanija za poslovanje u Srbiji i mogućnostima za unapređenje poslovanja i bolju vidljivost Srbije u ovdašnjim poslovnim krugovima.

* * * * *



21/11/2017 Poseta ambasadora Republike Srbije Marine Jovićević ministru odbrane Kraljevine Belgije Stevenu Vandeputu

 

Ambasador Republike Srbije Marina Jovićević sastala se 21. novembra 2017. sa ministrom odbrane Kraljevine Belgije Stevenom Vandeputom.

Tokom sastanka razgovarano je o bilateralnoj saradnji dveju zemalja, podršci Kraljevine Belgije evrointegraciji Republike Srbijе, a poseban akcenat stavljen je na saradnju u oblasti odbrane i mogućnosti njenog daljeg unapređenja.

 * * *



15/12/2017 Odluka o ukidanju viza za državljane Republike Gvineje Bisao, nosioce svih pasoša

U utorak, 19. decembra 2017. godine, stupa na snagu Odluka o ukidanju viza za državljane Republike Gvineje Bisao, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da uđu, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana u periodu od godinu dana od datuma ulaska u R. Srbiju.

Odluka je doneta na sednici Vlade R. Srbije, održanoj 08. decembra 2017. godine.

* * *



12/12/2017 Poseta Briselu Grupe prijateljstva sa Kraljevinom Belgijom Narodne skupštine Republike Srbije

 

Na poziv Interparlamentarne unije u Parlamentu K. Belgije, delegacija NSRS, u sastavu Marko Parezanović, predsednik Grupe prijateljstva sa Belgijom i Snežana Paunović, narodni poslanik, posetila je Belgiju, od 03-05. decembra ove godine.

Sastali su se sa predstavnicima Parlamenta K. Belgije i Flamanskog parlamenta, a posetili su i Privrednu komoru Belgije i Besix, najveću građevinsku kompaniju u Beneluksu.

Razgovaralo se o saradnji Srbije i Belgije i načinima za proširenje saradnje, kao i o putu Srbije ka EU, kao i načinima za prevazilaženje prepreka na tom putu. U privrednom delu posete, naglasak je bio na mogućnosima za veća ulaganja belgijskih preduzeća u privredu Republike Srbije.

* * *



22/11/2017 Fudbalska utakmica između ekipa DKP R. Srbije u Briselu i Parlamenta K. Belgije

 

Dokaz neraskidive veze između diplomatije i sporta predstavlja i prijateljska fudbalska utakmica koja je odigrana između ekipe predstavnika Ambasade i misija R. Srbije pri EU i NATO i ekipe Parlamenta K. Belgije. Utakmica je odigrana 21.10.2017, u okoliki Brisela. Posmatrajući utakmicu iz sportskog ugla, nizale su se ozbiljne šanse u oba poluvremena, na zadovoljstvo obe ekipe. Brza i oštra igra rezultirala je ovacijama gledalaca. Ne samo iz sportskog ugla, primećen je fer plej, koji bi trebalo da se češće viđa i u profesionalnom fudbalu.

* * *



10/11/2017 Poseta ambasadora R. Srbije predsednici Senata Parlamenta K. Belgije

 

Ambasador Marina Jovićević, u okviru upoznavanja sa nadležnim organima K. Belgije, sastala se sa predsednicom Senata Parlamenta K. Belgije, Kristin Defrenj.

Na sastanku je razgovarano o daljoj saradnji, podršci Srbiji na putu EU integracija, dijalogu Beograda i Prištine, regionalnoj i evropskoj stabilnosti. Posebno je razmatrana i tema o sve većoj društvenoj i javnoj angažovanosti žena u Belgiji i Srbiji.

* * *



14/11/2017 Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu 2017.

 

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ambasador R. Srbije u Kraljevini Belgiji, Marina Jovićević i konzul Ana Kosovac posetile su groblje Robermon u Liježu, 11. novembra, i položile vence na spomenik srpskim vojnicima poginulim na teritoriji Belgije i na Saveznički spomenik koji je posvećen svim oslobodilačkim snagama u Prvom svetskom ratu. .

