| |     latinica | english  
Насловна

Посетите Србију
СИЕПА

 

   
 
Контакт

Радно време
Понедељак - петак: 8:30 – 16:30 часова
Конзуларно одељење (рад са странкама): 09:00 - 13:00 часова

Празници

Адреса
BOULEVARD DU REGENT 53
1000 БРИСЕЛ
БЕЛГИЈА

Тел. +322 / 647-2652, 647-5781, 649-6545 Локација/Мапа
Конзуларни телефон: +322 / 649-8349 Конзуларна надлежност
Факс: +322 / 647-29-41 Почасни конзули
E-mail: srb.emb.belgium@mfa.rs  
Веб сајт: http://www.brussels.mfa.gov.rs  
 

 


 
Услови за улазак у Републику Србију

РЕЖИМ УЛАСКА ЗА ДРЖАВЉАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, ОСОБЉЕ СТРАНИХ ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНИХ ПРЕДСТАВНИШТАВА И КАНЦЕЛАРИЈА МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И СТРАНЕ ДРЖАВЉАНЕ СА РЕГУЛИСАНИМ БОРАВКОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Држављани Републике Србије, особље страних дипломатско-конзуларних представништава и канцеларија међународних организација (укључујући чланове њихових породица који су носиоци посебних личних карата, односно идентификационих докумената) и страни држављани који имају одобрен привремени боравак или стално настањење у Републици Србији, приликом уласка у Републику Србију, потребно је да приложе један од следећих докумената:
1. Негативан RT-PCR тест на присуство вируса SARS-CoV-2 или негативан Антиген FIA Rapid тест уколико лице долази из Сједињених Америчких држава, не старији од 48 часова од датума издавања резултата (ако постоји кашњење приликом уласка у Републику Србију, које се не може приписати кривици путника већ је последица спољног догађаја који се није могао предвидети, избећи или отклонити - кашњење/одлагање лета, поласка аутобуса, воза и сл, онда тест не може бити старији од 72 сата приликом уласка у Републику Србију);
2. Сертификат о потпуној вакцинацији коју издаје надлежна здравствена установа Републике Србије, односно надлежни орган стране државе у којој се лице вакцинисало;
3. Потврду о прележаној болести COVID-19 – сертификат или други јавни документ у коме се констатује да је носилац документа прележао болест изазвану вирусом SARS-CoV-2, односно да је код тог лица утврђено присуство вируса SARS-CoV-2, с тим да од првог тестирања не може проћи мање од 14 дана, нити више од шест месеци и који је издао завод за јавно здравље основан за територију Републике Србије, односно надлежни орган државе са којом Република Србија има закључен споразум или фактички реципроцитет о признавању таквих докумената.
Лицима која не поседују један од наведених докумената, приликом пасошке контроле, уручује се писано обавештење – здравствено упозорење о обавези придржавања мере карантина у кућним условима у трајању од 10 дана, од дана преласка државне границе и упозоравају се на обавезу пријављивања надлежној COVID амбуланти или територијално надлежном заводу за јавно здравље у року од 24 часа од часа преласка државне границе (путем електронске пријаве на електронску адресу: www.e-zdravlje.gov.rs).
Наведена ограничења се не односе на:
1. Држављане Републике Србије, особље страних дипломатско-конзуларних представништава и канцеларија међународних организација и стране држављане са регулисаним боравком у Републици Србији, који долазе из: Републике Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Бугарске, Републике Северне Македоније, Мађарске, Републике Хрватске и Црне Горе;
2. Лица из пограничног подручја који обављају пољопривредне радове и имају пољопривредно земљиште у пограничном подручју Републике Србије, односно пограничном подручју суседне државе, а који су дужни да приликом преласка државне границе, ради обављања пољопривредних радова на том земљишту, поседују доказ о власништву над пољопривредним земљиштем или изјаву власника пољопривредног земљишта да лице обавља пољопривредне радове на његовом земљишту;
3. Лица која су становници пограничног подручја и која су запослени на територији Републике Србије, односно суседне државе, којима је послодавац из Републике Србије, односно суседне државе, издао документ о радном ангажовању;
4. Посаду и кабинско особље ваздухоплова чије је крајње одредиште Република Србија;
5. Посаду транспортног средства приликом обављања међународног ваздушног, друмског, железничког и водног саобраћаја;
6.  Хуманитарне конвоје уговорене дипломатским путем;
7. Малолетна лицима до навршених 12 година живота;
8. Лица која су ван територије Републике Србије боравила мање од 48 часова, а поседују негативан RT-PCR тест на присуство вируса SARS-CoV-2 издат од стране референтне лабораторије у Републици Србији не старији од 48 часова пре првог изласка из Републике Србије.

