| |     ћирилица | english  
Naslovna

Posetite Srbiju
SIEPA

 

   
 
Kontakt

Radno vreme
Ponedeljak - petak: 8:30 – 16:30 časova
Konzularno odeljenje (rad sa strankama): 09:00 - 13:00 časova

Praznici

Adresa
BOULEVARD DU REGENT 53
1000 BRISEL
BELGIJA

Tel. +322 / 647-2652, 647-5781, 649-6545 Lokacija/Mapa
Konzularni telefon: +322 / 649-8349 Konzularna nadležnost
Fax: +322 / 647-29-41 Počasni konzuli
E-mail: srb.emb.belgium@mfa.rs  
Veb sajt: http://www.brussels.mfa.gov.rs  
 

 


 
Uslovi za ulazak u Republiku Srbiju

U skladu sa Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 (“Službeni glasnik RS“ 151 od 15.12.2020. godine, 2/2021 od 13. januara 2021.), radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju R. Srbije, donete su sledeće mere vezane za ulazak na teritoriju Republike Srbije, koje važe od 12 januara 2021. godine pa dok to nalaže epidemiološka situacija:

1. Za strane državljane, bez obzira iz koje države dolaze (Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, S. Makedonije i Crne Gore) – ulazak u R. Srbiju je dozvoljen ISKLjUČIVO UZ POSEDOVANjE NEGATIVNOG RT-PCR testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne starijeg od 48 časova, izdatog od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze ili iz koje ulaze u R. Srbiju. Putnici moraju da se testiraju pre putovanja, jer ukoliko ne poseduju negativan test neće im biti dozvoljen ulazak u R. Srbiju.

Stranci koji u R. Srbiju putuju iz Belgije ili Luksemburga moraju da poseduju negativan RT-PCR test.

Obaveza posedovanja negativnog RT-PCR testa NE ODNOSI SE na sledeće kategorije putnika:

- decu mlađu od 12 godina, ako roditelj ili lice u pratnji poseduje negativan test

- tranzit kroz R. Srbiju ne duži od 12 časova

- strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u R. Srbiji

2. Za državljane R. Srbije i strane državljane sa odobrenim privremenim boravkom ili stalnim nastanjenjem, bez obzira iz koje države dolaze (osim Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, S. Makedonije i Crne Gore) ukoliko prilikom ulaska ne poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze ili iz koje ulaze u R. Srbiju, odrediće se MERA KARANTINA u kućnim uslovima, u trajanju od deset dana.

Ova lica imaju obavezu da se jave COVID ambulanti ili zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice, putem elektronske prijave na www.e-zdravlje.gov.rs .

Mera karantina prestaje da važi ukoliko državljanin R. Srbije ili strani državljanin sa odobrenim privremenim boravkom ili stalnim nastanjenjem dobije negativan RT-PCR testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije u R. Srbiji.

3. Uputstvom o dopuni Uputstva o načinu primene ograničenja ulaska u Republiku Srbiju licima koja dolaze iz država zahvaćenih epidemijom zarazne bolesti COVID-19 od 20. januara 2021. godine, propisani su uslovi za ulazak domaćih i stranih državljana u Republiku Srbiju zbog poslovnih razloga, a uz prethodno obaveštavanje Privredne komore Srbije (inocovid19@pks.rs) . Toj kategoriji putnika dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da u roku od 24 sata od časa prelaska državne granice dostave Privrednoj komori Srbije negativan RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije. Privredna komora Srbije će najavu prelaska državne granice lica iz gorenavedene kategorije putnika bez odlaganja dostaviti Ministarstvu unutrašnjih poslova-Upravi granične policije, najkasnije 24 sata pre očekivanog prelaska državne granice. Ukoliko lice ne dostavi negativan RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice, ili ukoliko test bude pozitivan, Privredna komora Srbije o tome, bez odlaganja, obaveštava teritorijalno nadležan zavod za javno zdravlje.

Više informacija na https://pks.rs/vesti/serbia-has-opened-its-borders-for-businesspeople-from-the-world-3785


 


05.02.2021. - Instrukcije za vezi sa uplatom takse za izdavanje viza preko sistema "E-viza"

Instrukcije za uplatu takse za izdavanje viza preko sistema "E-viza" su sledeće:

Ime i adresa banke:

ING, Avenue Marnix 24, 1000 Bruxelles

Broj tekućeg računa Ambasade:

IBAN:BE08 3101 2551 0713         

BIC:BBRUBEBB

Komunikacija u vezi uplate takse

Zahtev za E-vizu: Prezime, ime i broj pasoša

Uplate vršiti isključivo u Evrima


 


 
 
09.06.2021. - Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.


Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele lјudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državlјani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državlјanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državlјana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državlјane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelј) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivlјeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbilјno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelјi na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevolјnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkreplјen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelјi odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustuplјena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavlјivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državlјane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državlјane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalјe važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlјa koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimlјivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlјe regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublјe saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Blјesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimlјivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podelјena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaklјučim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima dalјeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlјa, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlјa sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijatelјima i drugim zemlјama nisu dobri, stabilni i bolјi. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marlјivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!


 


Ambasador Marina Jovićević razgovarala sa predsednikom Parlamenta Briselskog regiona Rašidom Madranom

Ambasador dr Marina Jovićević razgovarala je 7. juna sa predsednikom Parlamenta Briselskog regiona Rašidom Madranom. Posebna tema u razgovorima posvećena je borbi protiv Covid-19, u smislu balansiranog pristupa Vlade R. Srbije, usmerenog ka održavanju ekonomskih tokova sa jedne strane i očuvanju javnog zdravlјa. Sagovornik je upoznat sa postupkom vakcinacije u Republici Srbiji, gde je, do sada, dato preko 3,5 miliona doza vakcina protiv Covid-19, kako građanima R. Srbije i drugima iz našeg regiona. Ambasador je obavestila i o dobrim privrednim rezultatima Srbije postignutim u ekonomski izazovnom periodu svetske pandemije.

Razgovarano je i o procesu evropske integracije Srbije i izazovima na tom putu, kao i o dijalogu Beograda i Prištine. Istaknuta je naša spremnost da se dijalog, po pokrovitelјstvom EU, nastavi u što kraćem roku, kako bi se došlo do kompromisnog rešenja.

Obostrano je ukazano na značaj parlamentarne saradnje dve zemlјe, i dogovoreno da se, prilikom sledeće posete Briselu, organizuje sastanak narodnih poslanika Narodne skupštine R. Srbije, članova Grupe prijatelјstva sa K. Belgijom, sa predstavnicima Parlamenta Briselskog regiona.

 


Ženska košarkaška reprezentacija Srbije na Međunarodnom košarkaškom turniru u belgijskom gradu Kortrijku

Ambasador dr Marina Jovićević i konzul Vesna Lalić posetile su 27. maja 2021. godine žensku košarkašku reprezentaciju Srbije koja, u okviru priprema za Evropsko prvenstvo 2021. godine i Olimpijske igre u Tokiju, učestvuje na Međunarodnom košarkaškom turniru u Kortrijku, u Kraljevini Belgiji. Naše košarkašice će odmeriti snage sa reprezentacijama Belgije, Nigerije i Portorika. U srdačnom razgovoru sa selektorkom Marinom Malјević i stručnim štabom naše reprezentacije, ambasador Jovićević je poželela našem timu uspeh na predstojećem Evropskom prvenstvu i Olimpijskim igrama u Tokiju.


Ministarstvo spoljnih poslova
Dnevne vesti 
Saopštenja 
Foto galerija 


Narodna skupština

Predsednik Republike Srbije

Vlada Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova