Акција „Олуја“: Трагедија која се памти, будућност која се наслућује

03. авг 2025.
Док се Хрватска спрема да обележи годишњицу акције „Олуја“, било би непримерено да се обележава некакав војни успех, а да се занемари цена људских страдања, током акције, која одјекује и данас, три деценије касније. Од 4. до 7. августа 1995. године, Хрватска војска, уз подршку Армије Босне и Херцеговине и Хрватске полиције, извела је масовни напад на територију под заштитом УН, упркос мировним плановима са којима су се представници Републике Српске Крајине, сложили само дан раније.

Уследила је масовна евакуација око 250.000 Срба, од којих су већина били цивили, који су бежали ка Србији и Републици Српској. Гранатирање, бомбардовање и напади на избегличке колоне довели су до тешких кршења међународног хуманитарног права. Према извештајима организација за људска права, до данас се 1.852 Срба воде као нестали или погинули, а материјална разарања обухватила су десетине хиљада кућа, цркава и културно-историјских споменика.

Ова акција „чишћења“ уследила је само неколико месеци након акције „Бљесак“, у којој је 15.000 Срба било приморано да напусти западну Славонију. Ове акције трајно су измениле демографску слику Хрватске: 1991. године, Срби су чинили 12,2% становништва Хрватске, док 2021. године, свега 3,2%. Упркос законској заштити, системска дискриминација, говор мржње и насиље над Србима и даље су присутни, нарочито међу повратничком популацијом. Процес повратка је спор и дискутабилан, а употреба српског језика и ћириличног писма и даље се оспорава.

Док преживели траже правду, у хрватском јавном животу поново се појављују фашистички симболи. На недавном концерту у Загребу, коме је присуствовало скоро пола милиона људи, отворено се показивала усташка симболика. Још један је најављен за 5. август, што изазива бригу, због нормализације екстремистичких ставова. Хрватско политичко руководство не сме остати немо – оно има одговорност и обавезу да такве идеологије осуди и маргинализује, а не да их толерише.

Међутим, све ово су догађаји који се не могу посматрати изоловано. Историјска траума је дубока, посебно за Србе који памте страхоте Другог светског рата, када је под вођством „Независне Државе Хрватске“ у логорима попут Јасеновца, Старе Градишке и Јадовна убијено стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома. Али одговор на та страдања не сме бити нови рат – већ истина и правда.

Ране су дубоке и још увек свежe, те излечење није у прављењу нових сукоба. Република Србија је увек била бранилац мира, стабилности и поштовања међународног права и не позива на освету, већ на истину, признање и правду.

Јер акција „Олуја“ није била само војна акција. То је била људска трагедија која је довела до присилног прогонства више од четврт милиона људи, чија се патња наставља и данас – у виду ћутања, негирања и системске дискриминације.

Србија позива на мир, регионалну стабилност и поштовање међународног права. Не жели да отвара ране, већ да осигура да оне не остану прикривене иза негирања. „Олуја“ никада не сме бити прослављана, нити патња њених жртава сме бити заташкана. Помирење мора да почне признањем, а без правде за све жртве – оно никада неће бити искрено.

Страдање цивила на свим странама, не сме бити заборављено, како се овакве трагедије више никада не би поновиле.