РЕЖИМ УЛАСКА ЗА СТРАНЕ ДРЖАВЉАНЕ
Страним држављанима је дозвољен улазак у Републику Србију под условом да поседују један од следећих докумената:
1. Негативан RT-PCR тест на присуство вируса SARS-CoV-2 или негативан Антиген FIA Rapid тест уколико лице долази из Сједињених Америчких држава, не старији од 48 часова од датума издавања резултата (ако постоји кашњење приликом уласка у Републику Србију, које се не може приписати кривици путника већ је последица спољног догађаја који се није могао предвидети, избећи или отклонити - кашњење/одлагање лета, поласка аутобуса, воза и сл, онда тест не може бити старији од 72 сата приликом уласка у Републику Србију);
2. Сертификат о потпуној вакцинацији издат од Републике Србије, односно стране државе са којом Република Србија има закључен споразум о признавању вакцинације (ГРЧКА, МАЂАРСКА, РУМУНИЈА, СЛОВЕНИЈА*, ТУРСКА, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ, ЧЕШКА) или са којом постоји фактички реципроцитет у признавању сертификата о вакцинацији (ХРВАТСКА, СЛОВАЧКА, ЕГИПАТ,  МАРОКО,  КИПАР, ЛИБАН, МОЛДАВИЈА, САН МАРИНО, ТУНИС);
3. Потврду о прележаној болести COVID-19 – сертификат или други јавни документ у коме се констатује да је носилац документа прележао болест изазвану вирусом SARS-CoV-2, односно да је код тог лица утврђено присуство вируса SARS-CoV-2, с тим да од првог тестирања не може проћи мање од 14 дана, нити више од шест месеци и који је издао завод за јавно здравље основан за територију Републике Србије, односно надлежни орган државе са којом Република Србија има закључен споразум или фактички реципроцитет о признавању таквих докумената (ХРВАТСКА, НЕМАЧКА, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ, ШВАЈЦАРСКА, ДАНСКА, ЛУКСЕМБУРГ, ШПАНИЈА, АУСТРИЈА, БУГАРСКА, ГРЧКА, АНДОРА, САН МАРИНО, СЛОВЕНИЈА, ТУНИС, ТУРСКА, РУМУНИЈА).
*Поред потврда о вакцинацији, признају се сви тестови на присутност вируса Sars-CoV-2 (PCR или HAGT тест, не старији од 48 сати). Држављанима Републике Словеније који су прележали COVID-19 (1. код којих од момента инфицирања вирусом COVID-19 није прошло више од 180 дана; 2. који су примили прву дозу вакцине против COVID-19 у року од највише осам месеци након инфекције) дозвољен је улазак у Републику Србију са потврдом о прележаној болести. Такође, малолетним лицима до 15 година старости омогућен је улаз у Р. Србију без карантина односно потврде о негативном тесту на присутност вируса SARS-CoV-2 уколико путују у пратњи ужих чланова породице који испуњавају услов за улазак у државу без карантина.
Наведена ограничења се не односе на:
1. Држављане Републике Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Бугарске, Мађарске, Републике Северне Македоније и Црне Горе, када улазе у Републику Србију из тих држава чији су држављани;
2. Лица која нису држављани Републике Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Бугарске, Мађарске, Републике Северне Македоније и Црне Горе, а имају одобрен привремени боравак или стално настањење у тим државама, дозвољен је улазак у Републику Србију под условом да у року од 48 часова од часа преласка државне границе доставе територијално надлежном заводу за јавно здравље негативан RT-PCR тест или антиген тест на присуство вируса SARS-CoV-2, издат од стране референтне лабораторије Републике Србије;
3. Стране држављане који су у транзиту кроз Републику Србију – период не дужи од 12 часова од момента уласка на територију Републике Србије;
4. Посаду и кабинско особље ваздухоплова чије је крајње одредиште Република Србија или који су у транзиту, односно трансферу преко међународних аеродрома Републике Србије;
5. Малолетна лица старости до 12 година;
6. Припаднике страних војних, полицијских и других служби безбедности који су у транзиту преко територије Републике Србије или долазе у Републику Србију ради извршења службених задатака уз претходну најаву;
7. Држављане Републике Хрватске који су редовни или ванредни студенти на високошколским установама у Републици Србији, а који статус доказују јавном исправом коју издаје високошколска установа Републике Србије – студентска књижица (индекс);
8. Посаде теретних моторних возила приликом обављања међународног превоза у друмском саобраћају, ради преузимања или истовара робе или ради превоза лица у или кроз Републици Србији, посаде теретних бродова који превозе робу у једну од домаћих лука приликом обављања међународног превоза у водном саобраћају; посаде аутобуса у линијском и међународном превозу путника, како у транзиту тако и у случају када је крајња или полазна дестинација Република Србија; посаде железничких возила и возопратно особље приликом обављана послова међународног превоза у железничком саобраћају; посаде ваздухоплова у обављању међународног превоза у авио саобраћају и посаде, особље и пратњу хуманитарних конвоја уговорених дипломатским путем;
9. Држављане суседних држава из пограничног подручја који обављају пољопривредне радове и имају пољопривредно земљиште на територији Републике Србије, а који су дужни да приликом преласка државне границе ради обављања пољопривредних радова на том земљишту поседују доказ о власништву над пољопривредним земљиштем или изјаву власника пољопривредног земљишта да лице обавља пољопривредне радове на његовом земљишту, под условом реципроцитета;
10. Држављане суседних држава који су становници пограничног подручја и који су запослени на територији Републике Србије, којима је послодавац из Републике Србије издао документ о радном ангажовању, под условом реципроцитета.