 

Osim predstavnika Ambasade R. Srbije, ceremoniji su prisustvovali i predstavnici Francuske, Italije, SAD, Rusije, Poljske, Belgije i SR Nemačke Nakon polaganja venaca, svečano su podignute zastave Evropske unije i Kraljevine Belgije, uz intoniranje himni.

* * *



14/11/2017 Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu 2017.

 

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ambasador R. Srbije u Kraljevini Belgiji, Marina Jovićević i konzul Ana Kosovac posetile su groblje Robermon u Liježu, 11. novembra, i položile vence na spomenik srpskim vojnicima poginulim na teritoriji Belgije i na Saveznički spomenik koji je posvećen svim oslobodilačkim snagama u Prvom svetskom ratu. .

 

Osim predstavnika Ambasade R. Srbije, ceremoniji su prisustvovali i predstavnici Francuske, Italije, SAD, Rusije, Poljske, Belgije i SR Nemačke Nakon polaganja venaca, svečano su podignute zastave Evropske unije i Kraljevine Belgije, uz intoniranje himni.

* * *



09/11/2017 Poseta ambasadora R. Srbije predsedniku Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Parlamenta K. Belgije

Ambasador Marina Jovićević sastala se sa predsednikom Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma Parlamenta K. Belgije, Dirkom Van Der Malenom.

Razgovarano je o podršci Belgije EU integraciji Republike Srbije, regionalnoj i evropskoj stabilnosti, jačanju bilateralnih odnosa dve zemlje, kao i o realizaciji posete članova Grupe prijateljstva sa Belgijom iz Narodne skupštine Republike Srbije.

* * *



06/11/2017 Poseta ambasadora R. Srbije predsedniku Predstavničkog saveta Parlamenta K. Belgije

Danas je, u Parlamentu K. Belgije u Briselu održan prvi sastanak ambasadora Marine Jovićević i predsednika Predstavničkog saveta Parlamenta K. Belgije, Sigfrida Brakea.

Na sastanku je razgovarano o daljoj saradnji, podršci Srbiji na putu EU integracija, dijalogu Beograda i Prištine, regionalnoj i evropskoj stabilnosti, kao i o budućoj parlamentarnoj saradnji i realizaciji posete članova Grupe prijateljstva sa Belgijom iz Narodne skupštine Republike Srbije.

* * *



26/10/2017 Poseta predsednika Interpalmentarne unije Parlamenta K. Belgije Ambasadi R. Srbije u Briselu

 

Danas je u Ambasadi Republike Srbije u Briselu održan sastanak ambasadora Marine Jovićević i predsednika Interparlamentarne unije K. Belgije, Odeljenja za bilateralnu saradnju sa R. Srbijom, Crnom Gorom i BiH, Davida Gertsa i Serža de Ruka, sekretara ovog odeljenja.

Na sastanku je razgovarano o daljoj saradnji i realizaciji posete članova Grupe prijateljstva sa Belgijom iz Narodne skupštine Republike Srbije.

* * *



18/10/2017 Vikend srpskog kraft piva u Briselu

 

U petak i subotu, 13. i 14. oktobra 2017. godine, održan je prvi vikend srpskog kraft piva u Briselu. Osam srpskih kraft pivara (Kabinet, Dogma, Kaš, Razbirbriga i dr) predstavilo je oko 15 različitih vrsta piva. Pored piva, služen je i srpski roštilj i meze, a slušala se domaća muzika.

Reč je o pilot projektu koji je zainteresovao veliki broj pripadnika dijaspore, predstavnika diplomatskog kora i Belgijanaca.

* * *



10/10/2017 FESTIVAL CINEAST U LUKSEMBURGU

 

U okviru ovogodišnjeg Festivala filma Centralne i Istočne Evrope CINEAST u Luksemburgu, prikazan je srpski film „Rekvijem za gospođu J.“ u režiji Bojana Vuletića.

Nakon projekcije filma, održane u petak, 06.10, usledila je debata sa specijalnim gostom festivala, glumcem Borisom Isakovićem. Diskutovalo o depresiji, kao glavnoj temi filma, o tranziciji i krizi svih vrednosti. Zaključeno je da depresija ne pogađa samo ljude u Srbiji, već se radi o globalnom fenomenu koji je rasprostranjen u Evropi i širom sveta.

Posle filma i debate, održan je koktel i druženje, u organizaciji Srpskog kulturnog centra u Luksemburgu i Ambasade R. Srbije u Briselu.

