| |     latinica | english  
Насловна

Посетите Србију
СИЕПА

 

   
 
Контакт

Радно време
Понедељак - петак: 8:30 – 16:30 часова
Конзуларно одељење (рад са странкама): 09:00 - 13:00 часова

Празници

Адреса
BOULEVARD DU REGENT 53
1000 БРИСЕЛ
БЕЛГИЈА

Тел. +322 / 647-2652, 647-5781, 649-6545 Локација/Мапа
Конзуларни телефон: +322 / 649-8349 Конзуларна надлежност
Факс: +322 / 647-29-41 Почасни конзули
E-mail: srb.emb.belgium@mfa.rs  
Веб сајт: http://www.brussels.mfa.gov.rs  
 

 


 
Услови за улазак у Републику Србију

У складу са Уредбом о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести COVID-19 (“Службени гласник РС“ 151 од 15.12.2020. године), ради заштите од уношења заразних болести на територију Р. Србије, донете су следеће мере везане за улазак на територију Републике Србије, које важе од 12. јануара 2021. године па док то налаже епидемиолошка ситуација:

1. За стране држављане, без обзира из које државе долазе (осим Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, С. Македоније и Црне Горе) – улазак у Р. Србију је дозвољен ИСКЉУЧИВО УЗ ПОСЕДОВАЊЕ НЕГАТИВНОГ RT-PCR теста на присуство вируса SARS-CoV-2, не старијег од 48 часова, издатог од стране референтне лабораторије државе из које долазе или из које улазе у Р. Србију. Путници морају да се тестирају пре путовања, јер уколико не поседују негативан тест неће им бити дозвољен улазак у Р. Србију.

Странци који у Р. Србију путују из Белгије или Луксембурга морају да поседују негативан RT-PCR тест.

Обавеза поседовања негативног RT-PCR теста НЕ ОДНОСИ СЕ на следеће категорије путника:

 - децу млађу од 12 година, ако родитељ или лице у пратњи поседује негативан тест

- транзит кроз Р. Србију не дужи од 12 часова

- стране држављане који имају одобрен привремени боравак или стално настањење у Р. Србији

2. За држављане Р. Србије и стране држављане са одобреним привременим боравком или сталним настањењем без обзира из које државе долазе (осим Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, С. Македоније и Црне Горе) уколико приликом уласка не поседују негативан RT-PCR тест на присуство вируса SARS-CoV-2, не старији од 48 часова, издат од стране референтне лабораторије државе из које долазе или из које улазе у Р. Србију, одредиће се МЕРА КАРАНТИНА у кућним условима, у трајању од десет дана.

Ова лица имају обавезу да се јаве COVID амбуланти или заводу за јавно здравље у року од 24 часа од часа преласка државне границе, путем електронске пријаве на www.e-zdravlje.gov.rs .

Мера карантина престаје да важи уколико држављанин Р. Србије или страни држављанин са одобреним привременим боравком или сталним настањењем добије негативан RT-PCR теста на присуство вируса SARS-CoV-2, издат од стране референтне лабораторије у Р. Србији.

3. Упутством о допуни Упутства о начину примене ограничења уласка у Републику Србију лицима која долазе из држава захваћених епидемијом заразне болести COVID-19 од 20. јануара 2021. године, прописани су услови за улазак домаћих и страних држављана у Републику Србију због пословних разлога, а уз претходно обавештавање Привредне коморе Србије (inocovid19@pks.rs) . Тој категорији путника дозвољен је улазак у Републику Србију под условом да у року од 24 сата од часа преласка државне границе доставе Привредној комори Србије негативан RT-PCR тест или антиген тест на присуство вируса SARS-CoV-2, издат од стране референтне лабораторије Републике Србије. Привредна комора Србије ће најаву преласка државне границе лица из горенаведене категорије путника без одлагања доставити Министарству унутрашњих послова-Управи граничне полиције, најкасније 24 сата пре очекиваног преласка државне границе. Уколико лице не достави негативан RT-PCR тест или антиген тест на присуство вируса SARS-CoV-2, у року од 24 часа од часа преласка државне границе, или уколико тест буде позитиван, Привредна комора Србије о томе, без одлагања, обавештава територијално надлежан завод за јавно здравље.

Више информација на https://pks.rs/vesti/serbia-has-opened-its-borders-for-businesspeople-from-the-world-3785


 


05.02.2021. - Инструкције у вези уплате таксе за издавање виза преко система "Е-виза"

Инструкције за уплату таксе за издавање виза преко система "Е-виза" су следеће:

Име и адреса банке:

ING, Avenue Marnix 24, 1000 Bruxelles

Број текућег рачуна Aмабасаде:

IBAN:BE08 3101 2551 0713         

BIC:BBRUBEBB

Комуникација у вези уплате таксе

Захтев за Е-визу: Презиме, име и број пасоша

Уплате вршити искључиво у Еврима

 


 


 
 
09.06.2021. - Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

 


Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима.

Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.

Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

Живела Србија!


 


Амбасадор Марина Јовићевић разговарала са председником Парламента Бриселског региона Рашидом Мадраном

Амбасадор др Марина Јовићевић разговарала је 7. јуна са председником Парламента Бриселског региона Рашидом Мадраном. Посебна тема у разговорима посвећена је борби против Covid-19, у смислу балансираног приступа Владе Р. Србије, усмереног ка одржавању економских токова са једне стране и очувању јавног здравља. Саговорник је упознат са поступком вакцинације у Републици Србији, где је, до сада, дато преко 3,5 милиона доза вакцина против Covid-19, како грађанима Р. Србије и другима из нашег региона. Амбасадор је обавестила и о добрим привредним резултатима Србије постигнутим у економски изазовном периоду светске пандемије.

Разговарано је и о процесу европске интеграције Србије и изазовима на том путу, као и о дијалогу Београда и Приштине. Истакнута је наша спремност да се дијалог, по покровитељством ЕУ, настави у што краћем року, како би се дошло до компромисног решења.

Обострано је указано на значај парламентарне сарадње две земље, и договорено да се, приликом следеће посете Бриселу, организује састанак народних посланика Народне скупштине Р. Србије, чланова Групе пријатељства са К. Белгијом, са представницима Парламента Бриселског региона.


Женска кошаркашка репрезентација Србије на Међународном кошаркашком турниру у белгијском граду Кортријку

Амбасадор др Марина Јовићевић и конзул Весна Лалић посетиле су 27. маја 2021. године женску кошаркашку репрезентацију Србије која, у оквиру припрема за Европско првенство 2021. године и Олимпијске игре у Токију, учествује на Mеђународном кошаркашком турниру у Кортријку, у Краљевини Белгији. Наше кошаркашице ће одмерити снаге са репрезентацијама Белгије, Нигерије и Порторика. У срдачном разговору са селекторком Марином Маљевић и стручним штабом наше репрезентације, амбасадор Јовићевић је пожелела нашем тиму успех на предстојећем Европском првенству и Олимпијским играма у Токију.


Министарство спољних послова
Дневне вести 
Саопштења 
Фото галерија 


Народна скупштина

Председник Републике Србије

Влада Србије

Министарство спољних послова