ВАЖНО
Малолетна лица (домаћи или страни држављани) старости од 12 до 18 година, могу ући у Републику Србију без негативног RT-PCR теста на присуство вируса SARS-CoV-2 или негативног Антиген FIA Rapid теста, односно без потврде о вакцинацији или потврде о прележаној болести, уколико у року од 48 часова од часа преласка државне границе, доставе територијално надлежном заводу за јавно здравље у Републици Србији RT-PCR тест или антиген тест на присуство вируса SARS-CoV-2, издат од стране референтне лабораторије Републике Србије.

УЛАЗАК У СРБИЈУ ИЗ ДРЖАВА СА ПОСЕБНИМ РИЗИКОМ
Домаћим и страним држављанима који у Републику Србију долазе из држава са посебним ризиком од ширења заразне болести COVID-19 (ИНДИЈА) дозвољен је улазак у Републику Србију уколико поседују један од следећих докумената:
1. негативан RT-PCR тест на присуство вируса SARS-CoV-2, издат од стране референтне лабораторије државе из које долазе, односно улазе у Републику не старији од 48 часова од датума издавања резултата, а ако постоји кашњење приликом уласка у Републику Србију, које се не може приписати кривици путника већ је последица спољног догађаја који се није могао предвидети, избећи или отклонити (кашњење/одлагање лета, поласка аутобуса, воза и сл.), онда тест не може бити старији од 72 сата приликом уласка у Републику Србију;
2. сертификат о потпуној вакцинацији издат од државе уколико са Републиком Србијом има закључен споразум о признавању вакцинације или са којом постоји фактички реципроцитет у признавању сертификата о вакцинацији;
3. потврду о прележаној болести COVID-19 – сертификат или други јавни документ у коме се констатује да је носилац документа прележао болест изазвану вирусом SARS-CoV-2, односно да је код тог лица утврђено присуство вируса SARS-CoV-2, с тим да од првог тестирања не може проћи мање од 14 дана, нити више од шест месеци који је издао надлежни орган државе уколико са Републиком Србијом има закључен споразум или фактички реципроцитет о признавању таквих докумената.
СТРАНИ ДРЖАВЉАНИ додатно морају поседовати и следеће:
1. имејл добијен након пријаве коришћењем сајта www.e-zdravlje.gov.rs одељак „Foreigners Surveillance Registration”, као доказ успешног пријављивања пре доласка у Републику Србију;
2. попуњену и својеручно потписану Изјаву о сагласности о прихватању мере карантина у кућним условима.
ДОМАЋИ ДРЖАВЉАНИ након уласка у Републику Србију дужни су да се одмах и без одлагања јаве телефоном територијално надлежном заводу/институту за јавно здравље и санитарној инспекцији ради одређивања мере карантина у кућним условима.
Свим лицима, након уласка у Републику Србију налаже се и одређује мера карантина у кућним условима најдуже до 7 дана са обавезом тестирања на присуство вируса у року од 24 часа од момента уласка у Републику Србију и обавезом тестирања након 7 дана од примене мере карантина.
Тестирање на присуство вируса врши надлежни институт/завод за јавно здравље о трошку лица које се тестира.