* * *



4/10/2017 Predaja akreditivnih pisama ambasadora Marine Jovićević njegovom veličanstvu Kralju Filipu

4. oktobra 2017. godine dr Marina Jovićević predala je akreditivna pisma za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Republike Srbije u Kraljevini Belgiji.

* * *



12/09/2017 Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Tajland o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša-stupanje na snagu

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Tajland o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je potpisan u Beogradu, 4. decembra 2015. godine, stupio na snagu 08. septembra 2017. godine.

Na osnovu ovog sporazuma, državljani obe države, nosioci diplomatskih i službenih pasoša, mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji druge države, u periodu do 90 dana od datuma ulaska.

* * * * * 



12/09/2017 Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša-stupanje na snagu

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je potpisan u Džakarti, 27. aprila 2016. godine, stupio na snagu 02. septembra 2017. godine.

Na osnovu ovog sporazuma, državljani obe države, nosioci diplomatskih i službenih pasoša, mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji druge države, u periodu do 30 dana od datuma ulaska.

* * * * *



8/9/2017 Obeležavanje 73. godišnjice oslobođenja Liježa

U organizaciji Skupstine grada Liježa, Odbora patriotskih grupa provincije Lijež, policije grada Liježa i vojne komande provincije Lijež, 8. septembra 2017. godine, obeležena je 73. godišnjica oslobođenja Liježa.

Na grobove žrtava II svetskog rata, na Citadeli u Liježu, venac je, ispred Ambasade Republike Srbije u Belgiji, položila ministar savetnik Irena Banovčanin, otpravnik poslova a.i. prema državi prijema, jer ambasador Marina Jovićević još nije predala akreditivna pisma kralju.

Polaganju venaca prisustvovali su predstavnici gradskih i pokrajinskih vlasti, policijskih i vojnih institucija, patriotskih grupa, a iz diplomatskog kora predstavnici Ambasada SAD, RF, Poljske, Francuske, Španije, Luksemburga i Nemačke.

Nakon govora predstavnika vlasti i o.p.a.i. Ambasade SAD, deca iz lokalne škole su pročitala pisma streljanih.

Usledila je smotra policije, vatrogasaca, civilne zaštite i crvenog krsta ispred gradske Skupštine i svečana akademija.  

* * * * *



30/08/2017 Odluka o ukidanju viza za državljane IR Iran, nosioce običnih pasoša

U subotu, 02. septembra 2017. godine, stupa na snagu Odluka o ukidanju viza za državljane Islamske Republike Iran, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana u periodu od godinu dana od datuma ulaska u R. Srbiju.

Odluka je doneta na sednici Vlade R. Srbije, održanoj 22. avgusta 2017. godine.

* * * * *



30/08/2017 Odluka o ukidanju viza za državljane Republike Indije, nosioce običnih pasoša

U subotu, 02. septembra 2017. godine, stupa na snagu Odluka o ukidanju viza za državljane Republike Indije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana u periodu od godinu dana od datuma ulaska u R. Srbiju.

Odluka je doneta na sednici Vlade R. Srbije, održanoj 22. avgusta 2017. godine.

* * * * *



30/08/2017 Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgiske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša-stupanje na snagu

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgiske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je potpisan u Beogradu, 2. decembra 2015. godine, stupa na snagu 13. jula 2017. godine.

Na osnovu ovog sporazuma, državljani obe države, nosioci diplomatskih i službenih pasoša, mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji druge države, u periodu do 90 dana od datuma ulaska.

* * * * *



08/08/2017 Obeležavanje 05. avgusta – Dana sećanja na prognane i stradale Srbe u „Oluji“

 

Ambasada Republike Srbije u Briselu obeležila je 05. avgusta 2017. godine, prigodnim komemorativnim skupom, Dan sećanja na prognane i stradale Srbe u „Oluji“.

Uz prisustvo predstavnika dijaspore, u svečanoj sali zgrade DKP U Briselu, skup, koji je otvorila konzul Ana Kosovac, počeo je minutom ćutanja za sve stradale i prognane Srbe i intoniranjem himne Republike Srbije, „Bože pravde“.

