Pre devet godina, 17. i 18. marta 2004. godine izbilo je ogromno nasilje na Kosovu i Metohiji.
Ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s međunarodnim snagama bezbednosti.
Kao nestali još se vode dvoje građana srpske nacionalnosti.
Više od 954 osoba je povređeno, zapaljeno više od 900 srpskih, romskih i aškalijskih domova, proterano 4.000 ljudi, srušeno i oskrnavljeno blizu 100 srpskih crkva i manastira.
Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i deset društvenih objekata. Uništena su i 72 vozila UN-a.
U pogromu je uništeno ili do temelja spaljeno 39 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
U srpskim crkvama na Kosovu i Metohiji tokom martovskog pogroma nestalo je, uništeno ili oštećeno neprocenjivo kulturno nasleđe, hiljade ikona, fresaka, drugih crkvenih relikvija, starih i retkih knjiga, dokumenta…
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.
Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja medija na albanskom u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije izjavio je tada da su ''preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".
Kosmetski Albanci su najpre započeli proteste u južnom delu Mitrovice, da bi u sumrak krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada, što su nastojali da obuzdaju pripadnici Kfora.
Patrijarh srpski Irinej je naveo da je sa Kosova i Metohije proterano više od 240.000 ljudi.
I devet godina posle martovskog nasilja na Kosovu Srbija nastavlja da upozorava međunarodnu zajednicu na stalno prisutnu ugroženost tamošnjeg srpskog stanovništva i permanentnu kampanju zatrašivanja koju sprovode kosovski Albanci.
Premijer Dačić je u poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti, istakao da su incidenti na Kosovu, koji su pobrojani i u izveštaju generalnog sekretara UN, deo orkestrirane kampanje usmerene na zastrašivanje kosovskih Srba, sa ciljem da se sprovede totalno etničko čišćenja i zatre srpska kulturna baština.
Dačić je tom prilikom podsetio da je više od 200.000 nealbanaca prognano sa teritorije Kosova i Metohije od juna 1999. godine, a da se u prethodnih godinu dana u na KiM vratilo samo 45 interno raseljenih Srba.
Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je "etnički motivisano nasilje" nad Srbima na KiM "planirano i dobro orkestrirano", ali se ispostavilo da više od 20.000 pripadnika međunarodnih snaga isprva nisu adekvatno reagovali da bi ga sprečili.
Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, 143 osobe su osuđene, većina na novčane kazne, a 67 njih osuđeno je na zatvor, ali ne i glavni akteri iz političkih struktura i redova nekadašnje OVK.
Teror albanskih ekstremista osudili su potom Savet bezbednosti UN, kao i EU, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.
Ni devet godina posle proterivanja, većina žrtava martovskog pogroma nad Srbima nije se vratila u svoje domove, brojni se i dalje nalaze u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima ili tuđim kućama u statusu interno raseljenih.