УЛАЗАК У СРБИЈУ ИЗ ПОСЛОВНИХ РАЗЛОГА
Домаћим и страним држављанима који улазе у Републику Србију из пословних разлога, уз претходно обавештавање Привредне коморе Србије, дозвољен је улазак у Републику Србију под условом да у року од 24 часа од часа преласка државне границе доставе Привредној комори Србије негативан RT-PCR тест или антиген тест на присуство вируса SARS-CoV-2, издат од стране референтне лабораторије Републике Србије.
Привредна комора Србије ће најаву преласка државне границе без одлагања доставити Министарству унутрашњих послова – Управи граничне полиције, а најкасније 24 сата пре очекиваног преласка државне границе.
Уколико се не достави негативан RT-PCR тест или антиген тест на присуство вируса SARS-CoV-2 у року од 24 часа од часа преласка државне границе или уколико тест буде позитиван на присуство вируса SARS-CoV-2, Привредна комора Србије ће о томе без одлагања обавестити територијално надлежан завод за јавно здравље.



 


Брошура "Водич кроз мере подршке развоју иновативне привреде"

Брошуру "Водич кроз мере подршке развоју иновативне привреде" можете преузети са следећег линка.


 
 
Конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону

Министарство спољних послова Републике Србије расписало је 19. јула 2021. године конкурсе за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону. Конкурси су отворени до 6. августа 2021. године.

Више информација је доступно на:

https://www.mfa.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ .


 


22.07.2021. - Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер

Ми смо се одлучили - наш циљ јесте и остаје ЕУ, истакао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу немачком дневнику „Ханделсблату“ и да за Србију не постоји никаква алтернатива, али нагласио и да је Кина важан партнер Србији, а задатак државе да води бригу о интересу својих грађана.

Он је тако одговорио на питање шта ће Србија изабрати када једном буде морала да бира између тесних односа са Пекингом или ЕУ. Вучић је нагласио да Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ

„Нас повезује историја, заједничка култура, чланице ЕУ су без премца већ сада наши најважнији партнери“, објаснио је и додао да је трговинска размена Немачке и Кине 3.000 пута већа него Србије и Кине, а, приметио је, и поред тога се послови Србије са Кином приказују као проблем.

На констатацију да немачка канцеларка Ангела Меркел није честитала стоту годишњицу КП Кине, а да је он то учинио, одговорио је да Србија није Немачка, већ мала земља. На додатно инсистирање шта ће урадити Србија ако мора да бира између ЕУ и Кине подвукао је да се Србија већ одлучила, да јој је био и остао циљ чланство у ЕУ.

„Наши највећи инвеститори су из ЕУ. На ЕУ отпада 67 одсто наше трговине. Плус 17 одсто са земљама региона које се све налазе на путу ка ЕУ. Без ЕУ не можемо преживети“, додао је он.

„Али можемо ли много тога доброг спровести са Кином - наравно. И то чинимо, као и Немачка“, истакао је Вучић, а на примедбу да се критикује квалитет пројеката Пута свиле, пре свега због кинеских радника, одговорио да је квалитет путева или мостова, коју Србија гради са Кином, одличан.

„Дајемо посао онима који нам поднесу најбољу понуду. Због тога кажем Европљанима који критикују кинеске пројекте у нашој земљи - понудите нам пројекат за један евро више и добићете га“, нагласио је он.

С тим у вези је указао да Србија са 600 милиона евра помоћи ЕУ гради железничку пругу ка Северној Македонији, наводећи да је понуда била боља од кинеске.

„Често се говори о прузи према Будимпешти са 180 километара кроз територију Србије коју финансира Кина. Али пруга која се гради уз помоћ ЕУ од Београда до северномакедонске границе је дупло дужа и нико не говори о томе. Све је сувише политички“, констатовао је он.

Упитан да ли поздравља планове ЕУ и САД о алтернативној иницијативи Путу свиле, Вучић је рекао да подржава све што доноси предности нашем региону.