Prisutnima se obratila otpravnik poslova Ambasade, Irena Banovčanin, koja je podsetila na tragične događaje od pre 22 godine, kada je oko 250.000 pripadnika srpskog naroda trajno proterano sa svojih vekovnih ognjišta u Republici Hrvatskoj.

Usledilo je potresno svedočenje Mirka Šarca, koji trenutno živi u Belgiji, a sa sedam godina je u koloni stigao u Republiku Srbiju. Odlazak u nepoznato, neizvesnost, nada da će se odmah vratiti, briga za sudbine bližnjih i dečija nesvesnost trenutka u kome se nalazi posebno su obeležili njegovo izlaganje.

Na kraju ovog dela komemoracije, prikazani su inserti iz filma „Život posle Oluje“, autora Snežane Stojković Pavlović i Aleksandra Vukmirovića iz 2005. godine, koji prati sudbine povratnika

. Komemorativni skup bio je propraćen power point prezentacijom sa najupečatljivijim fotografijama i porukama o stradanju srpskog naroda tokom „Oluje“, koju je pripremila Ambasada Republike Srbije.

Za sve prisutne priređen je, na kraju skupa, koktel.

* * * * *



12/07/2017 Učešće predstavnika Srbije na finalnom takmičenju „Kompanijskog programa“ u organizaciji JA Europe

U konkurenciji 300 hiljada učenika i studenata, koji širom Evrope svake godine učestvuju u „Kompanijskom programu“ namenjenom učeničkom obrazovanju upravljanja mikro kompanijom, u organizaciji JA Europe, srpska kompanija LegoBuzz iz Kragujevca je izabrana da učestvuje u finalnom takmičenju 12.jula 2017.godine u Briselu.

Jovana Mališić, Nemanja Milovanović, Jana Marković i Milica Tomić, učenici uzrasta 15-17 godina, iz Kragujevca predstavili su koncept svoje kompanije, koja je osmislila košnice sa senzorima koji daju vlasnicima informacije o temperaturi i vlažnosti u košnici, vizuelni uvid u dešavanja u košnici, radi detektovanja eventualnih bolesti i dr. Svaki od učesnika je predstavio medjunarodnom žiriju svoju kompaniju, njen poslovni koncept, očekivani profit, način osvajanja tržišta, upravljanje rizicima, kao i ostale komponente, koje su bitne za uspešnost mikro inovativne kompanije. Koliki je značaj Belgija opredelila ovom dogadjaju, pored toga što je ove godine njen domaćin, je što je štandove obišao i Kralj Filip.

Na finalnoj večeri, učenica Jovana Mališić je dobila nagradu za mlade lidere, u konkurenciji od 200 takmičara.

Ambasador V.Arsić je obišla štand mladih takmičara.

* * * * *



10/07/2017 Predavanje o institucionalnom uređenju Kraljevine Belgije u Asocijaciji Valonija-Brisel Internacional

U okviru dvonedeljnog kursa francuskog jezika za zaposlene u državnoj upravi, koji se održava u Monsu od 3. do 15. jula 2017. godine, 10. jula 2017. organizovano je predavanje o institucionalnom uređenju Kraljevine Belgije u Asocijaciji Valonija-Brisel Internacional. Učesnike kursa je pozdravila i uvodno predavanje održala gospođa Paskalin Van Bol, direktorka Odeljenja za međunarodne stipendije, predavače i lektore, a ekspoze o institucionalnom uređenju Kraljevine Belgije i međunarodnim odnosima Valonije i Brisela Mihael Lamhasni, zamenik generalnog direktora. To je bila prilika i za susret i razgovor sa diplomatskim predstavnicima u Briselu.

Ove godine polaznik kursa iz Srbije je dr Slavoljub Carić, načelnik Odeljenja za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova. Ispred Ambasade predavanju je prisustvovala ministar savetnik Irena Banovčanin.

* * * * *



03/07/2017 Otvaranje izložbe “Srbija sreće Belgiju“u Leke-Diksmuideu

 

U petak, 30. juna 2017. godine, u belgijskom gradiću Lekeu, u galeriji Sabine Van Paemel otvorena je izložba srpskih autora u čijim je delima sadržinska i likovna struktura „sa izrazito humanim poreklom“. Protagonisti izložbe su slikari Đerđi Ačaji, Vasilije Dolovački, Damnjan Đakov, Slavko Krunić, Zoran Krulj, Aleksandar Luković Lukijan, Danica Masniković, Milan Miletić, Predrag Milošević, Bojan Otašević, Snežana Perović, Jovanka Stanojević, Dejan Ulardžić, Aleksandar Cvetković, kao i vajari iz studija DADA, Nadežda Đukanović, Pantelić, Dušan Rajčić i Milica Živadinović.

