Ambasada R. Srbije u Briselu će obeležiti ovu tužnu godišnjicu 19. marta u 19 časova u prostorijama Ambasade na adresi Boulevard du Régent 53, 1000 Bruxelles, projekcijom dokumentarnog filma „Zločin bez kazne“. Pozivamo vas da nam se pridružite.
Pre deset godina, 17. i 18. marta 2004. godine izbilo je ogromno nasilje na Kosovu i Metohiji. Ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s međunarodnim snagama bezbednosti. Kao nestali još se vode dvoje građana srpske nacionalnosti. Više od 954 osoba je povređeno, zapaljeno više od 900 srpskih, romskih i aškalijskih domova, proterano 4.000 ljudi, srušeno i oskrnavljeno blizu 100 srpskih crkva i manastira.
Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i deset društvenih objekata. Uništena su i 72 vozila UN-a. U pogromu je uništeno ili do temelja spaljeno 39 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. U srpskim crkvama na Kosovu i Metohiji tokom martovskog pogroma nestalo je, uništeno ili oštećeno neprocenjivo kulturno nasleđe, hiljade ikona, fresaka, drugih crkvenih relikvija, starih i retkih knjiga, dokumenta… Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.
Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja medija na albanskom jeziku u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci. Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije izjavio je tada da su ''preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela". Kosmetski Albanci su najpre započeli proteste u južnom delu Mitrovice, da bi u sumrak krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada, što su nastojali da obuzdaju pripadnici Kfora.
I deset godina posle martovskog nasilja na Kosovu Srbija nastavlja da upozorava međunarodnu zajednicu na stalno prisutnu ugroženost tamošnjeg srpskog stanovništva i permanentnu kampanju zatrašivanja koju sprovode pojedini kosovski Albanci. Incidenti na Kosovu, koji su pobrojani i u izveštaju generalnog sekretara UN, su deo orkestrirane kampanje usmerene na zastrašivanje kosovskih Srba, sa ciljem da se sprovede totalno etničko čišćenja i zatre srpska kulturna baština. Više od 200.000 nealbanaca je prognano sa teritorije Kosova i Metohije od dolaska međunarodnih snaga juna 1999. godine, a da se u prethodnih godinu dana u na KiM vratilo samo 50-ak interno raseljenih Srba. Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je "etnički motivisano nasilje" nad Srbima na KiM "planirano i dobro orkestrirano".
Teror albanskih ekstremista osudili su potom Savet bezbednosti UN, kao i EU, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju. Ni deset godina posle proterivanja, većina žrtava martovskog pogroma nad Srbima nije se vratila u svoje domove, brojni se i dalje nalaze u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima ili tuđim kućama u statusu interno raseljenih lica širom Srbije.
Očekuje se da će, u okviru dijaloga Beograda i Prištine, tema zaštite kulturno-istorijske baštine i omogućavanje trajnog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji biti jedna od važnijih poglavlja dijaloga koji se već godinu dana uspešno odvija uz aktivnu podršku Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku K. Ešton.