„Кинези желе да прошире свуда своје присуство, али многи процеси на Западу, искрено речено, су ефикаснији и без проблема. Морамо још много да учимо од Запада, али пристижемо“, казао је Вучић.

Он је указао да је Кина важан партнер Србији и додао да када је почела консолидација државних финансија 2014. наша држава је добила добре услове од Кине за развојне пројекте.

Он је навео и да је на истоку Србије, на молбу ЕУ расписан конкурс за рудник бакра, да шест месеци ниједно европско предузеће није дало понуду, те да су га преузели Кинези.

„Наш посао је да бринемо о људима“, поручио је он.

Подсетио је да је српска привреда у осам и по година порасла за 52 одсто, што за ЕУ значи да би Србија могла бити снажна чланица и мотор за цео регион.

Објашњавајући како се Србија тако добро економски развија он је указао да Србија има одличну радну снагу, која говори енглески, да су друштво и администрација дигитализовани, и да има и најфлексибилнији закон о раду у Европи, као и консолидоване јавне финансије.

Подсетио је да је раније јавни дуг био на 78 одсто БДП, а данас је смањен, захваљујући снажним растом привреде, на 52 одсто.

„Можемо себи приуштити да инвеститорима дамо подстицај за долазак“, додао је он и истакао да Србија нуди помоћ инвестицијама, али да на пример за долазак Центра за развој „Континентал“ мотив нису биле субвенције.

Указао је да је само Србија у овом региону пре пет, шест година покренула дуални образовни систем, који имају Немачка, Швајцарска и Аустрија, да је на десетине хиљада људи у дуалном образовању, а да то цене страни инвеститори, који, уз то, могу тесно сарађивати и са универзитетима.

Немачка, навео је, је најважнији трговински партнер и највећи инвеститор.

Почели смо доласком малих текстилних предузећа из Турске, а сада долазе пре свега велике немачке фирме. Данас у немачким компанијама у Србији ради 71.000 људи“, објаснио је он.

Вучић је казао да је веома важна европска перспектива за инвеститоре, наводећи да „Никек“, „Тоји Тајерс“ или „Мицубиши“ долазе из Јапана у Србију јер је наша држава на стабилном европском путу.

Упитан да ли верује да ће Србија у догледно време постати чланица ЕУ, казао је да се он не жали.

„Сигурно је да смо добили 45 милијарди евра помоћи ЕУ, да бисмо економски били много даље. Уместо тога смо добили од ЕУ 1,6 милијарди евра. Навикли смо да наше успехе сами остварујемо“, рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да су у Хрватској раније плате биле 2,2 пута веће него у Србији, а данас су веће за свега 1,7 пута.

„Затварамо рупу сопственим снагама. Ако би постали чланица ЕУ онда засигурно не би тражили највеће субвенције“, уверава он.

Рекао је да српски пут следи немачки пут ка Европи, и да Србија жели фер шансу.

„Верујем речима Меркелове. Она је на крају свог мандата и не би морао више да је хвалим. Али она нам је дала стабилност, слободу путовања у ЕУ, помогла у мигрантској кризи 2015. године и министра привреде Алтмајера и друге замолила да тесно сарађују са нама“, подсетио је он.

На питање да ли има назнаке да ће и нова немачка влада подржавати тако Србију, Вучић је изразио уверење да ће тако бити.

„Познајем Армина Лашета, разговарао сам са њим као премијером Северне Рајне Вестфалије. Веома је паметан и разуме ситуацију на Балкану, и засигурно ће као нови канцелар наставити политику Меркелове према нашем региону“, додао је он.

Вучић је, такође, изразио уверење да Русија, ако би се конкретизовало приступање Србије ЕУ, не би слично реаговала као у случају Украјине и да је ту реч о сувереној одлуци Србије.

На додатно питање с тим у вези Вучић је указао да је увек када би се састајао са Владимиром Путином, а било је 18 или 19 састанака, говорио да је захвалан за традиционално тесно пријатељство са Русијом, али и да се Србија налази на јасном ЕУ курсу.

„Упитао је да ли је то наш избор и ја сам одговорио „да, чланство у ЕУ је наш циљ“, додао је он.

Када је реч о „Косову“ Вучић је нагласио да је потребан компромис у вези овог питања.

„Само тако може бити одрживог мира. Србија, а и ја желимо мир. Престанимо са лудостима прошлости. Тада цео регион може постати мотор новог раста за Европу“, рекао је Вучић.