Postavka izložbe će trajati do septembra 2017. godine.

 

Izložbu je otvorila ambasador R. Srbije Vesna Arsić, koja se osvrnula na dugogodišnje veze Srbije i Belgije, kao i na značaj umetničke saradnje.

Otvaranju je prisustvovalo preko 150 zvanica, uz prisustvo šest umetnika čija će dela posetioci moći da vide tokom trajanja izložbe. Značajan doprinos organizovawu ove izložbe dala je i galerija „Art“ iz Kragujevca i slikar Slavko Krunić.

* * * * *



02/06/2017 INFORMACIJA O 8. KONFERENCIJI SRPSKE MEDICINSKE DIJASPORE

Informacija o 8. Konferenciji srpske medicinske dijaspore.

* * * * * 



29/05/2017 Obaveštenje o pozivu za izbore u Nacionalni savet stranaca, Luksemburg

Obaveštavamo da se izbori za predstavnike u Nacionalnom savetu stranaca Velikog Vojvodstva Luksemburg održavaju u subotu, 8. jula 2017. godine, sa početkom od 09.30 časova u prostorijama Ministarstva za porodicu, integraciju i Veliki Region, u ulici Emile Reuter 12-14, L-2420, u Luksemburgu.

U prilogu   možete preuzeti materijal za predstojeće izbore (poziv za podnošenje kandidatura pojedincima i udruženjima, kao i odgovarajuće izjave).

Rok za podnošenje prijava u Office luxembourgeois de l’accueil et de l’intégration (ОLAI), 7 – 9, avenue Victor Hugo, L-1750, Luxembourg, tél : 247-85728, fax : 247-85720 je 30. juni 2017. godine.

* * * * *



23/05/2017 Uručenje Evropske nagrade za književnost srpskom piscu Darku Tuševljakoviću

 

U prepunoj sali Koncert Nobl u Briselu, 23.maja o.g. održana je deveta po redu ceremonija uručenja Evropske nagrade za književnost. Evropski komesar za obrazovanje,omladine, sporta i kulture Tibor Navračić i potpredsednik evropskog Parlamenta Dimitrios Papadimulis uručili su nagradu srpskom piscu Darku Tuševljakoviću, autoru romana „Jaz“. Od kada je ustanovljena ova prestižna nagrada 2009.godine,ovo je treći srpski pisac koji je dobija (prethodno su to bili Jelena Lengold i Uglješa Šajtinac).

Mladi dobinici iz Albanije, Bugarske, Češke, Grčke, Islanda, Latvije, Malte, Crne Gore, Holandije, Turske, Velike Britanije i Srbije, prepoznati su kao izuzetni, novi evropski literalni talenti.

Ambasador V.Arsić je prisustvovala uručenju nagrade.

* * * * *



17/05/2017 Odluka o ukidanju viza za državljane Republike Peru, nosioce običnih pasoša

U subotu, 20. maja 2017. godine, stupa na snagu Odluka o ukidanju viza za državljane Republike Peru, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 90 dana u periodu od šest meseci od datuma ulaska u R. Srbiju.

Odluka je doneta na sednici Vlade R. Srbije, održanoj 11. maja 2017. godine.

* * * * *



9/05/2017 Polaganje cveća na groblju u Briselu povodom obeležavanja Dana pobede

Povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, 9 maja 2017.godine, ambasador R.Srbije V.Arsić prisustvovala je komemoraciji na briselskom groblju u Evereu, gde je položila cveće na spomenike stradalim vojnicima bivšeg SSSR i na belgijski spomenik pripadnicima pokreta otpora.

Događaju je prisusutvovao i vojni ataše R. Srbije u K. Belgiji, B. Ranđelović.