Извор: Танјуг



 


20.07.2021. - Србија остварила велики успех у области дигитализације

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, који је одржан у Њујорку, да је, откако је постала премијерка, најпоноснија на успех Србије у области дигитализације.

Брнабић, која борави у дводневној посети САД, рекла је да је, када је у августу 2016. године изабрана за министарку државне управе и локалне самоуправе, желела да учини све да промени јавну администрацију и оно што јој је као грађанину сметало.

Она је навела да је, када је ступила на дужност премијера, знала шта су јој приоритети и да најпре треба да се дигитализација подигне на виши ниво, да почне реформа образовања и да се ради на јачању економије. 

Веровала сам у земљу која верује у народ, јер је српски народ креативан. Од 1. јуна 2017. године почели смо да радимо као е-Влада, односно да размену података вршимо електронским путем, навела је председница Владе.

Према њеним речима, наши грађани нису више морали да иду, рецимо, у Пореску управу, а од тада је јавна администрација разменила 50 милиона докумената, што значи да грађани нису морали да иду од канцеларије до канцеларије по 50 милиона папира.

Брнабић је истакла да је поносна и на оно што је урађено на пољу образовања откако је на челу Владе, прецизиравши да је у септембру 2017. године уведено програмирање као обавезан предмет у основним школама.

Нико није веровао да то можемо да урадимо, али смо сарађивали са приватним сектором и неким друштвеним организацијама и успели смо у томе. Тренутно смо много испред бројних земаља у Европи и свету, рекла је премијерка.

Председница Владе је указала на то да је ипак најпоноснија била када је постављен камен темељац за научно-технолошки парк у јужној Србији, напоменувши да до сада наша земља има четири научно-технолошка парка.

Она је истакла да је Србија од тада постала једна од најуспешнијих земаља у свету на технолошком пољу, при чему је по неким параметрима међу десет држава у свету, а у неким међу пет, оценивши да је то доказ да се земља може брзо мењати.

Премијерка је, одговарајући на питање о вакцинацији, нагласила да наша држава никад то није гледала као геополитичко питање, већ као здравствено.

Према њеним речима, Србија је разговарала са произвођачима и са Истока и Запада и била је међу првим европским земљама које су потписале уговоре и са компанијом „Фајзер/Бионтек“ и са „Синофармом“.

Нажалост, многе земље су гледале на ово питање као геополитичко. Нама то није било битно, докле год су вакцине безбедне, нагласила је председница Владе и додала да ту није био крај успеху Србије, јер је потребна и добра организација.

Брнабић је објаснила да је организација друга важна ствар у вакцинацији, јер је то логистички веома тежак процес, додавши да је, уз помоћ дигитализације, остварен успех и да се исплатило све што смо радили претходних година.

Она је навела да је Србија брзо успоставила систем преко којег грађани могу да искажу интересовање за вакцинацију против корона вируса и да изаберу коју вакцину желе да приме, као и да буду обавештени поруком када да се јаве на вакцинацију.

Сада могу да се улогујем на телефон, да видим колико је људи примило вакцину, колико се још пријавило, тако да се виде ефекти дигитализације. Све смо направили врло ефикасним и лаким за наше грађане, објаснила је премијерка.

Брнабић је, одговарајући на питање шта осталим земљама света може да поручи како да брже напредују, рекла да је важно да се што више улаже у дигитализацију и едукацију.

Морате да научите децу како да размишљају, а не шта да мисле. Неће сва деца постати ИТ стручњаци, али оно што могу да науче јесте алгоритамски начин размишљања и како да доносе одлуке, поручила је она.

Премијерка је као важну ствар за напредак навела улагање у брз интернет и обезбеђивање инфраструктуре за стартап компаније јер све више и више економија ће бити засновано на стартаповима и иновацијама, нагласивши да треба помоћи људима да покрену фирме и спроведу своје идеје.

Она је, говорећи о друштвеним мрежама, указала на то да су лажне вести постале највећи изазов ових мрежа и остаће још неко време.

То је највећи изазов са којим се, као премијер, сусрећем, посебно током пандемије корона вируса, рекла је она и додала да су друштвене мреже и велика прилика за политичаре да комуницирају са грађанима.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs


 


Министарство спољних послова
Дневне вести 
Саопштења 
Фото галерија 


Народна скупштина

Председник Републике Србије

Влада Србије

Министарство спољних послова