* * * * *



08/05/2017 Polaganje cveća na spomenik pripadnicima Pokreta otpora u Liježu

Povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, u organizaciji regiona i grada Lijež i vojne oblasti tog regiona, 08. maja 2017. godine, organizovana je komemoracija stradalim pripadnicima pokreta otpora K.Belgije. Pored najviših belgijskih zvaničnika i predstavnika diplomatskog kora, u ime Ambasade RS u Belgiji, konzul Ana Kosovac je položila cveće.

* * * * *



30/04/2017 Učešće orkestra Muzičke škole „Isidor Bajić“ iz Novog Sada na muzičkom festivalu u Nerpeltu

 

Orkestar Muzičke škole „Isidor Bajić“ iz Novog Sada učestvovao je, 30.aprila 2017.godine, na međunarodnom takmičenju orkestara, u gradu Nerpeltu u Belgiji. Članovi orkestra uzrasta od 15-18 godina uspeli su da izvandrednim izvođenjem osvoje specijalno prvo mesto.

Na ovom festivalu učestvovao je i Simfonijski orkestar iz Beograda.

* * * * *



20/04/2017 Goran Bregović, gost Balkan Trafik festivala 2017

 

U prepunoj sali Bozara u Briselu, u okviru Balkan trafik festivala 2017, održan je koncert Gorana Bregovića, pod nazivom Tri pisma iz Sarajeva.Ova oda mirnoj koegzistenciji kultura i religija na ovom području, izvedena je uz pratnju briselske Filharmonije i Orkestra za venčanja i sahrane G.Bregovića.

Ovogodišnji koncert je tradicionalno podržan od kompanije NIS, Ambasade RS u Belgiji, Miisje RS pri EU i PKS.

* * * * *



13/04/2017 Obaveštenje o neradnim danima

Ambasada R. Srbije u Briselu neće raditi 14. i 17. aprila 2017. godine usled Vaskršnjih praznika.

* * * * *



06/04/2017 Izbori za predsednika Republike 2017. godine

 

U nedelju, 02. aprila 2017. godine, u Ambasadi Republike Srbije u Briselu, održani su izbori za predsednika Republike Srbije.

Od upisanih 265 građana Srbije u Birački spisak, koji su stalno ili privremeno nastanjeni u Belgiji i Luksemburgu, glasalo je 237 državljana, što predstavlja 89,43% od ukupnog broja upisanih građana.

  

  

* * * * *



31/03/2017 - OTVARANJE BIRAČKOG MESTA U AMBASADI R. SRBIJE U BRISELU ZA PREDSEDNIČKE IZBORE 2017. GODINE

Biračko mesto u Ambasadi R. Srbije u Briselu biće otvoreno 2. aprila od 07:00 do 20:00 časova.

* * * * *



23/03/2017 MEĐUNARODNI JAVNI KONKURS ZA IZRADU IDEJNOG REŠENJA ZA SPOMEN-OBELEŽJE Z. ĐINĐIĆU NA STUDENTSKOM TRGU U BEOGRADU

Obaveštavamo vas da je Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za kulturu, objavio Javni međunarodni otvoreni dvostepeni konkurs za izradu idejnog rešenja za spomen- obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu.

Smisao umetničkog i programskog rešenja je dostojno obeležavanje sećanja na Zorana Đinđića, na njegov život, delo i društvene i istorijske promene koje je pokrenuo u Srbiji, kao i na tragičnu smrt na ulazu u zgradu Vlade Republike Srbije 12. marta 2003. godine.

Zoran Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestranačka saziva Narodne skupštine Republike Srbije i Veću republika Skupštine SRJ.

Za gradonačelnika Beograda izabran je 21. februara 1997, ispred koalicije "Zajedno" koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji. U junu 2000. godine Đinđić je preuzeo funkciju koordinatora u Savezu za promene, a potom postao i šef Centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ. Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine.

Dr Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Republike Srbije, zato što je pokušao da Srbiju oslobodi prošlosti i odvede je u budućnost. Đinđić je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku.

 

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA

Sekretarijat za kulturu

Beograd, Trg republike 3

raspisuje

JAVNI MEĐUNARODNI OTVORENI DVOSTEPENI KONKURS ZA IZRADU IDEJNOG REŠENjA ZA SPOMEN-OBELEŽJE ZORANU ĐINĐIĆU NA STUDENTSKOM TRGU U BEOGRADU

 

Raspisivač konkursa:

Grad Beograd - Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za kulturu.

Zadatak konkursa:

Cilj konkursa je dobijanje najkvalitetnijeg idejno-programskog rešenja za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu.

Smisao umetničkog i programskog rešenja je dostojno obeležavanje sećanja na Zorana Đinđića, na njegov život, delo i društvene i istorijske promene koje je pokrenuo u Srbiji, kao i na tragičnu smrt na ulazu u zgradu Vlade Republike Srbije 12. marta 2003. godine.

Prostor u kome treba osmisliti spomen-obeležje čini deo rekonstruisanog Studentskog trga koji postaje pešačka zona, a prema projektu arhitekte Borisa Podreke.

Očekuje se da to bude u jeziku savremene vizuelne umetnosti.

Tip konkursa:

Po vrsti, konkurs je javni.

Prema učesnicima, konkurs je otvoreni

. Po obliku, konkurs je dvostepeni.

Prema načinu i predaji rada, konkurs je anonimni.

Jezik konkursa je za domaće učesnike srpski, a za inostrane učesnike engleski.

Podloge:

Konkursni materijal učesnici konkursa mogu preuzeti bez nadoknade na veb-portalu Grada Beograda (http://www.beograd.rs) i Društva arhitekata Beograda (http://www.dab.rs) od 30. marta 2017. godine

Rokovi:

Krajnji rok za predaju radova u prvom stepenu konkursa je 15. jun 2017. godine do 15 časova, bez obzira na način predaje rada (neposredno ili poštom).

Rok završetka rada žirija i objavljivanje rezultata prvog stepena konkursa je 30. jun 2017. godine. Krajnji rok za predaju radova u drugom stepenu konkursa je 28. septembar 2017. godine do 15 časova, bez obzira na način predaje rada (neposredno ili poštom).

Rok završetka rada žirija i objavljivanje rezultata drugog stepena konkursa je 16. oktobar 2017. godine.

Nagradni fond:

Ukoliko do utvrđenog roka pristigne najmanje 10 radova koji odgovaraju propozicijama konkursa za drugi stepen, biće odabrano 6 (šest) radova.

Nagrade u ukupnom iznosu neto nagradnog fonda od 19.000 evra biće dodeljene prema sledećoj raspodeli:

- prva nagrada 8.000 evra

- druga nagrada 5.000 evra,

- treća nagrada 3.000 evra,

i tri jednako vredna otkupa od po 1.000 evra.

Isplate nagrada otkupa za radove čiji autori imaju prebivalište nateritoriji Republike Srbije isplaćuju se u dinarskoj protivvrednosti.

Prvonagrađeni rad biće odabran za realizaciju.

Žiri konkursa:

- profesor Boris Podreka, arhitekta,

- akademik Dušan Otašević, slikar,

- akademik Vladimir Veličković, slikar,

- profesor Čedomir Vasić, slikar i

 - Milutin Folić, arhitekta, glavni urbanista grada Beograda

* * * * *



22/03/2017 IZBORI ZA PREDSEDNIKA R. SRBIJE, GLASANJE U INOSTRANSTVU - OBAVEŠTENJE BIRAČA

Sve informacije u vezi glasanja na izborima za predsednika Republike 2. aprila o.g. nalaze sa na sajtu Republičke izborne komisije:  http://www.rik.parlament.gov.rs

* * * * *



13/03/2017 FESTIVAL MIGRACIJA, KULTURA I DRŽAVLjANSTAVA U LUKSEMBURGU

U Luksemburgu je, od 3-5. marta, održan 34. Festival migracija, kultura i državljanstava. Na festivalu je, prvi put, učestvovao i Srpski kulturni centar Luksemburga.

Kulturni centar je predstavio tradicionalnu srpsku hranu, kao i rakiju „šljivovicu“. Na štandu, koji je bio ukrašen srpskom zastavom i balonima u boji zastave, nalazile su se i vunene čarape i kape, kao i promotivni materijal TOS, a posebno je bio interesantan plakat kojim su pretstavljeni znameniti Srbi. Oko štanda su stajale devojke obučene u srpske narodne nošnje.

Svečanom otvaranju prisustvovali su veliki vojvoda i vojvotkinja Luksemburga, kao i predsednik Vlade Luksemburga, koji je obišao i štand Srpskog kulturnog centra.

Ispred Ambasade R. Srbije, svečanom otvaranju prisustvovala je Ana Kosovac, konzul u Ambasadi. Na festivalu su predstavljene mnogobrojne nacije iseljene u Luksemburg iz Afrike, Latinske Amerike, Evrope.

* * * * *



03/03/2017 - PREDSEDNIČKI IZBORI U REPUBLICI SRBIJI - PRIJAVE ZA GLASANJE U INOSTRANSTVU

O B A V E Š T E Nj E ZA UPIS U BIRAČKI SPISAK PODATKA O TOME DA ĆE BIRAČ GLASATI U INOSTRANSTVU

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (11. marta 2017. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za predsednika Republike glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – www.mduls.gov.rs, ili unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana na internet stranici: http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal

Prijava za glasanje se može podneti e-mailom na adresu: embassy.brussels@mfa.rs ili lično u Ambasadi na adresi: Boulevard du Regent 53, 1000 Bruxelles, tokom radnog vremena od 08.30 h do 16.30 h.

Uz prijavu se podnosi i kopija važećeg pasoša, lične karte ili vozačke dozvole sa upisanim Jedinstvenim matičnim brojem građana (JMBG).

Zahtev za upis podatka za galsanje u inostranstvu možete preizeti OVDE

Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak možete preuzeti OVDE

Napomena: U slučaju drugog kruga izbora, svi birači koji su se prijavili za glasanje u inostranstvu ostaju na isom biračkom spisku za glasanje u inostranstvu i za drugi krug. Nema mogućnosti da se nakon prvog kruga menja mesto glasanja.

* * * * *



02/03/2017 Nacionalna nedelja zemalja Balkana na Evropskom koledžu (College of Europe) u Brižu

Na Evropskom koledžu (College of Europe) u Brižu je održana nacionalna nedelja zemalja Balkana (od 27.02-3.03.2017). Postavši neizostavni deo života studenata, ova tradicija je, izmedju ostalog, u četvrtak, 2. marta 2017. okupila veliki broj mladih iz svih zemalja Evrope koji su imali priliku da na trenutak okuse srpsku gastronomiju, uz doprinos Ambasade Republike Srbije u Kraljevini Belgiji i Misije Republike Srbije pri EU.

Ovogodišnja studentkinja i predstavnica Srbije na Evropskom Koledžu je Hana Hudak, stipendistkinja Joseph Bech generacije.



23-24/02/2017/ Mešovita komisija za međunarodni drumski saobraćaj između Republike Srbije i Kraljevine Belgije

U Briselu je 23. i 24. februara 2017. godine održan sastanak Mešovite komisije za međunarodni drumski saobraćaj između Republike Srbije i Kraljevine Belgije, na kome je, uz predstavnike Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, kao i predstavnike udruženja prevoznika u međunarodnom drumskom saobraćaju Srbije sa predstavnicima Ministarstva saobraćaja i transporta Kraljevine Belgije, učestvovao i ministar savetnik u Ambasadi Irena Banovčanin.

Konstatujući da je u proteklom periodu došlo do značajnog porasta trgovinske razmene između Republike Srbije i Kraljevine Belgije, kao i na prisustvo preko pedeset belgijskih kompanija koje posluju u Srbiji, ocenjeno je da je potrebno ukloniti sva administrativna ograničenja koja onemogućavaju nesmetano odvijanje prevoza između dve zemlje i povećati broj postojećih dozvola srpskim prevoznicima.

Nakon sastanka Mešovite komisije delegacija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, na čelu sa Damirom Ledenčanom, načelnikom Odeljenja za međunarodni transport u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, obišla je Ambasadu i imala sastanak sa ambasadorom Vesnom Arsić.



28/02/2017 ZAKON O REGULISANjU JAVNOG DUGA R. SRBIJE PO OSNOVU NEISPLAĆENE DEVIZNE ŠTEDNjE GRAĐANA POLOŽENE KOD BANAKA ČIJE JE SEDIŠTE NA TERITORIJI R. SRBIJE I NjIHOVIM FILIJALAMA NA TERIRORIJAMA BIVŠIH REPUBLIKA SFRJ